Суђење Младићу последња шанса да се раскринка лажни сведок Хага

ИСТОРИЈСКИ ПРОЈЕКАТ СРЕБРЕНИЦА

КАРАЏИЋ ИЗ НАЈВАЖНИЈЕГ СВЕДОКА ТРИБУНАЛА - ДРАЖЕНА ЕРДЕМОВИЋА

- ИЗВУКАО ПОНЕШТО, АЛИ - ПРЕМАЛО (1)

Др Караџић

• Пре нешто више од две године, под насловом „Крунски сведок“, бугарски аналитичар Жерминал Чивиков написао је разорну критику Ердемовићевих сведочења у разним сребреничким предметима. Чивиков је изнео бројне лажи и недоследности у Ердемовићевом исказу
• Ердемовићева прича толико је шупља да је др Караџић, иако се није добро припремио за унакрсно испитивање, ипак успео да за записник извуче неке значајне податке. Пре свега, Ердемовић више није сигуран колико је заробљеника било стрељано у Пилици. Он је на то питање одговорио овако: „Господине Караџићу, ја нисам бројао колико их је било стрељано. Ја не могу дати одговор на то питање... Ја никада нисам рекао да је та цифра [1000 до 1200 заробљеника, што је тврдио у ранијим исказима, н. п.] егзактна. Увек сам говорио да је то процена. Можда сам рекао - у реду, можда сам повећао број...
• Суђење генералу Младићу сада ће бити последња прилика да се исказ овог лажног сведока, на чијим се тврдњама темељи већи део исконструисаног сребреничког наратива, ефикасно и јавно раскринка

Пише: Стефан Каргановић

        ДУГО очекивано сведочење уживо и унакрсно испитивање на суђењу Радовану Караџићу најважнијег сребреничког сведока Хашког трибунала,  Дражена Ердемовића, најзад се догодило 27. и 28, фебруара 2012.

        Резултати Ердемовићевог појављивања пред судом били су мешани. Будући да је Ердемовић најважнији и уједно најрањивији сведок-сарадник Тужилаштва у вези са Сребреницом, др Караџић је требало да се припреми много боље и да из његовог тешко извојеваног личног доласка да сведочи пред судом извуче много више.

        Може да звучи чудно да би појављивање кључног сведока да лично сведочи и буде подвргнут унакрсном испитивању могло представљати проблем. То је основни принцип цивилизованог правосуђа: оптужени има право да се суочи са сведоцима против себе и да им поставља питања. За Хашки трибунал, међутим, важе друга правила.  Пре нешто више од две године, под насловом „Крунски сведок“, бугарски аналитичар Жерминал Чивиков написао је разорну критику Ердемовићевих сведочења у разним сребреничким предметима.

        У тој књизи, прво на изворном немачком, затим у српском и енглеском преводу, Чивиков је изнео бројне лажи и недоследности у Ердемовићевом исказу. Последица ове компромитујуће анализе било је повлачење Ердемовића као сведока у Хагу и пред клонираним „судом за ратне злочине“ по узору на Хашки трибунал у Сарајеву.

        У последње време, пред оба суда, са одобрењем судског већа, Тужилаштво нуди само транскрипт Ердемовићевог сведочења, али избегава да га доводи да уживо сведочи и буде изложен ризицима унакрсног испитивања. Већа су спремно прихватила то нечувено кршење основних процесних права оптужених и тако је требало да буде и у Караџићевом предмету. Међутим, Караџићева одбрана је на то уложила оштар приговор и - на опште изненађење - веће је донело одлуку да Ердемовић ипак мора да сведочи  лично.

        Нажалост, др Караџић, који се сам брани, и кога боемске навике не напуштају, није успео да у пуној мери искористи ту изванредну прилику да „крунског сведока“ дискредитује. Да се потсетимо, Ердемовић је био  припадник мистериозног Десетог диверзантског одреда, мултинационалне јединице која је у свом саставу имала Србе, Хрвате, Муслимане и Словенце, и то усред огорченог етничког рата, и која поред тога није имала јасан статус у формацијској шеми Војске Републике Српске нити је икада било до краја дефинисано одакле је примала наређења.

