РАДОВАН: Знате ли да су убиства почела кад је заробљеник отео пушку Официру и...

У процесу Караџићу сведочио  истражитељ Хашког тужилаштва Томаш Блашчик

КАРАЏИЋ: Да ли се изјава (из филма) „армија је побегла у свим правцима у шуму“ односи на муслиманску војску

БЛАШЧИК: Да

КАРАЏИЋ: На питање тужиоца Николсона „на кога се то тамо пуцало“ ви сте одговорили „на муслиманско становништво“. Слажете ли се да су огромну већину у тој колони од 13 до 15 хиљада људи, чинили војници  - а не становништво

БЛАШЧИК: Ако мислите на потпуно наоружане војнике, онда се не слажем

КАРАЏИЋ:  Видимо на Хаџића ливади муслимана којег упућују да продужи даље. Потом се чује Боровчанин како каже да „циљају кола“, а затим иде кадар на коме дижу неког човека са цесте, поред. Да ли је све ово у складу са оним што вам је Зоран Петровић Пироћанац рекао да су пуцали на њих цело време?

БЛАШЧИК: Да. Слажем да је било борби са муслиманским снагама дуж пута. Било је људи са оружјем и вођене су борбе, и то нам је познато. Погинуо је један српски војник у Сандићима, а двојица су рањени – признао је сведок

КАРАЏИЋ:  Добили сте податак да је заробљеник пришао да тражи ватру, и док му је чувар палио цигарету, овај му је отео пушку и почео да пуца, и тако је Официр рањен, након чега су почела убиства?    

БЛАШЧИК: Нисам чуо причу испричану на такав начин. Али знам да је рањен...

Извештава: Марија М. Зарић

        НАЈНОВИЈИ приказани доказ тужилаштва, филм београдског новинара Зорана Петровића-Пироћанаца, на којем се виде тела десетина муслимана погинулих у селу Кравица, непосредно после пада Сребренице, нанео је ударац Радовану Караџићу - али не у потпуности.

        Током дводневне пројекције снимка на суђењу председнику Републике Српске у Хагу, Петровићев филм (снимљен 13. и 14. јула 1995. и непосредно потом приказан на телевизији Студио Б), приказује (из аутомобила у покрету који је возио Љубомир Боровчанин, тада заменик команданта бригаде специјалне полиције РС) све оне елементе који се наводе у оптужници у тачки `Сребреница`, осим самих инцидената у складишту села Кравица и у „белој кући“, који су се неспорно, одвијали управо у тренутку снимања овог филма.

        Тако да, упркос напорима тужилаштва да докажу супротно, хашки истражитељи, на крају свега, ипак немају снимак самог злочина, већ само осећај и анонимну изјаву, анонимног сведока - да такав снимак постоји.  

* Да ли вам је током интервјуа 2007.г. Пироћанац пренео да му г. Боровчанин није завео никакве рестрикције, већ омогућио да сними све, а тај материјал вам је доступан?- упитао је Караџић сведока, истражитеља Хашког тужилаштва, Томаша Блашчика.

- Видели смо сиров и ревидиран материјал, али сматрамо да недостаје неколико секунди везаних за складиште Кравица и део снимка у „белој кући“ у Поточарима. Емсија на Студију Б је трајала око пола сата, и у њој је укључен и део који недостаје из сировог материјала.     

* Али, Пироћанац, према вашој изјави, каже да има 28 минута материјала. Имате ли ви других доказа сем осећаја да вам фали материјал?

- Осим изјаве сведока који је видео цео материјал, немамо ништа више од тога. Немамо ни оригиналну траку, већ само редигован снимак и емисију Студија Б. А цео сирови материјал је трајао око сат и пар минута.

* А знате ли да је Студио Б био изразита опозиција председнику Милошевићу, да су то били и идеолошки и политички противници босанских Срба? – упитао је успут нешто касније Караџић – након чега је уследио потврдни одговор истражитеља, којег иначе нису интересовали (толико да би се сетио) и други материјали овог новинара, међу којима се налази и компромитујући документарац о муслиманским снагама Црни Лабуди, нити филм о томе како су Срби били изоловани у Сарајеву, о чему је такође снимила извештај и чувена новинарка CNN, и велики србомрзац Кристијан Аманпур.

