РАДОВАН: Признали сте да је у једној гробници било 600 погинулих у борбама!

Караџић унакрсно испитивао сведока тужилаштва Жан Рене Руеза

* КАРАЏИЋ: У борби је било доста војних жртава са обе стране. Имали сте информације и да је до 1993.г. на овој територији убијено око 1.200 Срба који су сахрањени у масовним гробницама...

* РУЕЗ: То није био део наше истраге. Наш почетни циљ је био да се провере гласине о 8.000 несталих муслимана из Сребренице

* КАРАЏИЋ: Није вас онда интересовало ни да је 28. дивизија убила преко 3.500 Срба, цивила на тој територији... А да је та Дивизија изгубила 2.000 бораца, пре ’93? Слажемо ли се бар да је јулу 1995. било жестоких борби приликом њиховог пробоја после пада Сребренице?

* РУЕЗ: Не само током пробијања. Једна група се издвојила и направила диверзиону акцију. Знамо да су биле жестоке борбе на том подручју

* КАРАЏИЋ: Па и ви сте осведочили да је на једном локалитету било преко 600 погинулих током борби!

* РУЕЗ: Да! Масовна гробница близу Бара. Знали смо да се у њој налазе жртве борби, али и нисмо ишли тамо јер то није био део наше истраге

* КАРАЏИЋ: А знате ли да је у складишту био мали број муслимана, и да је атмосфера била опуштена, када је заробљеник пришао српском стражару и затражио да припали цигарету, отео му пушку и почео да пуца?

* РУЕЗ: Чуо сам за то. Можда је и истина, али ја то не прихватам, јер чак и када би могао да се потврди тај догађај, ситуација и клање које се одвило касније у тој згради ништа не мења – одговорио је сведок, након чега су „севнуле варнице“

Извештава: Марија М. Зарић

         НАСТОЈАЊЕ да свим силама потврди наводе оптужбе да је све муслимне сахрањене у масовним гробницама у околини Сребренице, организовано истребила Војска Републике Србије, хашког сведока Жан-Рене Руеза довело је до ивице свађе са оптуженим Радованом Караџићем.

         Главни истражитељ хашког тужилаштва за кривична дела почињена у Сребреници, провео је целодневно унакрсно испитивање, убеђујући веће судије О-гон Квона, да је ВРС спровела процес истребљења муслиманских заробљеника након заузимања ове енклаве, после 11. јула 1995.г. Ипак, већ након протека две трећине унакрсног испитивања, дошло је до жешћег дијалога између оптуженог председника Републике Српске и полицајца (стално запосленог у тужилаштву од 1995. до 2001.) услед жеље Караџића да извуче директан одговор од сведока - да ли су сви идентификовани били жртве масовне егзекуције. Сваки одговор до краја дана сводио се на исту реплику: „То није било у циљу наше истраге“.

* У борби је било доста војних жртава са обе стране. Имали сте информације и да је до 1993.г. на овој територији убијено око 1.200 Срба који су сахрањени у масовним гробницама...

- То није био део наше истраге. Наш почетни циљ је био да се провере гласине о 8.000 несталих муслимана из Сребренице. Коначан број ћемо знати тек кад се заврши цео процес. Циљ није био да се утврди судбина оних који су у тој маси људи погинули у минским пољима, борбеним дејствима, или самоубиством. Ми смо се само усресредили на кривични аспект ове епизоде рата. Нисмо ишли да прегелдамо такве локације, јер није било никакве повезаности са операцијом истребљивања.

* Није вас онда интересовало ни да је 28. дивизија убила преко 3.500 Срба, цивила на тој територији... А да је та Дивизија изгубила 2.000 бораца, пре ’93? Слажемо ли се бар да је јулу 1995. било жестоких борби приликом њиховог пробоја после пада Сребренице?

- Не само током пробијања. Једна група се издвојила и направила диверзиону акцију. Знамо да су биле жестоке борбе на том подручју.

* Рат је трајао 44 месеца. Са жртвама 28. дивизије пре јула 1995. и са жртвама сукоба у јулу, да ли вам је ико дао податке и задатке да разлучите шта се десило са телима муслиманских бораца? Где су они сахрањени?

- То не знам. Циљ истраге није био да се направи карта свих места укопа од ’92 до ’95, већ смо се усресреди на места злочина која су повезана са судбином 8.000 несталих мушкараца.

* Ко вам је дао тај податак?

- Црвени Крст има велику књигу у којој су наведене апсолутно све нестале особе током рата. Ту има 24.000 имена, а трећина се односи на Сребренцу.

* А ДНК анализа даје потврду о томе како и када су ти идентификовани погинули – приметио је полуиронично оптужени, а нешто касније поново отворио питање: * Чија, кажете да је ова процена од 25 хиљада?

- Не сећам се прецизно извора. Можда УН, можда ЦК, могуће и да је то процена босанских власти. Али морам да додам да је шест хиљада број који је дао Пети корпус АБиХ. То је број припадника 28. Ддвизије који су успели да се пробију. Штампа је стално говорила о 8.000 убијених, нико није могао сигурно да зна која ће да буде коначна цифра, а ја сам у почетку корисито конзервантивну процену од четири хиљаде. Сада можемо да видимо, иако процес ексхумација још није завршен, да већ говоримо о шест хиљада идентификованих по имену.

