Муслимане је у Поточарима скупило њихово вођство!

Караџић наставио са унакрсним испитивањем холандског официра Питера Боеринга

* Сведок оптужбе `остао без текста кад му је први председник Републике Српске рекао: «Нисте у то време видели ни једно убиство, иако сте снимили девет тела за које не знате где и када су ти људи погинули»

* КАРАЏИЋ: Да ли се конвој са избеглицама припремао тек од 12. јула, након што је генерал Младић добио декларацију од муслиманског руководства у којој је стајало шта оно жели?

* БОЕРИНГ: Видим да је датум који носи овај документ (овим је, и против своје воље, оспорио тезу тужилаштва да је `насилно премештање становника Сребренице` било унапред организовано и планирано)

* КАРАЏИЋ: Да ли се пуцало у самом граду или у енклави, или се ради о брдима која су била под контролом остатака муслиманске војске?

Да ли је тачно да су Градац и Будак изван града и да су то брда која су у то време била препуна остатака 28. Дивизије?

* БОЕРИНГ: То не знам. 

* КАРАЏИЋ: Добро, да ли су у граду или изван њега?!

* СУДИЈА О-ГОН КВОН: Можете ли да одговорите на то питање, потпуковниче?

* БОЕРИНГ: То није у граду (коначно је капитулирао сведок)

Марија М. Зарић

          ТОКОМ другог дана испитивања холандског потпуковника Питера Боеринга, на суђењу бивши предсеник Републике Српске Радован Караџић усмерио је сву своју пажњу на доказивање - да су Срби инсистирали на заштити цивилног становништва у енклави Сребренице.

         Од самог старта, први предсеник Српске, из прилично невољног сведока, муком је цедио признања да су муслимански народ покренуле његове власти шаљући своје људе да им поруче по селима да се сакупе у Поточарима.

         * О томе је говорио предходни заштићени сведок – предочио је Караџић на почетку испитивања: - Наша је теза да није било претње и опасности за цивиле и да су се они из сопстевних побуда скупили у Поточарима.

         - Не слажем се са вашом тврдњом. Постојао је велики страх међу становништвом, нису знали шта да раде.

         * Нисам јасно поставио питање. Заправо ме интересује да ли је дошло до контакта између српске пешадије и цивила у самом граду или су цивили раније отишли у Поточаре?

         - Не знам шта се тачно дешавало.Много их је ишло према Поточарима, а још више се окупило око Сребренице.

         * Да ли су тада у Поточарима били под претњом оружјем?

         - Претња оружјем у Поточарима? Не могу тога да се сетим. Ко је претио?!

         * Па управо тако, показало се да је то лаж. О томе вас питам, да ли су цивили били под претњом? У извештају холандског официра се наводи да је комуникација била нормална са српским војницима. Од својих посматрача затражили су да разговарају са неким војницима РС за које је речено да су уперили пушке претећи избеглицама у колони, али да је испало да је то нетачно, односно да су видели како војници РС дају цивилима воду и цигарете.

         - Не могу да изнесем суд о томе јер ништа нисам уочио. Али јесам био очевидац другог догађаја.  

         * Нисте у то време видели ни једно убиство, иако сте снимили девет тела за које не знате где и када су ти људи погинули – предухитрио га је оптужени.   

         Караџић је тада предочио и завршни борбени извештај Дринског корпуса од 13. јула 1995. год. у коме се наводи да се 200 до 300 непријатељских војника увелико пребацило на шири део планине Утрч и да се тамо воде борбе. У тачки 3. се наводи да је зона одговорности Корпуса под потпуном контролом и да је из енклаве превежено према Кладњу око 15.000 муслиманског живља.

         * Имате ли ви податке о борбама око Сребренице, по шумама и горама?

         - Постојао је један број муслимана који су из енклаве покушали да оду до Тузле. Вероватно војна лица са наоружањем, јер међу избеглицама око Поточара није остало пуно мушкараца.

         * Генерал Крстић је зато 13. јула предао наредбу у којој тражи да се преузме `контрола територије`, да се разбију, поробе и разоружају разбијене снаге муслимана, пружи заштита становништву и имовини, да се обезбеде од напада са леђа на линијама одбране... Видите ли да ген. Крстић инситира да се заштити становиштво? Да ли је ово регуларно војничко понашање једног команданта?

         - То се да описати као правилно поступање – невољно је признао сведок.

         Потом је Караџић предочио допис из којег се јасно види да је у Сребреници тек 12. јула почело обезбеђивање средстава за превоз цивила, сходно наређењу команданта штаба ВРС. Да је захтевано 50 аутобуса са горицом за евакуацију из енклаве Сребреница, а да крајње одредиште где ће бити упућене избеглице остаје непознато.

         * Да ли се конвој са избеглицама припремао тек од 12. јула, након што је генерал Младић добио декларацију од муслиманског руководства у којој је стајало шта оно жели?

         - Видим да је датум који носи овај документ – рекао је Боеринг.

         Овим је, и против своје воље, оспорио тезу тужилаштва да је `насилно премештање становника Сребренице` било унапред организовано и планирано.

         Током додатног испитивања, тужилац Џулијан Николсон је желео да се сведок изјасни колико је било тешко гранатирање Сребренице. Стога је сведоку и суду прочитао извештај команданта Камермаса у којем се наводи: “У овом тренутку не може се више пребројати број људи, убијених лица и рањених. Процењујемо да је укупно око 20.000 избеглица пристигло у холандску базу у Поточарима а и даље пристижу.Гранатирање је настављено. Град се налази у рукама војске босанских Срба. Уколико се настави бомбардовање, биће гранатирано све што се налази унутар енклаве …”

         - У потпуности се слажем са тим – изјавио је Боеринг, после чега је тужилац изнео део извештаја команданта Крстића, од 17. јула ’95, под насловом “Стање на територији зоне одговорности”, у коме се извештава да су “у последња три дана након довођења цивилног становништва из енклаве Сребреница, учестале појаве да се ка срспкој војсци враћају жене које су залутале на линију одбране”. Крстић извештава да су у току тог дана дошле две жене из правца Кладња на линију одбране Прве заједничке бригаде у рејону Луке и да су одбиле да се предају, већ су почеле да беже, збго чега је на њих отворена ватра, од које су погинуле.       

         * То се одиграло 60 километара даље од Сребренице и то четири дана након завршетка евакуације. Тужилац притом извештај ген. Крстића приказује као његову наредбу, а он заправо само извештава о томе шта се десило –приметио је Караџић, указујући на тужиочеву манипулацију.

         Суд је ипак (уиграно) дозволио даље испитивање, само да би се сведоку  пружила прилика да каже следеће:

         - Овде се ради о тзв. ратном злочину, за шта један добар командант мора да се сматра одговорним.

         * Молим два минута – затражио је Караџић, да би могао да пита: да ли се пуцало у самом граду или у енклави, или се ради о брдима која су била под контролом остатака муслиманске војске?

Да ли је тачно да се Градац и Будак не налазе у самом граду, него изван града и да су то брда која су у то време била препуна остатака 28. Дивизије?

         -  То не знам. 

         * Добро, да ли су у граду или изван њега?!

         Можете ли да одговорите на то питање, потпуковниче – умешао се О-Гон Квон

         - То није у граду – коначно је капитулирао сведок.