        Предочени снимак иначе, између осталог, приказује мушкарце муслимане на тераси "беле куће" у којој су били затворени, непосредно пре него што су, према оптужници, одвезени на више места у околини Зворника где су, наводно, и стрељани. Забележен је и тренутак предаје десетине муслимана, који су на основу докумената ДБ Тузле, највероватније били борци АБиХ, након неуспелог покушаја да се из Сребренице пробију ка Тузли. Снимљени су како пролазећи поред леша, силазе са брда, носећи рањене. Дуж главног пута између Сребренице и Братунца, види се и неколико група заробљеника како седе на пољанама. Тужилаштво је током главног испитивања инсистриало на томе да су ти људи у цивилу. Петровић је документовао и одлазак цивила из околине базе Унпрофора у Поточарима. Филм приказује и потпуно испражњену Сребреницу, као и неколико тела на улицама.

* Да ли се изјава (из филма) „армија је побегла у свим правцима у шуму“ односи на муслиманску војску? – интересовало је Караџића.

- Да – одговорио је сведок.

* Али, на питање тужиоца Николсона „на кога се то тамо пуцало“ ви сте одговорили „на муслиманско становништво“ - приметио је отпужени и пружио сведоку прилику да се исправи: – Слажете ли се да су огромну већину у тој колони од 13 до 15 хиљада људи, чинили војници  - а не становништво?

- Ако мислите на потпуно наоружане војнике, онда се не слажем.

* Без обзира на то како су обучени! Може да буде обучен и као балерина, али ако има пушку, он је опасан! – истакао је окривљени.

- Г. Караџићу, веће се неће ослањати на исказ сведока каквог је типа била та колона. Пређите на другу тему – пресекао га је председавајући.

        Оптужени се, међутим, после извесног времена ипак вратио да рашчисти шта се заправо види на снимку.

* Видимо на Хаџића ливади муслимана којег упућују да продужи даље. Потом се чује Боровчанин како каже да „циљају кола“, а затим иде кадар на коме дижу неког човека са цесте, поред. Да ли је све ово у складу са оним што вам је Пироћанац рекао да су пуцали на њих цело време?

- Да. Слажем да је било борби са муслиманским снагама дуж пута. Било је људи са оружјем и вођене су борбе, и то нам је познато. Погинуо је један српски војник у Сандићима, а двојица су рањени – признао је сведок.

        Што се тиче самог инцидента у селу Кравица, где је према оптужници у јулу 1995.г. убијено хиљаду муслимана, остало је недоречено шта се заправо догодило у том складишту, као и зашто су се Боровчанин и новинар нагло окренули и вратили према Братунцу, баш у тренутку када су се убиства одиграла. Сведок се сећа да му је Пироћанац објаснио да је Боровчанин отишао да посети рањеног команданта одреда „Шековић“, полицајца Котурића, (по надимку Официр), који је повређен за време окршаја са једним од муслиманских заробљеника, и хитно превежен у Дом здравља у Братунац.

* Добили сте податак да је заробљеник пришао да тражи ватру, и док му је чувар палио цигарету, овај му је отео пушку и почео да пуца, и тако је Официр рањен, након чега су почела убиства?    

- Нисам чуо причу испричану на такав начин. Али знам да је рањен.

* Јасно вам је да се Боровчанин враћа у сврху посете болиници?   

- Окренули су ауто на путу ка Коњевић пољу и пошли назад у Братунац, тек после почетка злочина у Кравици - припомогао је колеги тужилац Николсон.

- Имамо на снимку део око 20-ак секунди испуштеног материјала за који верујемо да је био снимљени догађај у Кравици. А после тога се г. Боровчанин запутио у болницу – чврсто се држао приче хашки тим.  

* У тренутку када је инцидент у Кравици?! Па Пироћанац вам каже да није стајао у Кравици?! – навео је из исказа оптужени.  

- Ми смо разговарали са Боровчанином и његовим возачем и знамо да су се зауставили. Имамо такође и друге изјаве.

* Али и Пироћанац и његов снимак „говоре“ да се нису зауставили. Видите да је снимак у покрету?

- Мислим да снимак показује да су се кретали ка Кравици, јер је он снимао догађај у Кравици у тренутку када су се приближавали складишту. На снимку се не види да су паркирали ауто, али то не значи да нису – почео је да спекулише сведок, што свакако нема тежину доказа.  

