Упорно одбијао да се `сети` ичега што би штетило муслиманима и Хаоланђанима
ИСТИНА О СРЕБРЕНИЦИ
Караџић унакрсно испитивао холандског официра Питера Боеринга
* КАРАЏИЋ: У једном извештају пише да ваш батаљон за договор о евакуацији није мого да пронађе представнике муслиманске власти ни представнике војних органа, јер су покушавали да се боре за продор према Тузли и да „не може да присили припаднике снага Армије БиХ да предају оружје“. Је ли ситуација била таква?
* БОЕРИНГ: Да.
* КАРАЏИЋ: Да ли сте ви знали шта су снаге Насера Орића чиниле Србима у Сребреници и око Сребренице?
* БОЕРИНГ: Било је редовних активности у којима су муслимани излазили из енклаве.
* КАРАЏИЋ: Знате ли да су имали и тенк?
* БОЕРИНГ: Био је један тенк у сабирном центру, видео сам га са осталим материјалима који нису смели да се користе и нису коришћени.
* КАРАЏИЋ: Али, овде видимо да су им испоручивани меци од 100 милиметара, муниција за тенк?
ДРАМАТИЧАН старт данашњег судског дана у предмету против Радована Караџића у Хагу, све више `девалвирао` како је одмицало унакрсно испитивање сведока оптужбе, холандског официра Питера Боеринга.
Наиме, на самом почетку суђења, хашка оптужба предвођена тужиоцем Џулијаном Николсоном, пустила је снимак на којем Ратко Младић, бивши начелник Главног штаба Војске Републике Српске, непосредно по заузимању Сребренице у јулу 1995. године, поручује бошњачким цивилима да могу “опстати или нестати”. О вај снимак са састанка са припадницима Холандског батаљона УНПРОФОР и сребреничких муслимана, који је одржан 12. јула 1995. у хотелу Фонтана у Братунцу, показује како Младић говори да је услов “за опстанак” да сви наоружани муслимани положе оружје, а потом, ако тако изаберу - да остану или да иду. “Ако желите да идете, изразите жељу” била је Младићева јасна порука.
Питер Боеринг
- Младић је тада најавио и да ће одвојити све муслимане мушкарце од 15 до 70 година и међу њима тражити ратне злочинце – започео је своје сведочење Боеринг, који је 1995. године био мајор: – Дан раније ми је претио на првом састанку, непосредно пошто је Сребреница пала. Младићева пратња је нагурала у ћошак холандске официре, па сам морао да узвратим да бисмо добили више простора.
Пре него што је Караџић преузео унакрсно испитивање сведока, Боеринг је тврдио да су се након пада Сребренице, хиљаде муслимана гурале око базе УН-а у Поточарима, покушавајући да добију заштиту пред снагама ВРС-а, а да су српски војници мушкарце одвајали од породица и затварали их у “белу кућу”, одакле су одвожени у правцу Братунца. Сведок је чак тврдио и да је пратио један од конвоја до села Тишћа и видео како стражари одводе заробљенике у шуму. Наводно је покушао да их прати, али су га српски војници вратили.
Први председник РС, почињући унакрсно испитивање, прво је затражио разјашњење са каквим конкретним предлогом су Холанђани изашли пред генерала Младића:
- Енкалва је у том тренутку пала, а муслиманско становништво се налазило у незавидном положају. Наша замисао је била да пронађемо решење заједно са ВРС.
* А да ли сте имали неки предлог? – инсистирао је Караџић
- На наше гледиште утицала је поприлично хаотична ситуација. Више смо желели да се консултујемо са другом страном, да видимо какве опције нам се нуде.
* А да ли сте били обавештени о акцији коју је тог јутра предузео амбасодор Јасуши Акаши поводом Сребренице? Редовно сте се обавештавали у центрима у Сарајеву и Загребу?
- Не, о томе нисам знао ништа и у томе нисам учествовао.
* Али, ако је учествовао ваш комадант, онда је разумно да сте имали брифинге?!
- ?
* Да ли је то што нисте изразили став, заправо био разлог што је Младић затражио да проверите припаднике муслиманске војске?
- Не разумем питање – хитро је договорио сведок.
* А да пробамо овако: јесте ли донели какав закључак са тог састанка?
- Да. Генерал Младић је изнео да жели да се посаветује са муслиманима из енклаве, по могућности са војним лицима. И тражио је да се такав састанак одржи после ноћи. Око 17 сати одлучили смо да се састанемо још једном ујутру.
* А тада вас је Младић обавестио да нема ни аутобусе ни гориво за евакуацију цивила и затражио да то обезбеде УН?
