Сведок признао да је своје анализе заснивао и на `типу људи са Косова`

На суђењу Караџићу завршено сведочење перуанског форензичара Хосе Пабла Барајбара

* КАРАЏИЋ: Ко вам је рекао да су то жртве из Сребренице? Нисте ви то утврдили, већ сте тај навод преузели. А, да ли вас је тужилаштво упознало са чињеницом да је тај простор био ратиште током 42 месеца?

* БАРАЈБАР: Нико ми није дао формални извештај ни званичну инфромацију о томе где су биле борбе

* КАРАЏИЋ: Када имате особу која је према списку Црвеног крста виђена 9, 10 или 11. јула у Сребреници, да ли можете да утврдите да ли је она умрла 12, 13, 14, 15 или 16. у месецу?

* БАРАЈБАР:  То је врло тешко.

* Сведок морао да шризна да „није војни експерт и да не може да препозна борца у цивилу“, што је Караџић искористио да предложи већу да се онда и претходни део сведочења занемари због Барајбарове експертизе која то није

          ИЗВЕШТАВА: Марија М. Зарић

         ПОСЛЕДЊЕГ дана исцрпљујуће судске недеље у Хагу, у процесу против бившег председника Републике Српске Радована Караџића, сведочио је антрополог судске медицине Хосе Пабло Барајбар.

         Овај Перуански форензичар, са 20-годишњим радним искуством за Међународне судове од Америчког и Руандског, до Хага, сведочио је о својим експертским сазнањима и антрополошком прегледу људских остатака који су ексхумирани из гробница, а у вези са догађајима у Сребреници између 1996. и 1999. године.

         Оптужба је главно испитивање обавила уз помоћ излагања сажетка сведоковог ранијег исказа датог у предмету Крстић 2000.године, а на основу два извештаја “О прегледу људских остатака у Источној Босни 1999. године” и “О ексхумацијама масовних гробница у Источној Босни август – октобар 1999.године”.

         „Барајбар је описао методологију коју је користио да би утврдио пол, старосну доб и број појединаца који су ексхумирани са ових локалитета. Ако је било немогуће утврдити пол прегледом гениталија, онда би то било учињено прегледом карличне кости, лобање и других костију, по том реду. Затим би утврдио распон старосне доби сваке особе помоћу одређених промена на костима и осталих конкретних стандарда специфичних за босанско становништво. Распон релевантне старосне доби је био од 8 до 12, од 13 до 24, и преко 25 година старости“ – прочитао је тужилац.

Хосе Пабло Барајбар

         У тим `папирима` је наведено да је минимални број појединаца на локалитету израчунаван тако што се додавао укупан број најчешћих костију који су се појављивале у сваком старосном распону и да су само јединствене кости коришћене за такву калкулацију, а да би избегли претерано израчунавање, заједно су прегледавани сви остаци и из примарних и из секундарних гробница. У првом налету Барајбар је израчунао да је Трибунал, везано за догађаје у Сребреници ексхумирао 1883 леша (1656 мушкараца, једна жена, 312 неидентификованих, 1347 старијих од 25 година), а у додатном извештају већ је тврдио да је ексхумирано укупно 2541 особа.

         * Испитиване су три главне локације 1999. године - Нова Касаба, Кољевић Поље и на Глогови 2. На свакој су се налазиле гробнице у којима су наводно остаци жртава из заштићене зоне Сребренице. Ко је рекао да су то жртве из Сребренице? – започео је унакрсно испитивање отпужени Караџић.

         - Као део тима Тужилаштва сам знао да радим на истрази о паду Сребренице. То су инфромације које смо добили.

         * Нисте ви то утврдили, већ сте тај навод преузели. А, да ли вас је тужилаштво упознало са чињеницом да је тај простор био ратиште током 42 месеца?

         - Нико ми није дао формални извештај ни званичну инфромацију о томе где су биле борбе.

         * И нико вас није обавестио да можете да наиђете на тела из различитих периода? Значи, Ваш задатак није био да диференцирате жртве које су пале пре 14. јула 1995. године и оне које су погинуле тих недељу дана после. Знате ли неког другог ко је добио задатак да разлучи ко је погинуо у борби пре, а ко је убијен после пада Сребренице?

