РАДОВАН навео Такера да открије британску манипулацију Маркалама

КАРАЏИЋ ТОКОМ ДВОДНЕВНОГ ИСПИТИВАЊА САТЕРИВАО У ЋОШАК БИВШЕГ ПОМОЋНИКА КОМАНДАНТА УНПРОФОРА

• Пирс Такер се пред крај сведочења присетио да му је после рата у БиХ један британски војни експерт за артиљерију, који је учествовао у истрази о првој експлозији на пијаци Маркале, рекао да је минобацачка граната била испаљена са муслиманске стране
• Бивши војни помоћник Филипа Моријона посведочио да су борци Насера Орића из Сребренице нападали околна српска села, као и да је ВРС с пролећа 1993. могла да заузме Сребреницу, али да Караџић то није дозволио

        КАРАЏИЋ: Можете ли да потврдите да сам (новембра 1992.) рекао да злочине са српске стране чине индивидуалне групе којих смо се одрекли и које покушавамо да искоренимо?

        ТАКЕР: Да. Рекли сте и да свету треба пренети да српске власти не врше етничко чишћење и да рат неће да се оконча док не постоји једнак притисак на свим странама

        КАРАЏИЋ: А јесте ли знали да је наш циљ - да управљамо својим делом БиХ - већ био установљен од стране европске заједнице пре рата, и да су све стране прихватиле тај споразум, да би се муслиманска страна повукла из споразума?

        ТАКЕР: Нисам у позицији да коментаришем преговоре који су се десили пре мог доласка у БиХ

        Извештава: Марија М. Зарић

        ТОКОМ дводневног сведочења у процесу против др Радована Караџића, војни помоћник команданта Унпрофора Филипа Моријона, Пирс Такер, није успео да одржи своје сведочење да је офанзива Војске републике Српске била спроведена у оквиру кампање етничког чишћења несрпског становништва у Босни.

        Иако је наводни циљ офанзиве, према речима Британца, био да се сузи муслиманска територија у источној Босни, а избеглице сабију у Сребреницу, што је више пролазило унакрсно испитивање, постајало је све јасније да је и сам Такер у својим дневницима са састанака Караџића и Моријона, заправо записивао изјаве српске стране које су у суштој супротности у односу на његово овонедељно сведочење. 

        Поводом тачака оптужнице које се односе на опсаду Сарајева, Британац је на главном испитивању тврдио да је ВРС терорисала становништво Сарајева артиљеријом и дуготрајним насумичним бомбардовањем, да би већ током унакрсног испитивања потврдио да је Караџић рекао и да би људе из Сарајева требало пустити ван града, не би ли лакше преживели у селима. Мада није био упознат са ставом српске стране да ће свако имати право да се врати на своје када се успостави стабилан мир, у неком тренутку пред крај сведочења се присетио да му је после рата у БиХ један британски војни експерт за артиљерију, који је учествовао у истрази о првој експлозији на пијаци Маркале, рекао да је минобацачка граната била испаљена са муслиманске стране.  

        Хоћу да оспорим у целини тезе о етничком чишћењу. Померање становништва и одузимање територија војном акцијом не значе ништа јер смо већ рекли да никакво војно заузимање неће прејудицирати територијална питања и да ће цивили моћи да се врате. Како онда говоримо о етничком чишћењу? – приметио је Караџић.

        - А зашто сте ви и ваше снаге истерали становништво на почетку свега –преузео је сведок улогу тужилаштва, а потом и судије:- То је етничко чишћење!

        А имате ли ви доказ г. Такер?

         - Да...

        Е, па у вашим документима пише другачије –приметио је Караџић.

         Говорећи о српским жртвама, сведок је потврдио да је записао да је Караџић обавестио како АБиХ спроводи нападе у Сребреници и Братунцу и да је до тада убијено 1260 Срба, сахрањених у 50-так масовних гробница, међу којима је највећа садржала 50 тела Срба, убијених док су муслимани контролисали ту територију.