- Постављено је то питање, али сам био удаљен од преводиоца па нисам успео да чујем, зато сам се и вратио накнадно да се информишем какав је договор постигнут.
* Али тада вам је већ било јасно да муслимани траже евакуацију цивила?
- Разговарали смо о поступку за уклањање муслиманског становништва на основу старосне структуре, прво болесни и рањени, па нешто непокретнији. Поставило се и питање да ли ће Холандски батаљон подржати ово премештање.
* А не сећате се чија је то била иницијатива?! – значајно је погледао сведока оптужени, а потом му предочио телеграм команданта батаљона у чијој тачки 4. се наводи да ће други састанак бити одржан у 22.30 и да ће се на њему појавити представници свих избеглица, као и да ће прекид ватре трајати до 10 сати 12.јула.
- ?
* Да ли се командант сложио да ће прихватити све хуманитарне потребе избеглица, али под условом да се разоружају и повуку муслимански војници?
- Да, то питање јесте било покренуто.
* Онда да видимо шта се у тачки 6. наводи да не може да се обави. Пре свега се каже „да батаљон не може да пронађе одговарајуће представнике муслиманске власти ни представнике војних органа, јер покушавају да се боре за продор према Тузли“ и да „не може да присили припаднике снага Армије БиХ да предају оружје“. Је ли ситуација била таква?
- Да.
* Да онда погледамо телеграм генерала који је послат Сектору Северо-исток са насловом:„Наредба Холандском батаљону“. Да ли је онда ова наредба извршена?
- Говорите о мојим трупама, али ја сам био само официр у штабу!
* Па добро г.Боеринг. Ви сведочите о свему што је у вези са Србима, можете ли да сведочите и понешто о вашем батаљону! Да ли се ваш командант понео по наредби или не?
- Да, тако смо поступили 11-ог.
* Добро. А сад да погледамо телеграм који шаље генералштаб АБиХ, команди ЕУ корпуса и председништву републике БиХ и то у 1.25 сати 12.јула.Слажете ли се да у параграфу један пише „да се делује по упуствима“ које су добили да се припреме за пријем великог контигента избеглица из Сребренице? Знате ли да се муслиманска страна консултовала са г. Акашијем и да је он 11-ог започео и јавио да ће започети разговоре са српском страном, на основу консултација са муслиманском страном да се обезбеди евакуација цивила из Сребренице, а сада видимо да се већ 12-ог извештава да поступају по инструкцијама...
- То нисам знао, нити сам знао за телеграм Акашију и (Кофи) Анану!
Ништа нису видели, ништа не знају: припадници холандског батаљона
* Да ли сте онда бар знали да су представници муслимана из Сребренице захтевали да се омогући евакуација цивилног становништва и да је то био њихов захтев, а да је све то у складу са договором муслиманске владе са Акашијем? Ко је заправо ту тражио евакуацију становништва г. Боринг? – поентирао је Караџић.
- Ако говорите о представницима муслиманског становништва енклаве, то су били Мандић Ћамил и г.Весановић. Они су тражили евакуацију, предходне ноћи су се саветовали и ступили у контакт са властима у Тузли – коначно се „присетио“ сведок.
Караџић је потом показао нови доказни предмет, препричан садржај разговора штаба Сектора Североисток и Тузланске ваздушне базе, у коме се наводи процена ситуације у Сребреници, 7. јула 1995. Између осталог се наводи да Дрински корпус има 11.000 људи и да су одговорни за прилично танку линију раздвајања. Такође пише и да је Други корпус АБиХ знао за слабост Војске РС и да желе да погоршају ту ситуацију тако што ће да појачају активности 28. Дивизије. Закључено је и да припадника армије БиХ није било много мање од укупног броја пешадије Дринског корпуса.
* Нешто ниже у телеграму се говори о Насеру Орићу, да управља Сребреницом као својом имовином и да је срамотан фактор за владу БиХ јер се сумња да је ратни злочинац. Да ли сте ви знали шта су снаге Насера Орића чиниле Србима у Сребреници и око Сребренице?
- Било је редовних активности у којима су муслимани излазили из енклаве.
* Онда сте се осведочили да је 28. Дивизија била све активнија?
- Сећам се да је ситуација постала напетија, да је кретање било ограничено и да се говорило о томе да је било заједничких акција.
* Да ли сте били упознати са интезитетом и обимом тих војних акција из енклаве?
- Наш увид у активности 28. Дивизије и њихове операције био је ограничен, јер нисмо могли да делујемо због недостатка људства и горива.