        Сам Ердемовић је по националности Хрват који је, пре него што се под нејасним околностима прикључио ВРС, служио и у друге две војне формације у босанскохерцеговачком грађанском рату: ХВО и АРБиХ. После сребреничких догађаја у јулу 1995, Ердемовић се обрео у СР Југославији, где је 1996. био ухапшен и одакле је, после месец дана проведених у безбедној кући српске ДБ, на сопстевни захтев изручен Хашком трибуналу. У Хагу је тврдио да је на локалитету Пилица са још седморицом колега из одреда учествовао у убијању око 1200 заробљених Муслимана, од којих је изјавио да је лично побио између 70 и 100.

        За овај тежак злочин, био је осуђен на свега пет година затвора, од чега је одлежао три. За узврат, за овако благу казну, прихватио је да сведочи у корист Тужилаштва у свим предметима који се односе на Сребреницу.

Дражен Ердемовић

        Значајно је да је Ердемовић још пре десетак година идентификовао све своје колеге и да је све време, до објављивања Чивиковљеве књиге, њихов идентитет, као и место боравка (са изузетком Бране Гојковића, који се налази у бекству), било општепознато. Међутим, ни судови задужени за процесуирање ратних злочинаца ни локалне власти на територији држава бивше Југославије нису учинили ни најмањи напор да се та осумњичена лица приведу, све до појављивања књиге Жерминала Чивикова.

        Тада су се муњевитом брзином дали на посао, али са очигледном намером да се ствар забашури тако што би уследио нови низ нагодби са тужилаштвом, чиме би се само потврдиле Ердемовићеве тврдње, или у случају одбијања оптужених да прихвате кривицу по том основу, суђења која би се завршила предвидљивим правоснажним пресудама где би се потврдило то исто.

        Зато је сведочење Ердемовића уживо у предмету Караџић било од изузетног значаја. Суђење генералу Младићу сада ће бити последња прилика да се исказ овог лажног сведока, на чијим се тврдњама темељи већи део исконструисаног сребреничког наратива, ефикасно и јавно раскринка.

        Нажалост, неуједначеност која карактерише наступе др Караџића на суђењу била је присутна и овога пута. Мада су неке теме које је др Караџић у свом унакрсном испитивању покренуо биле добре, он је, као и до сада, имао проблем да прецизним даљим питањима експлоатише сведокова потенцијално драгоцена признања. Из начина како је водио своје испитивање, било је јасно да др Караџић у вези са наступом овог кључног сведока није претходно урадио свој припремни „домаћи задатак“.

        Па ипак, Ердемовићева прича толико је шупља да је др Караџић и под таквим околностима успео да за записник извуче неке значајне податке.

        Пре свега, на овом унакрсном испитивању испада да Ердемовић више није сигуран колико је заробљеника било стрељано у Пилици. Он је на то питање одговорио овако: „Господине Караџићу, ја нисам бројао  колико их је било стрељано. Ја не могу дати одговор на то питање... Ја никада нисам рекао да је та цифра [1000 до 1200 заробљеника, што је тврдио у ранијим исказима, н. п.] егзактна. Увек сам говорио да је то процена. Можда сам рекао - у реду, можда сам повећао број, али то је био мој утисак тада зато што је мени то исувише дуго трајало. То је мени трајало вечност, све што се догодило тога дана“.

        По сажетку Ердемовићевог исказа који је понудио тужилац, стрељања су почела 16. јула око 10 часова пре подне и трајала су до 15 или 16 часова истога дана. Под Караџићевим унакрсним испитивањем, Ердемовић је изјавио да заробљеници нису почели да пристижу до нешто после 11 часова, што значи да је стрељање могло трајати 4 до 5 сати.