        До краја рата муслиманска војска, које је било око 30.000 на подручју Зворника и Сребренице, убила још преко 2.300 Срба у Подрињу...

        - То је смешно претеривање. Исход рата би био другачији да је то истина. У енклавама су били слабо наоружани муслимански цивили који су се бранили и нису били организовани у чврсте војне јединице – изјавио је Такер, не знајући да је претходног дана челник Холандског батаљона сведочио да је Унпрофор тачно знао где се војници и налазе.

        Током дијалога са оптуженим, сведок је, међутим, потврдио да су борци Насера Орића из Сребренице нападали околна српска села, као и да је ВРС с пролећа 1993. могла да заузме Сребреницу, али да Караџић то није дозволио. Са друге стране, тврдећи да Срби нису дозвољавали пролаз хуманитарног конвоја, остао је доследан да је својим очима видео људе како због глади једу кору дрвета и цвеће са оближњих брда.  

        Прочитавши записник у коме Моријон дословце каже да „ако др Караџић жели да преговори буду успешни, од кључног значаја би било да се његове снаге не свете за провокације које се могу наставити још неко време“ и да је управо то оно што радикалне снаге покушавају да испровоцирају, оптужени је закључио (а сведок потврдио) да су УН биле потпуно свесне да се ради о акцији и реакцији, као и да су на време обавештени да муслимански подземни покрет једва чека да дођу међународне снаге како би започеле устанак у Бањалуци. Чак је прочитана и напомена Моријона да су босански Срби истински заинтересовани за прогрес.

        У дневницима сведокових запажања, међутим, наводи се и да је Моријон био мишљења да је ген.Младић био доста независан, па и да би преузео ствари у своје руке „ако би проценио да су Срби у Босни  угрожени“.

        Знали сте да Закон о организацији и формацији Војске, делегира оперативну и тактичку команду над њом од председника на Главни штаб. Да ли је то онда у складу са вашим ставом о „мањку утицаја политике на војна питања“?

        -  Став ген. Моријона био је да сте ви председник и командант снага босанских Срба, а Младић главнокомандујући. У већини случајева сматрали смо да Младић и ВРС раде оно што ви предложите, а и да је Младић спреман да  уради и оно што му није наређено.

        У нашем Уставу је било записано да је забрањено да политичари прихвате капитулацију и да свако мора да се бори до задњег даха. Генералу и није требала никаква наредба – предочио је отпужени, а сведок потврдио да није знао за ове специфичности „Титовог Устава”.

        Предочивши записе из дневника о састанку оптуженог и Моријона од 20. новембра ’92. у хотелу `Панорама`, сведок је прочитао да је УН била обавештена да Срби имају снажне доказе како Унпрофор помаже другој страни и да често затичу УН муницију и храну у рукама муслимана и Хрвата.

        Можете ли да потврдите да сам рекао да злочине са српске стране чине индивидуалне групе којих смо се одрекли и које покушавамо да искоренимо?

        - Да. Рекли сте  и да свету треба пренети да српске власти не врше етничко чишћење и да рат неће да се оконча док не постоји једнак притисак на свим странама.

        Слажете ли се да је једностраност светских медија подстицала муслимане да се надају војној интервенцији. И да нису били заинтересовни за мир, онолико колико је српска страна била? – интересовало је оптуженог.

        - Са једне стране, јесте било пристрасности, али да ваше снаге нису вршиле те страховите ствари можда би ситуација била више уравнотежена.  

        Оно што су чинили независни регенти приписано је нашој војсци. Ствари које је српска страна учинила су увећане, а занемарено чињење других страна. И најважније, много тога и није учињено, већ је само створен утисак да је тако.  