* Шта знате о активностима главног команданта муслиманске војске Расима Делића који је 11. јула наредио, како пише у преамбули да „у циљу интезивирања партизанског облика борбених дејстава, активних дејстава, а нарочито диверзантских борбених дејстава наређујем да се до 15.јула изврше све припреме за извођење дејстава на нивоу дивизије и бригаде“. Још се наводи да задатке треба обављати што чешће и што дуже стварати несигурност и акције изводити по систему „уништи и врати се“.
- Колико сам провео у енклави, то се редовно догађало! – приметио је Боеринг.
Упитан - да ли је упознат са резултатима команде 28. Дивизије Корпуса Армије БиХ у Сребреници и Жепи од 8. јула, при чему му је Караџић предочио документ у коме се децидно наводи шта су и колико су урадили, сведок упорно тврди да је Холандски батаљон био ограничено информисан и да су само делимично знали шта се догађа у подручјима око енклаве.
* Овде пише да је ликвидирано „60 четника“, заплењено толико и толико, у насељу Вишњица, за које сте морали да знате да се налази изван енклаве – приметио је Караџић и наставио: - Знате ли ко је Рамис Аћимовић?!
- Да, са њим сам био у контакту.
* Да ли је он замењивао Насера Орића на месту командата у 28. Дивизији?
- Уопштено, да – одговорио је сведок, а оптужени га је тада подсетио на Аћимовићеву команду да се од 282. и 283. бригаде формира заједничка диверзантска група.
Задовољство зликовца: Насер Орић
* Сећате ли се да су вам предходно у априлу наредили да обуставите радове на инжењерском уређењу осматрачница? Слажете ли се да је разлог за то био њихов циљ да несметано пролазе подручјем Сребренице?
- Да, била је таква наредба.
* Нисте имали сазнања да су хелихоптери радије слетали у Жепу него у Сребреницу, али сте имали информације о кретању хелихоптера, па чак и податке о нашем обарању истих?! – чудио се Караџић и успут приупитао је ли у Сребреници уопште извршена демилитаризација.
Караџић је током испитивања посветио опширан део предочавању да је армија БиХ фарбала своје транспортере у бело како би личили на УНПРОФОР, како је команда УН уложила протест 8. јула због злопутребе њихове осматрачнице од стране муслимана, све зарад циља да испровоцира српску страну да уђе у сукоб са миротворцима.
- Да, и то се повремено догађало – потврдио је сведок.
* Е, сад да погледамо завршну анализу ваздушног моста за Жепу и Сребреницу од 17. фебруара 1995. године. На трећој страни пише да је од 27. фебруара ’93. до 7. маја ’95. године одржаван ваздушни мост са циљем дотурања оружја и средстава за вођење оружане борбе. А све то у условима потпуне блокаде и поред надзора УНПРОФОР-а који није извршавао обавезе мандата о заштити цивилног становништва и територије. Овде пише да нисте заштитили цивиле, а да су муслимани имали од шест до 12 хиљада бораца.
- Постојао је врло ограничен ваздушни мост – шкрто је одговорио сведок, и после извесне паузе ипак наставио: - Није се могло рећи да су извештаји о ваздушним активностима око енклаве били претерани уколико погледате наоружање муслиманских бораца. Не може се рећи да су ти борци били бог зна како наоружани.
Само у својој књизи није крив: Сефер Халиловић
* Чекајте, у овом документу се говори о томе да су муслимани летели у време и у условима када је важила забрана летења и да су имали најмање 17 летова у том периоду. Ваздушни мост одржаван је просечно сваки трећи дан, а сваки пети за саму Сребреницу био је борбени, Било је укупно 17 борбених летова. Из хелихоптера су деловали по нашој војсци? – наводио је Караџић референце из књиге Сефера Хаиловића.
Ако погледамо следећи документ видећемо шта пише председнику Изетбеговићу обавештајно одељење његове Армије, који је потписао командант Расим Делић. Он јула 13. 1995. године обавештава да је било 17 хелихоптерских прелетања, да је сваки пут хелихоптер погођен, да су неки трагично скончали и да су у оквиру припреме за будућу операције спајања енклава довели и вратили четири команданта бригада. Јасно се виде активности замене команданата, концепт да се у Подрињу оснује корпус и тд. На табели пише да је око 350 хиљада метака прешло за Сребреницу, за Жепу 173 хиљаде. Да су превезени тромблони, ручне бомбе, разноврсна ракетна муниција, две врсте минобацача од 60 и 82 милиметара. Да је у Сребреницу донешено и још 10 минобацача од 120мм. Дакле, то није била слабо наоружана дивизија, је ли тако?
