ШЕШЕЉ: Ако сам крив за злочине, мој саучесник је био Томислав Николић

ПОНОВО НАЗВАО МУСЛИМАНЕ „СРБИМА КОЈИ СУ ПРЕШЛИ НА ИСЛАМ“,

ПА УКАЗАО ДА ЈЕ ДРИНА РЕКА КОЈА ПРОЛАЗИ КРОЗ „СРЦЕ СРБИЈЕ“

• Лидер СРС поновио у Хагу: да државно руководство Србије није хтело Велику Србију, као ни било која странка осим његове СРС. Па подвукао да би у Велику Србију укључио велике делове Хрватске, уз „српску Босну, српску Херцеговину, српску Македонију, српску Црна Гору“
• Са садашњим председником Србије Томиславом Николићем, Шешељ је, како је изјавио, „све заједно радио“ током ратова у Хрватској и БиХ, и рекао: „Ако сам ја умешан у ратне злочине, онда је Томислав Николић мој директан саучесник“
• За потпредседника Владе Србије Александра Вучића рекао је да је био „добровољац СРС код Славка Алексића на Јеврејском гробљу“ у Сарајеву и да је затим радио на ТВ Пале
• Одговарајући на додатна питања Радована Караџића, Шешељ је нагласио да он није имао никаквог утицаја на напад на Зворник, за разлику од Биљане Плавшић, по чијој је препоруци позвана Ражнатовићева паравојска. Плавшићку је, иначе, назвао „лудом женом“

         ЛИДЕР Српске радикалне странке Војислав Шешељ сведочио је данас на суђењу Радовану Караџићу пред хашким Трибуналом и том приликом поновио: да је циљ те странке формирање Велике Србије у којој би постојало „национално јединство и братска слога Срба-православаца, Срба-католика, Срба-муслимана и Срба-атеиста“.

         Шешељ је, као сведок Караџићеве одбране, поновио да би у ту Велику Србију ушли велики делови Хрватске, уз „српску Босну, српску Херцеговину, српску Македонију, српску Црна Гору“.

         „То је био и остао мој генерални циљ, али не генерални циљ Србије и српског руководства... То је циљ Српске радикалне странке, ниједне друге партије“, рекао је Шешељ док га је унакрсно испитивао тужилац Алан Тигер.

         Са садашњим председником Србије Томиславом Николићем, Шешељ је, како је изјавио, „све заједно радио“ током ратова у Хрватској и БиХ, и рекао: „Ако сам ја умешан у ратне злочине, онда је Томислав Николић мој директан саучесник“.

         За потпредседника Владе Србије Александра Вучића рекао је да је био „добровољац СРС код Славка Алексића на Јеврејском гробљу“ у Сарајеву и да је затим радио на ТВ Пале.

         Шешељу, који је у судском притвору од фебруара 2003, када се добровољно предао, Трибунал ће 30. октобра изрећи пресуду по оптужници за злочине над Хрватима и Муслиманима у Хрватској, Војводини и БиХ, 1991-93. године.

         Потврђујући да је у ратове у Хрватској и БиХ слао добровољце СРС, Шешељ је казао да су „сви из власти Србије“ били „пуни хвале“ за његове добровољце. „Ја сам овде 11 година и нису могли да нађу никакву конкретну везу мене и добровољаца СРС са ратним злочинима. Такве везе нема“, оценио је он.

         Тадашњи председник Србије Слободан Милошевић пружио је, по Шешељевим речима, кључну помоћ Србима у Хрватској и БиХ.

         „Без помоћи Србије, ни Република Српска, ни Република Српска Крајина не би могле опстати“, оценио је Шешељ, уз опаску да ослобађајуће пресуде изречене генералу Момчилу Перишићу и званичницима СДБ Србије Јовици Станишићу и Франку Симатовићу Френкија показују да ни Трибунал ту помоћ „није инкриминисао“.

         Називајући босанске Муслимане „Србима који су прешли на ислам“, Шешељ је изјавио да и данас мисли да је Дрина река која пролази кроз „срце Србије“.

         „Граница на њој је вештачка и не може опстати... Нико не може трајно поделити српски народ“ рекао је Шешељ и изнео да „и данас мисли“ да је „огромна већина Хрвата следила режим“ председника Фрање Туђмана и његову „клерофашитичку, усташку идеологију“.

         Из Би-Би-Сијеве (BBC) серије „Смрт Југославије“ (Death of Yugoslavia), тужилац Тигер је приказао Шешељеву изјаву да му је директно Милошевић 1992. тражио да шаље добровољце у БиХ; да је напад на Зворник у априлу те године био „планиран у Београду“ од „кључних људи СДБ Србије“ и да је Симатовић био „извршилац“, као и да су „под командом“ тајне полиције биле „црвене беретке“,добровољци СРС, паравојска Жељка Ражнатовића Аркана, те „Жуте осе“.

         Називајући ту своју изјаву „пренаглашеном“ услед тадашњег сукоба с Милошевићем, Шешељ је потврдио да је „100 добровољаца СРС“ учествовало у нападу на Зворник, али „под командом ЈНА“, чије су специјалне јединице „носиле црвене беретке“.

         „Ми смо мислили да је то Френки, а после смо сазнали да је ЈНА... Мени је било погодно да нападнем Френкија“, рекао је Шешељ.

         За „Жуте осе“, како је казао, накнадно је сазнао да су биле под контролом „војне службе безбедности“.

         Ражнатовића су, по Шешељу, за напад на Зворник платиле локалне српске власти, а град су „ослободили“ ЈНА и добровољци СРС, пошто су „аркановци“ то покушали и „добили по носу“.

         Пошто га је тужилац подсетио да је, уочи рата, претио протеривањем Муслимана до Анадолије, Шешељ је тврдио да се то односило на „панисламисте, а не на све Муслимане“.

         „Позивао сам Муслимане да се не упуштају у рат са Србима, да ће највише страдати. И страдали су - од 100.000 жртава, 50.000-60.000 су Муслимани. Хтео сам да их одвратим од рата и отцепљења БиХ... Није се без воље Срба могла БиХ отцепити од СФРЈ... Моје претње су биле срачунате на то да не дође до рата“, рекао је Шешељ.

         Претње Хрватима Шешељ је објаснио рекавши да се залагао за одузимањем територије Хрватска казни за геноцид над Србима у Другом светском рату. „Али, ни у једном мом говору нема: 'Ајде, убијајте као што су они нас убијали'“, рекао је он.

         Одговарајући на додатна питања Караџића, Шешељ је нагласио да Караџић није имао никаквог утицаја на напад на Зворник, за разлику од Биљане Плавшић, по чијој је препоруци позвана Ражнатовићева паравојска. Плавшићку је, иначе, назвао „лудом женом“.

         Негирајући постојање удруженог злочиначког подухвата за прогон Хрвата и Муслимана из делова Хрватске и БиХ које су Срби сматрали својим, Шешељ је премештање становништва приписао „природној подели“.

         После Шешеља, у Караџићеву одбрану данас је сведочио и француски књижевник Ив Батај.