ПАРСОНС: Идентификовали смо 6.606! ЈАНЦ: Идентификовано је 5.977 жртава!

ХАШКИ „ЕКСПЕРТИ ЗА СРЕБРЕНИЦУ“ ИЛИ И ДАЉЕ МНОГО ЛАЖУ

ИЛИ СУ ЗАБОРАВИЛИ ДА ИМ КАЖУ ДА СЕ УСАГЛАСЕ

Томас Парсонс и Душан Јанц

• КАРАЏИЋ („експерту“ трибунала, словеначком полицијском инспектору Душану Јанцу) : Ви сте узели сувише здраво за готово податке из извештаја међународних експерата који су радили на ексхумацији тела из масовних гробница и идентификацији жртава, поготово ако се из њих издвоји рад форензичког антрополога Вилијама Хагланда који је био подвргнут озбиљним критикама
• ЈАНЦ: Нисам се упуштао у детаљније изучавање критика упућених на Хагландов рачун, пошто сам располагао другим доказима о злочинима у Сребреници

Извештава: Марија М. Зарић

        СВЕДОЦИ на суђењу Радовану Караџићу никако да усагласе податке колико је заправо погинулих муслимана у Сребреници идентификовано, колико побијено, а колико евентуално - подметнуто.

        Последњи исказ словеначког полицијског инспектора Душана Јанца, који је од 2006. до 2009. године, као истражитељ тужилаштва, био укључен у истрагу о сребреничким масовним гробницама и у процесу идентификације ексхумираних жртава, у том смислу, само додатно доприноси одбрани оптуженог председника Републике Српске.

        С озбиром да се овај хашки истражитељ појавио на суђењу како би обједињено представио податке које је прикупио тим међународних експерата, као што је већ учинио у неколико хашких процеса везаних за догађаје у Сребреници, просто је невероватно да се у судници број један, пред већем судије О-гон Квона, по ко зна који чују бројчано озбиљне разлике у подацима у односу на већ изнесене, претходних недеља и месеци, на истом суђењу.

        Наиме, Јанц је већу судија предочио податак да је до краја прошле године идентификовано укупно 5.977 жртава из Сребенице, док идентитет још 260 убијених није утврђен, услед недостатка узорака ДНК њихових рођака. Са друге стране, примера ради, само прошле недеље, директор Међународне комисије за нестала лица Томас Парсонс је саопштио судијама да је комисија до сада идентификовала укупно 6.606 жртава, док је идентитет још 166 тела непознат због недостатка узорака ДНК за упоређивање. Ово је само један, најсвежији пример недоследности или манипулације подацима, који се по броју пронађених и идентификованих разликује од сведока до сведока.

        Овај пут, међутим, највероватније у покушају да би попуни рупу између два исказа, хашки истражитељ Јанц додаје да су у околини Сребренице пронађена још 702, и то несахрањена тела. Словеначки полицајац сведочио је да су непокопани лешеви пронађени дуж линије којом се колона од неколико хиљада муслимана пробијала шумом из обруча ВРС око Сребренице ка Тузли, и да су та 702 остављена где су убијена, а да им тела никада нису покопана, и да су тек недавно, 16 година касније - пронађена!

        Како би ојачао оптужницу, и став тужилаштва, њихов истражитељ, збрајајући жртве, објашњава и да је бар на три локације - стрељан приближно исти број људи. Издвојивши да је на фарми Брањево пронађено 815, у Ораховцу 841, а у Козлуку 815 тела, Јанц закључује да је српска војска имала на располагању ограничен број возила којима је било могуће транспортовати само одређени број заробљеника, на неко предвиђено место.

        Говорећи о начину на који су утврђене везе примарних и секундарних гробница у које је, према оптужници против Караџића, ВРС у јесен 1995. пребацила тела жртава ради прикривања злочина у Сребреници, Јанц као пример наводи да је „пет делова тела“ исте особе, ексхумирано из две масовне гробнице. Овоме је додао да је блиско сродство жртава међу којима су „били близанци или четири брата из исте породице“, наводно, представљало проблем у успостављању везе између делова тела и при идентификацији тих страдалих, због истоветности њиховог ДНК профила.

        Оваквим сведочењима, заправо оставља се простор за хашку (зло)употребу броја жртава и идентификованих. Још ако се узму у обзир нове тврдње муслиманске стране о борју несталих Сребреничана, на које је, подсећамо, прошле недеље, тачније 22.марта 2012.г, указао бивши председник Српске током унакрсног испитивања директора судско-медицинског одељења Међународне комисије за нестале особе, сумња само нараста.

        Наиме, директор Истраживачко-документационог центра из Сарајева Мирсад Токача и директор Института за нестале особе БиХ, Амор Машовић, утврдили су да се на списковима сребреничких жртава налазе имена 500 особа које су још живе, као и 70 људи који су погинули на другим местима и у друго време. Тужилачком експерту, наравно, није било познато на којим списковима се налазе имена тих 500 особа о којима Караџић говори, али је остао доследан да они нису на списку особа које је Међународна комисија идентификовала помоћу ДНК узорака.

        Караџић је, међутим, појачао своју аргументацију, упутивши веће да је муслиманска страна недавно објавила да је неколико стотина особа са списка идентификованих проглашено мртвима тако што су њихови „ампутирани делови“ из хируршких сала доспели у ДНК лабораторије. Ни о овоме др Парсонс није имао никаква сазнања, а и придодао је своје мишљење да је врло мало изгледа да су такве тврдње тачне.

        Ништа боље није прошао ни Јанц, чији је главни задатак био да ажурира податке о броју до сада идентификованих жртава; да укаже на нове локације масовних гробница; да изнесе чињенице у вези са посмртним остацима пронађеним на површини и, коначно, да укаже на успостављене везе између масовних гробница и локација на којима су извршене егзекуције, као и између примарних и секундарних масовних гробница.

        У околини Зворника, у више масовних гробница покопани су и муслимански борци погинули на том терену током ратних година, а не само у лето 1995. У неким масовним гробницама пронађене су чауре, с обзиром да су из ровова у којима су се налазили погинули муслимански борци, чауре падале при отварању ватре у ров из којег се пуца - по ко зна који пут понављао је ове податке оптужени пред већем.

        - Чауре могу да падају свуда - штуро је негирао сведок..

        На који начин су жртве могле да буду повезане са падом Сребренице у јулу 1995, и шта вас је уверило да особе чији су посмртни остаци ексхумирани убијене након пада сребреничке енклаве, а не месецима или годинама пре?

        - Обиље доказа и извештаја вештака - набрајао је Јанц.

        Ви сте узели сувише здраво за готово податке из извештаја међународних експерата који су радили на ексхумацији тела из масовних гробница и идентификацији жртава, поготово ако се из њих издвоји рад форензичког антрополога Вилијама Хагланда који је био подвргнут озбиљним критикама! - приметио је Караџић

        - Нисам се упуштао у детаљније изучавање критика упућених на Хагландов рачун, пошто сам располагао другим доказима о злочинима у Сребреници - одговорио је сведок, и заправо открио селективни однос тужилаштва према извештајима и доказима којима располажу и на основу којих Хаг подиже оптужнице и „изводи доказе“.