        Ипак, необично је да је снимак већу приказао истражитељ тужилаштва,  уместо да су на клупу за сведоке довели самог Петровића, који већ има искуство у сведочењу у Трибуналу у процесима против генерала Здравка Толимира и шесторице официра ВРС. Уместо тога, у на суђењу Караџићу у доказе је уведена само његова писана изјава.     

        О томе да је у питању сведочење из друге руке, указао је у једном тренутку и правни застпуник оптуженог, истакавши да је још у предмету Слободана Милошевића веће донело одлуку да истражитељи не могу да сведоче о ономе што су сведоци већ рекли, јер би се тиме заобишло правило 92 бис.

        Када је прешао на документацију о полицији Дринског корупса, Караџић се дотакао и веома „пипаве“ теме – ко је, када, у чијем интересу, прво изнео, а потом вратио архивску грађу ВРС? Караџић је свим силама из немуштог истражитеља покушао да извуче да ли је „извесни оптужени“ утицао на садржај те архиве, и да ли је архива креирана по потреби и намени.

* Да ли је премештање архиве било нелегално?

- Архива која се налазила код ВРС, обрела се у касарни Војске Србије и Црне Горе у Горњем Милановцу. Према информацијама које смо добили од надлежних органа СЦГ, они за њу нису знали.

* А који је разлог што је архив пребачен из Републике Срспке?

- У Босни није била „безбедна“, јер би била на располагању Трибунала, и зато сматрамо да је пребачена у Србију, где МКСЈ и међународне снаге нису имале приступа.

* Дакле сматрате да је постојао нелегални разлог да се склони. А да ли сте установили који је разлог био да се архива поново појави?      

- Познато нам је да је пребачена на територију СРЈ на пролеће 1999. али јој се ту губи траг. Према подацима надлежних из Републике Српске и БиХ, сазнали смо да је у касарни у Горњем Милановцу, и онда је затражено да се пренесе у БиХ.

* Моменат када се одједном сазнаје где је архива, да ли је у некој вези са споразумом неког од оптужених овде у Хагу? – интересовало је отпуженог, који након кратке негације сумњичаво наставља: * Нема везе са датумом када је један од оптужених склопио споразум?! А да знате ли да је други оптужени учествовао у њеном пребацивању и касније направио споразум о признавању кривице?

Зоран Петровић Пироћанац

-  Да, то је тачно. Тај оптужен је учествовао у активностима пребацивања архиве у СЦГ, али није знао где је архив након тога завршио.

* А тврдили сте да је учествовао у проналажењу и враћању архиве...    

- Није имао никакву улогу у активностима враћања. Негде ’98,’99.г. имао је приступ архивима у Малом Зворнику и тада је узео нека документа и предао их тужилаштву МКСЈ. Међутим није имао никакву улогу у враћању архиве са територије Србије у БиХ, у децембру 2004, јер је у то време та особа већ лежала своју казну у Хагу.

* Сами сте потврдили да је ова личност учествовала у манипулисању, а нас занима - који су били мотиви да се архива удаљи, а који интереси да се опет појави. А да ли је у Заграбу постојао неки представник одбране из Републике Српске у тренутку предаје вама и препакивања?

- Не. Архив је транспортован возилом УН, дирекно у нашу канцеларију.

        Упитан - да ли је тужилаштво добило и протокол са којим може да се упореди да су ли су сви документи заведени прописно, одговарио је негативно.

* А да ли можете да искључите да су неки од докумената који би утицали на тог опутженог и на друге оптужене склоњени пре предаје?    

- У праву сте. Не можемо да искључимо могућност да су неки документи удаљени из архиве, а какви, то не можемо сигурно да знамо. Сигурни смо да фале доккуменати службе безбедности ВРС, логистичке природе за јули 1995., неки оперативни документи...  

        Као што је и у овом примеру доказао несигурност истражитељевих доказа, тако је још на почетку унакрсног испитивања, оптужени указао и на недоследност у снимку кретању возила Боровачнина и Пироћанца, где је на основу северозападног положаја Сунца, било апсолутно јасно да је немогуће да сенка пада југоисточно од пута Сребреница-Братунац, који је усмерен у правцу југ-север. Зато је своју поенту и закључио успутном опаском: * Сунце је непоткупљиви сведок, г.Блашчић. И оно не лаже!