КОШТУНИЦА: ДСС је једина доследно државотворна странка

НА ТРИБИНИ ФОНДА СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ ПРОМОВИСАНА КЊИГА „ИСКУСТВО ДРЖАВОТВОРНЕ ПОЛИТИКЕ - ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ СРБИЈЕ“

• Док су мање-више све друге странке биле или се постепено претварале у организације усмерене искључиво на учешће у власти, ДСС се у борби за власт и вршење власти држала свог програма и начела, оценио је Војислав Коштуница
• Врхунац државотворне политике ДСС-а је улога у доношењу новог Устава 2006. године, „у тренутку, када је било преко потребно уставом заокружити државност Србије, посебно након референдума о отцепљењу Црне Горе и покушаја да се Ахтисаријевим планом Србији одузме Косово“, подсетио је Коштуница
• Одбијање Ахтисаријевог плана најбољи је пример - нагласио је лидер ДСС - на коме се види државотворна политика ДСС, јер је власт 2007. године уз помоћ Руске Федерације успела да спречи да Србија прихвати тај план, а тиме и независност Косова

       НА политичкој сцени ДСС је једина странка која је остала доследна свом програму и принципима државотворне политике и својом борбом сачувала целовитост и државни интегритет Србије - изјавио Војислав Коштуница на промоцији књиге „Искуство државотворне политике - Двадесет година Демократске странке Србије“ на трибини Фонда Слободан Јовановић.

       Председник Демократске странке Србије Војислав Коштуница изјавио је да је та странка једина на политичкој сцени Србије остала доследна свом програму и принципима државотворне политике, као и да је својом борбом сачувала целовитост и државни интегритет Србије.

       Коштуница је на представљању монографије „Искуство државотворне политике - Двадесет година Демократске странке Србије“ истакао да је основно обележје ове странке била политика која заступа интересе Србије и ради у њену корист.

       „Док су мање-више све друге странке биле или се постепено претварале у организације усмерене искључиво на учешће у власти, ДСС се у борби за власт и вршење власти држала свог програма и начела“, рекао је Коштуница.

       Председник ДСС-а нагласио је да је основно обележје ДСС-а од њеног оснивања је државотворна политика, али и залагање за демократске институције и поредак, правну државу, као и снажан и слободан економски развој.

       Говорећи о државотворности ДСС, Коштуница је истакао залагање те странке за државни интегритет и суверенитет Србије на примерима Косова и Војводине, затим сарадњу са Републиком Српском и став ДСС-а према чланству у НАТО-у и ЕУ.

       Врхунац државотворне политике ДСС-а је улога у доношењу новог Устава 2006. године, „у тренутку, када је било преко потребно уставом заокружити државност Србије, посебно након референдума о отцепљењу Црне Горе и покушаја да се Ахтисаријевим планом Србији одузме Косово“, подсетио је Коштуница.

Компас ДСС-а снага права 

       „ДСС се увек ослањала на снагу права, као најјачег оружја у одбрани Косова, било да је то реч о Уставу Србије, повељи УН или Резолуције 1244″, рекао је Коштуница.

       Управо је одбијање Ахтисаријевог плана најбољи је пример на коме се види државотворна политика ДСС, јер је власт 2007. године уз помоћ Руске Федерације успела да спречи да Србија прихвати тај план, а тиме и независност Косова“, објаснио је Коштуница.

       Председник ДСС-а је истакао да је политика у којој Европска унија нема алтернативу погрешна, јер води ка економској зависности од земаља ЕУ.

       „Политичка неутралност оставља одрешене руке за налажење економских и политичких алтернатива и отвара српској привреди нове хоризонте, партнерства и савезништва“, рекао је Коштуница.

       Он је подсетио да је ДСС била прва странка, која је својом резолуцијом о војној неутралности октобра 2007. године закључила да та неутралност у односу на постојеће војне савезе представља најпоузданији начин да Србија очува свој државни идентитет и суверенитет.

       Победу државотворне политике Коштуница види у одлуци Уставног суда, којом се поништава више од 20 противуставних надлежности Војводине.

       Као пример Коштуница је навео и однос Србије према Републици Српској, са којом су потписана два споразума о специјалним односима, 2001. и 2006. године, који су касније потпомогнути различитим облицима економске сарадње.