КW-568: Маркале гађала Армија БиХ по наређењу Алије Изетбеговића

ПОСВЕДОЧИО И ДА ЈЕ НАСЕР ОРИЋ ЧИНИО ЗЛОЧИНЕ ОКО СРЕБРЕНИЦЕ

ПО НАЛОГУ МУСЛИМАНСКОГ ВРХА У САРАЈЕВУ

Маркале

• Сведок КW-586 је посведочио да је чуо Изетбеговића и поглавара Исламске верске заједнице Мусстафу Церића како разматрају „шта би се догодило ако би граната пала на Маркале“
• После пар дана, 5. фебруара 1994, то се и десило, изјавио је сведок, тврдећи да је АБиХ испалила гранату на Маркале из рејона села Мрковићи и да је то, по наређењу генерала АБиХ Сефера Халиловића, учинила јединица генерала Мустафе Хајрулаховића званог Талијан
• „Алија је рекао (генералу АБиХ) Сеферу (Халиловићу) да то треба урадити, а Сефер се окренуо ка Талијану и рекао: Талијан ће то”, посведочио је и додао: „У првом покушају, граната је пала близу пијаце, а затим је, за нови покушај, чекано да на осматрачком положају Унпрофора буде иста посада, са којом је постојао договор да не броји наше гранате”
• У пролеће 1994, по изјави КW-568, Изетбеговић и реис-ул-улема Церић су се срели са командантом 28. дивизије АБиХ у Сребреници Насером Орићем и наложили му да организује нападе на околна српска села као би испровоцирао Србе да одговоре, нагласивши да „жртве нису битне на путу Свевишњег“
• Сведок је истакао да се одлучио да проговори тек кад се вратио у Сарајево и видео да „иста банда влада, као да је још рат”, а да други одговарају за оно што је та власт учинила. Па закључио: „Врло тешко је нешто рећи против свога, али некада се мора. Свако треба да одговара за своје злочине”

           СВЕДОЧЕЋИ у одбрану Радована Караџића, бивши припадник полиције БиХ изјавио је данас пред Хашким трибуналом је да је гранату на сарајевску пијацу Маркале, у зиму 1994, испалила Армија БиХ, по налогу Алије Изетбеговића.

           Под псеудонимом КW-586, скривеног лика и електронски измењеног гласа, сведок је изјавио да је као припадник специјалне јединице „Бисери“, 1992-94 године, био у обезбеђењу Председништва БиХ које је заседало у згради Народне банке у Сарајеву.

           Караџић је у судници цитирао документ власти БиХ, као потврду да је сведок заиста био у јединици „Бисери“.

           КW-568 је тврдио да је имао прилику да чује шта су председник Председништва Алија Изетбеговић, његов син Бакир, поглавар Исламске верске заједнице БиХ реис-ул-улема Мустафа Церић и други званичници говорили на састанцима. Изетбеговиће и остале сведок је оптужио да су плански изазивали цивилне жртве у Сарајеву, укључујући пијацу Маркале, и у Сребреници, да би оптужили Србе и изнудили војну интервенцију НАТО у корист муслимана.

           „Најснажнији утицај“ на Изетбеговића, по сведоку, имао је реис-ул-улема Церић. Изетбеговићев главни циљ био је да се испослује интервенција Запада на страни муслимана „изазивањем масовне патње“ у Сарајеву и Сребреници, провоцирањем Срба да узврате ватру на цивилне објекте, укључујући болнице.

           КW-586 је посведочио и да је чуо Изетбеговића и Церића како разматрају „шта би се догодило ако би граната пала на Маркале“.

           После пар дана, 5. фебруара 1994, то се и десило, изјавио је сведок, тврдећи да је АБиХ испалила гранату на Маркале из рејона села Мрковићи и да је то, по наређењу генерала АБиХ Сефера Халиловића, учинила јединица генерала Мустафе Хајрулаховића званог Талијан.

           По оптужници против Караџића, у првој експлозији једне минобацачке гранате на Маркалама, 5. фебруара 1994, убијено је 66 особа, а више од 140 грађана је било рањено.

           „Алија је рекао (генералу АБиХ) Сеферу (Халиловићу) да то треба урадити, а Сефер се окренуо ка Талијану и рекао: 'Талијан ће то'„. У првом покушају, граната је пала близу пијаце, а затим је, за нови покушај, чекано да на осматрачком положају Унпрофора буде иста посада, са којом је постојао договор да не броји наше гранате“, објаснио је сведок.

           У пролеће 1994, по изјави КW-568, Изетбеговић и реис-ул-улема Церић су се срели са командантом 28. дивизије АБиХ у Сребреници Насером Орићем и наложили му да организује нападе на околна српска села као би „испровоцирао Србе“ да одговоре, нагласивши да „жртве нису битне на путу Свевишњег“.

           Сведок је, по сопственим речима, ускоро чуо да је Сребреница гранатирана и да је могуће да су гранате испалиле муслиманске снаге.

           У унаркрсном испитивању, тужитељка Керолин Еџертон је сведоков исказ назвала вишеструком теоријом завере, тврдећи да је он све измислио како би се додворио „онима који га сада штите“.

           „Јок, не, можете тумачити како хоћете. Што сам рекао, рекао сам истину“, узвратио је свједок.

           Он је потврдио да није био Изетбеговићев телохранитељ и да није стално био уз њега, али је остао при исказу да је могао чути шта се причало на састанцима Председништва БиХ.

           „У подруму банке они нису то крили од мене, ваљда су имали поверења у мене“, рекао је. „Знам шта сам вид3о на састанцима; шта се после дешавало на извршењу тих задатака, ја не знам јер нисам био присутан.“

           Називајући његову причу „чистом измишљотином“, заступница оптужбе је подсетила сведока да је у време прве експлозије на Маркалама генерал Халиловић већ био смењен и „није ни био у АБиХ“. КW-586 је одговорио да га је Изетбеговић „под притиском сменио Сефера, али га није избацио из Армије“.

           Веродостојност сведока тужитељка Еџертон је рушила и сугеришући да се он није јавио Трибуналу да сведочи на процесима генералу Халиловићу и Насеру Орићу, иако је живео у оближњој Белгији. КW-586 одговорио је да „о рату није желео да прича“, зато што је веровао да је у рату постојала „равнотежа.“ Навео је да је само желео да „дође себи“.

           Сведок је истакао да се одлучио да проговори тек кад се вратио у Сарајево и видео да „иста банда влада, као да је још рат“, а да „други одговарају“ за оно што је та власт учинила.

           „Врло тешко је нешто рећи против свога, али некада се мора“, казао је сведок, додајући да „свако треба да одговара за своје злочине“.

           КW-586 изјавио је да је 2000. желео да дође у Хаг и „да изјаву против оне багре тамо“, као и да се „доста људи“ у Сарајеву слаже с њим, али да се „плаше репресије“.