         - То не знам, али ни у једној форензичкој истрази се не прави разлика између врста жртава или да се квалификују остаци као остаци једне или друге врсте жртава. То доказују стране у поступку – одговорио је форензичар који тврди су већина жртава били су мушкарци у старосним категоријама измедју 13 и 25 година и од 25 до 40 година, једна жена и седморо деце старе између осам и 12 година.

         С озбиром да је целокупно Караџићево унакрсно иситпивање било усмерено на то да “извуче” из сведока признање да Барајбар заправо не зна и оставља могућност да су у гробницама били сахрањени и муслимански борци који су погинули на бојном пољу пре 14. јула 1995, отпужени је скренуо пажњу сведоку да је 86 особа представљено да су страости у распону од 13 до 24 године, за кривично-правну ствар прилично непрецизно.

         * Тужилаштво у оваким случајевима користи општу карактеризацију и тврди да је убијено 8.000 бошњачких мушкараца и дечака, а онда одбрана мора да их разлучи – упутио је сведока оптужнени.

         - Ми смо користили индикаторе раста костију и развоја зуби, али код много људи може због, рецимо, потхрањености да дође до слабијег раста или изостанка развоја, па да се на основу зуба утврди једна, а према костима друга старосна граница.

         * А ко је одлучио о томе у које доба ће да се ставе такви случајеви?

         - Ја. И то је примењено на више случаја.

         * Видим ваше научне разлоге за то, али форензичарски и судски, одбрана је са правом заинтересована да се прецизно утврди присуство малолетника популацији жртава?

         - Свакако. Али одбрана увек може да се врати на конкретан обдукцијски извештај и да види појединачну процену старосног доба сваког тела.

         Пошто је приметио да је сведок навео да су поменуте технике одређивања старости “модификоване применом стандарда који важе конкрено за босанско становништво”, Караџић је инсистриао на томе да Барајбар појасни да ли то значи да постоји расна, или бар антрополошка специфичност за босанског човека.

         * Да ли сте то ви разликовали мртве Србе, Хрвате и муслимане? Та норма за босанско становништво, да ли је она научно верификована?

         - У то време су установљене нове норме. Ти подаци су усавршени захваљујући студији која се заснима на узорку становништва са Косова. Уколико те узорке са Косова упоредите са узорцима из САД, општа одлика је, да упростим, да до треће и четврте деценије живота ови људи почињу да делују старије. Дакле када би примењивали амерички стандард, онда бисмо приписивали млађи узраст људима од тога што јесу.

         * Не можете да потврдите тачно старост, а можете ли да процените тачно време смрти?

         - Стриктно говорећи, не. Али пропратни докази и елементи који иду уз тело омогућавају да даље процењујемо да су ти људи најверованије убијени или погинули око тог датума. Придруживање доказа је један од принципа антрополошке и форензичке праксе. Ако се нађе тело у одећи, у којој се налази више ствари, лична карта, или чије име се налази на списку несталих, а лице је задњи пут виђено у енклави Сребреница у јулу 1995. године, уколико се не докаже супротно, мој логички закључак би био да је та особа преминула након јула 1995.

         Антрополог, који је у погледу очуваности лешева оценио различите степене фрагментације лешева, а пошто му је Караџић предочио нелогичност да су сахрањени и усмрћени у исто време, објаснио је да очување тела зависи од стања локалитета. Тако рецимо, место где је продрла вода омогућава да дође до скелетизације тела, док на локалитету где је иловача у којој се задржавала влага, долазило до сапунизације тела.

         * Да ли према стању очуваности посмртних остатака можете да оцените време смрти?

         - Свакако. Ако се интезитет посмртних остатака сматра очувањем тела. Али имајте на уму да је различито утврдити постмортал интервал и време смрти на темељу леша јер се оно може кретати од неколико сати и неколико дана, и након извесног времена зависи како је очувано тело. А очување зависи од услова укопа. И не гледамо та тела као да су у вакуму, већ разматрамо пратећи контекст, који вам могу дати, не апсолутне, већ релативне датуме.

         * А колики би био распон у тим датумима?

         - Ако имате рецимо сат, а знате да је пронађен низ аутоматских сатова у примарним и секундарним гробницама, који престају да раде након померања зглоба у року дан-два, онда услед чињенице да је код ових који су пронађени свугде била иста комбинација – петак 15. или субота 16, логично је закључити да су умрли рецимо 13-ог.