* А ДНК утвђује и како су они побијени? – поново се чуло исто питање.

- Сви идентификовани су погубљени! – уследио је категоричан одговор.

* Е, па доказаћемо да није тако! – узвикнуо је отпужени.

         Када су говорили о локацији фарме Брњево, истражитељ је навео сведоке који је су видели конвој од три аутобуса и ровокопач 13. и 14. јула, а човека који им је дао процену да је ту погинуло 1.200 људи дао им је нико други до омиљени сведок хашког тужилаштва - Дражен Ердемовић.

* Нисте могли да нађете објективнијег сведока од Ердемовића? – приметио је Караџић.

- Ако је процес ексхуамације завршен, онда имамо и научну процену. А истрага је научним методама утврдила повезаност тела из примарних и секундарних гробница. Током реконстуркције догађаја, на темељу исказа сведока и према фотографијама и снимцима из ваздуха, закључили смо да ни једано од тих места није имало везе са жртвама борби, поготово што су особе које су тамо виђене - били заробљеници, а не борци – није одустао сведок.

         Атмосфера у судници се поприлично угрејала када је Караџић упутио сведока да је у процесу већ сведочио муслиман који је учествовао у пробоју до Тузле и преживео наводно стрељање. Када је прочитао део исказа у којем овај заштићени сведок каже да су муслимани остављали своје жртве које су касније „Срби сакупили и сахранили у масовне гробнице“, сведок је променио тон, а на тренутке скоро да је звучао као да се бреца на оптуженог.

* Ако их нису они покопали, онда смо их ми покопали, то је суштина онога што је рекао сведок...

- Немам везе са тим! Ти људи нису били део наше истраге!

* Па и ви сте осведочили да је на једном локалитету било преко 600 погинулих током борби!

- Да! Масовна гробница близу Бара. Знали смо да се у њој налазе жртве борби, али и нисмо ишли тамо јер то није био део наше истраге.

* Да ли сте упознати са чињеницом да је г-ђа Рен лично отишла на то подручје и видела стотине мртвих током борби? О томе постоји документарац...

- Било би интересантно сазнати датум кад је г-ђа Рен видела тела. Имам предосећај да то нема никакве везе са истрагом којом сам се ја бавио.

* А имали сте везе са локалитетом?!

- Не! Нисам! Па шта! Каква је веза између тих 600 мртвих у борби који су били на тлу и истраге у вези са Сребреницом! Ја не видим никакву везу! – развикао се сведок.

* Нас двојица овде не утвђујемо значај, значење и последице. Ми утвђујемо факте. Шта би Срби радили са толиким мртвим муслиманима на својој територији, ако нема размене мртвих? А верујем и знам да Срби нису толико темељити да на оволико места разнесу тела из примарних гробница. Моја теза је да су Срби сахранили Муслимане тамо где су погинули. И питам вас: да ли сте нашли нека друга места где су сахрањене жртве одбране јужног дела енклав?

         Жесток дијалог се наставио и у делу посвећеном испитивању око егзекуције у складишту Кравица. Иако је сведок потврдио да зна да се радило о сложенијем догађаји, као и да су убиства почела на Божић јануара 1993.г., када су муслимани напали српско становништво, није дао за право Караџићу да је божићни масакр био великих размера.

* Овај догађај имао је вој допринос оваквом исходу у Кравицама?

- Знамо за напад који је кренуо из енклаве у време православног Божића који је извршен на село Кравица. То је разлог због којег смо током мисије у складишту Кравица отишли и у само село. Постојале одређене сумње да је хангар који се налазио у селу био уништен у сврху вршења егзекуција, па иако је та зграда била оштећена, ми нисмо нашли доказе да је коришћена за било какву врсту егзекуција.

* А знате ли да је у складишту био мали број муслимана, и да је атмосфера била опуштена, када је заробљеник пришао српском стражару и затражио да припали цигарету, отео му пушку и почео да пуца?

- Чуо сам за то. Можда је и истина, али ја то не прихватам, јер чак и када би могао да се потврди тај догађај, ситуација и клање које се одвило касније у тој згради ништа не мења – одговорио је сведок, након чега су „севнуле варнице“.

* Уз сво поштовање, морамо нешто да оставимо и већу. Ми бисмо требали да утврдимо факте, како су се ствари одвијале, и да ли је овај инцидент био окидач. А ви се борите за тезу тужилаштва! А, то од вас не тражим!

- Ја се ни за шта не борим! Ја помажем да се утврди истина! А што се мене тиче, то утврђивање истине је повезано са истрагом коју сам обавио.

         У покушају да прикаже сведокову острашћеност и наклоњеност муслиманској страни, оптужени је још на почетку упитао Руеза - да ли је улогу истражитеља у Трибуналу доживео као улогу запосленог у тужилаштву - који ће да сакупља доказе у корист оптужбе - или као непристрасног истраживача? И мада се оптужени потрудио да одговори тако да се прикаже у светлу објектиног посматрача, када се на крају судећег дана Караџић поново вратио на ову тему, предочио је сведоков интервју из 2001. г. за црногорски часопис Монитор.

* Како доживљавате оцену новинара, који вам поставља питање „да ли сте фанатично схватили свој посао истражитеља“?

- Слажем се са том константацијом – излетео се сведок, али и затражио да веће прочита цео пратећи текст интервјуа.