- Када је реч о достављању муниције – да! – опет се „предомислио“ сведок, оспоравајући сопствено сведочење пола сата раније.
* Али, ви рекосте да сте делимично демилитаризовали Сребреницу? Шта сте под тим подразумевали?!
- Кад би наша патрола ушла међу наоружане имала је обавезу да оружје конфискује. Имали смо сабирни центар где смо сакупљали одузето оружје како се оно не би даље користило. Нисмо могли свугде да одемо, као што је Троугао бандера, јер нисмо имали приступ, а с обзиром на број возила и гориво које смо имали, нисмо били у могућности да стално делујемо по подручју. Поред тога, наш мандат није омогућавао да улазимо и вршимо претрес у кућама, тако да је поступак био поприлично заморан.
* Знате ли да су имали и тенк?
- Био је један тенк у сабирном центру, видео сам га са осталим материјалима који нису смели да се користе и нису коришћени.
* Али, овде видимо да су испоручивани меци од 100 милиметара, муниција за тенк? Но, добро. На бази свих извештаја укупно, слажете ли се да су све ово активност које су забрањене у заштићеној, демилатиризованој зони?
- Да – укопао се Холанђанин по ко зна који пут током свог сведочења, признајући да „плави шлемови“ нису ни слутили да су муслимани сакрили толико оружје од њих.
Писао Изетбеговићу: Расим Делић
СВЕДОК НИЈЕ ПРИМЕТИО `ВЕЛИКО ВОЈНИЧКО ГРОБЉЕ`
Упитан да ли можда зна где је сахрањено 1.860 муслиманских војника који су наводно погинули у борбама до 1993. године и да ли је приметио негде велико војничко гробље, сведок је остао штур на рачима, тврдећи да „није приметио“.
* Да ли вам у том случају звучи разумно да су они сви сада сахрањени као наводне жртве српских злочина и да су сахрањени у Поточарима, на месту који данас називају „Меморијални Центар“?
- То не могу да сагледам у таквом контексту.
* Овде доле пише да су имали око 12.000 способних за војску који су кренули у пробијање пута ка Тузли. Да су имали око 4.000 ангажованих из Дивизије. Морали сте да знате да су кренуле борбене јединице ка Тузли. Онда сте морали да знате колико има цивила, колико борбено способних...
- По нашој претпоставци је било 3.000 за које смо веровали да су у редовној војсци. Ми се тиме нисмо бавили. То мени није познато.
* А да ли су вас обавестили о томе шта су Насер Орић и Дулић урадили српским селима око Сребренице пре вашег доласка – наставио је Караџић предочавајући наводе Халиловићеве књиге, у којој се аутор хвали како су очистили српска села и заузели градове у мају 1992. године: - Да ли сте знали да долазите у место које је силом заузето и силом очишћено од српског становништва?
- Не тим речима.
Слаби војници, лажљиви сведоци: Холанђани...
СВЕДОК НАМИГНУО СУДСКОМ ВЕЋУ
На почетку унакрсног испитивања, Караџић је скренуо пажњу да постоје разлике у изјавама сведока које су дате холандским органима власти и органима УН, због чега се потрудио да утврди да ли се Боеринг констултовао са неким из Владе Холандије.
- Не могу да се сетим – био је први одговор сведока
* Зар нисте ви изјавили да сте 10. фебруара 1998. у Министарству одбране Холандије прегледали документа да се подсетите? Је ли ово ваш потпис на изјави: “Желим да споменем да сам након овог разговора посетио Министарство одбране да бих освежио памћење“?
- Да, то је мој потпис.
* И тада сте добили информацију да су уништени филмови за које нам је јучерашњи сведок (холандски официр Јоханес Рутен) потврдио да их је предао обавештајном официру, али да су ти филмови, за које се испоставило да „имплицирају више него што су очекивали“ већ сутрадан „случајно“ уништени...
- Ово је извртање јучерашњег сведочења – скочио представник оптужбе.
Слажем се! – прекинуо га је председавајући судија и после петоминутне расправе о томе да ли Караџић и његов тим могу да постигну да се адекватно припреме за оптужбе везане за случај Сребренице, кратко заршио разговор са: - Неприхватљиво!
Пре него што су прешли на другу тему судија је такође одбио и да се поменута изјава сведока уврсти у списак доказа. Нико, међутим, није одреаговао, када је на самом крају суђења, у тренутку када је О-гон Квон саопштаво сведокову обавезу да ни са ким не расправља о предмету док се не заврши његово унакрсно испитивање, сведок Боеринг двосмислено намигнуо у правцу већа.
Марија М. Зарић