         * Имате датум, али не и месец? – приметио је Караџић и наставио да инсистриа на прецизном одговору: - Када имате такву особу која је према списку Црвеног крста виђена 9, 10 или 11. јула у Сребреници, да ли можете да утврдите да ли је она умрла 12, 13, 14, 15 или 16. у месецу?

         - То је врло тешко.    

         * А ево зашто вас ја питам. Нема доказа да је било егезекуција пре 14. и после 16., а паралелно знамо да је погинуо велики број људи и мимо незаконитих егзекуција – поентирао је отпужени.

         - Мој одговор је не. Не можемо прецизно да одговоримо којег дана је лице убијено.

         Један сегмент унакрсног испитивања Караџић је посветио и утврђивању узрока смрти пронађених у гробницама. Код извесног броја убијених положај метака се подударао са ранама из ватреног оружја према грудном кошу и карлици, па је могуће да су страдали, како је и сам патолог потврдио, док су били у лежећем положају.

         * Да су жртве стајале, пројекција пројектила би морала да буде другачија, али ране и меци одговарају положају тела која већ леже?

         - Да. То што кажете је тачно.

         * И не можемо да утврдимо да ли су жртве тим мецима и убијени?

         - Не. Није немогуће је само на основу путање метка утврдити да ли су повреде настале за живота. Како је неко умро, механизам његове смрти не може да се утврди – одговорио је сведок, а судија О гон Квон је прекинуо оптуженог у даљем испитивању да ли има доказа да ти меци нису испаљени у већ мртва тела.

         Као доказ Караџић је навео да је у самој гробници пронађена муниција великог калибра и чињеница је да су места у којима су тела закопана заправо првобитно коришћена као артиљеријски положај.

         * Можете ли да искључите могућност да је то био борац који је погинуо од гранате током борби у рову? И да је пронађена муниција последица пуцања из рова? – није се предавао отпужени.

         - Не могу да тврдим да је та особа борац – одговорио је сведок заменом теза да је муниција која је пронађена великог калибра да се испали из пиштоља или пушке, и да постоје употребљене чауре из пиштоља који није пронађен, а да притом нико нема ни војну униформу ни опрему.

         Ни када му је предочен његов извештај у коме се у одељку „Резиме и закључци“ наводи да су у једној од пронађених гробница затечене различите врсте конзервиране хране и одеће, а да су поједина тела имала превијене ране, на питање да ли је фер рећи да се ради се о борцима који су рањени у окршајима, Барајбар није негирао, али ни дозволио да се закључи да су убијени били припадници Армије БиХ и да затечена ситуација указује на припрему за самосталан боравак.

         - Могло би се закључити да су то биле особе које су биле рањене, али не знам да ли су то били борци      

         Пошто му је предочио да су цео рат у Босни обе стране имале „народну војску“ и да су провеле ратујући у цивилу, први председник Српске, пред крај суђења уплео је сведока у још једну мрежу, када је овај одбрусио да он „није војни експерт и да не може да препозна борца у цивилу“, што је Караџић искористио да предложи већу да онда и претходни део сведочења занемари због Барајбарове експертизе која то није.

 

Караџић затражио унакрсно испитивање 12 сведока тужилаштва

         ХАГ, (ФоНет) - Некадашњи председник Републике Српске Радован Караџић оптужен за геноцид и ратне злочине поднео је предлог Хашком трибуналу да поново позове 12 сведока Тужилаштва на унакрсно испитивање.

         Караџић је у писменом поднеску суду навео да жели да испита сведоке о “неоткривеним доказима”, јер сматра да је Тужилаштво у Хагу “прекршило обавезу откривања доказа”.

         У складу с тим, Караџић је затражио да се поновно позову сведоци како би их испитао о доказима које сада има.

         Караџић је позвао Трибунал да му да подршку јер су се, како тврди, сличне ствари дешавале и раније током суђења.

         Он је навео неколико примера бивших хашких оптуженика, међу којима је и Радослав Брђанин, приликом чијих суђења је Судско веће одлучило да “уколико информације нису достављене у ваљаном року оптуженом треба дозволити да опозове сведоке Тужилаштва који су већ сведочили”.

         У додатку документа достављеном Трибуналу налазе се имена сведока и на које околности су сведочили.

         Неки од сведока, за које је затражено додатно унакрсно испитивање, сведочили су о дешавањима у Вогошћи и Зворнику.

         Радослава Брђанина Хашки трибунал осудио је 2007. године на 30 година затвора.