        - Снаге босанских Срба под вашим заповедништвом вршиле су етничко чишћење и западно од Бањалуке, и извршиле напад на Сарајево, наставиле су са етничким чишћењем и нападањем муслиманских снага на Истоку –„терао“ је уз подршку већа „своје“ Такер, док је Караџић безуспешно покушавао да му постави питање.  - Постоје документарни докази о наређењима које је дала ВРС да се поведу напади у источним енклавама. Зато не прихватам да су напади покренути од мањих елемената који су се отели контроли.

        Ако ви то кажете, и ако сте ви то утврдили, уз сво поштовање, онда је овај процес и ово веће потпуно непотребно – коначно је дошао до речи оптужени - То је уопштена декларација која мени прави проблеме. Ви сматрате да нисам био у праву када сам рекао да не охрабрујете другу страну.

        Негде на средини веома дугог и живог унакрсног испитивања, сведок је „приметио“ у свом дневнику и записане речи оптуженог да „муслимани морају да се помире да никада неће бити прихваћена њихова доминација у БиХ“. Караџић га је, међутим, радо дочекао опсервацијом:

        А да ли сте запазили данашња дешавања у Босни? Да 16 месеци није било Владе због тога што хришћанска већина, Срби и Хрвати, не прихватају муслиманску доминацију? - а потом прочитао Такеров стенограм, у коме наводи да је Караџић указао да би, под условом да муслимани одустану од својих затева да владају целом БиХ, могли без проблема да живе уз друге - сваки са својом управом и заштитом за мањине.

        Дакле, нису били предвиђени етнички чисти кантони, чим постоје мањине и инструменти за заштиту њихових права – закључио је оптужени и подсетио да су многи светски ауторитети рекли да је направљена грешка што је дошло до агресије пре него што су направљени ти механизми,

        И сами пишете да сам се залагао за признавање права за слободу и самоопредељење и безбедност Срба, Хрвата и муслимана...

        - То је део разговора где кажете да Босански Срби желе прекид непријатељства широм БиХ, док босанско председништво жели примирје, али нерадо прихвата статус кво који им је наметнут војним средствима, због чега ће да настави са локалним нападима и прихватањем локалних примирја, као начином који ће им омогућити да се прегрупишу, наоружају и поново делују.

        Дакле, у вашим изјавама и документима наводите да су муслимани били заинтересовани за повремена и местимична примирја, док су Срби били за свеобухватни мир и политичко решење. Па и да ћемо вратити 20 посто територије, због чега та питања не треба решавати војним путем, већ преговорима!

        - Нисам свестан тих детаља, али знам да су ваше снаге вршиле војне операције како би заузеле што више територије. За време мог боравка нисте ништа вратили, нити повратили мањине које су биле истеране и етнички очишћене – поново је почео са категоричким оценама сведок тужилаштва.

        Држимо се онога што тачно знате! Мањине су се, рецимо, вратиле у Бијељину пре времена, па је настао хаос и убиства, а ви о томе ништа не знате...

        Упитан - шта су УН сматрале за ратни циљ муслиманске, а шта српске стране, Такер је рекао да су босански Срби желели независну Републику Српску, а босанско председништво - територијални интегритет БиХ као јединствене државе.

       А јесте ли знали да је наш циљ - да управљамо својим делом БиХ - већ био установљен од стране европске заједнице пре рата, и да су све стране прихватиле тај споразум, да би се муслиманска страна повукла из споразума? 

        - Нисам у позицији да коментаришем преговоре који су се десили пре мог доласка у БиХ – дипломатски се „извукао“ сведок.

        Али морам да вас питам шта је било пре рата, јер ви говорите као да се све изненада догодило, а притом ни не знате да се ратовало око ствари која нам је већ била потврђена. Да ли сте знали да смо ми дали пристанак на независност Босне само под тим условом?!

        - Није примерено да коментаришем нешто о чему немам сазнања.

        Онда морамо ваше уопштене закључке да сагледамо у светлу тога да ви те ствари нисте знали – нокаутирао је сведока оптужени, на шта је судија прекинуо даљу расправу на тему.