ИВ БАТАЈ: Хашки трибунал је нова Инквизиција са задатком да настави рат другим средствима

КОМПЛЕТАН ТРАНСКРИПТ СВЕДОЧЕЊА ФРАНЦУЗА ИВА БАТАЈА

У ОДБРАНУ РАДОВАНА КАРАЏИЋА НА СУЂЕЊУ У ХАГУ (1)

• Сматрам да је Радован Караџић српски јунак („српски јунак“ Батај је изговорио на српском језику). Исто то мислим и за Војислава Шешеља. Иначе, рат у Југославији био је наметнут споља
• Мој отац је био француски судија и саветник Апелационог Суда француске Републике, а када сам му показао пар ствари у вези овог (Хашког) суда, он ми је том приликом рекао: Тај суд је легални нонсенс (легални бесмисао)
• Имао је у виду да је ово суд који мења правила, који треба да суди о сукобима и о земљи коју не познаје, чију културу не познаје, чије менталитете не познаје, осим пар изузетака
• Овај суд је потпуно под утицајем идеологије, а та идеологија је глобализам
• Читав српски народ дијаболизован и сматра се колективним ратним злочинцем. Наравно, да сам срео много „злочинаца“. Људе са улице, политичаре, универзитетске људе, новинаре, па и ја сам сам можда ратни злочинац, можда смо сви ми ратни злочинци!

        СУДИЈА КВОН: Молим сведока да положи свечану заклетву.

       СВЕДОК - Ив Батај: Да ли можете да ме чујете?

       СУДИЈА: Да.

       (Сведок не жели да чита заклетву на енглеском језику.)

       СВЕДОК: Да, говорите ли француски? Прочитаћу гласно заклетву на француском језику , јер сам ја Француз. Свечано изјављујем да ћу говорити истину, целу истину и само истину.

       СУДИЈА: Хвала господине Батај, молим вас седите и сместите се удобно. Да, изволите господине Караџићу.

       ОПТУЖЕНИ: Хвала.

РАДОВАН КАРАЏИЋ ИСПИТУЈЕ СВЕДОКА ИВА БАТАЈА

       КАРАЏИЋ: Добро јутро господине Батај.

       БАТАЈ: Како сте? Добро јутро и вама.

       КАРАЏИЋ: Јесте ли дали изјаву тиму моје одбране?

       БАТАЈ: Јесам, наравно, дао сам.

       КАРАЏИЋ: Молим вас за електронски документ 1Д95272.

       РОБИНСОН бранилац: Реч је о 25272.

       КАРАЏИЋ: Др Батај, видите ли испред вас изјаву коју сте дали ? Видите ли је на екрану?

       БАТАЈ: Да, видим је.

       КАРАЏИЋ: Хвала вам. Да ли сте прочитали и потписали ову изјаву?

       БАТАЈ: Да, то је изјава коју сам прочитао и потписао.

       КАРАЏИЋ: Хвала.

       КАРАЏИЋ СУДУ: Да ли бисте сведоку показали последњу страну како би могао да препозна свој рукопис?

       БАТАЈ: Да, то је мој рукопис.

       КАРАЏИЋ: Хвала. Да ли та изјава у потпуности изражава оно што сте рекли мом тиму одбране ?

       БАТАЈ: Да, ова изјава се углавном подудара са оним што сам рекао тиму одбране. Углавном, осим можда пар детаља.

       КАРАЏИЋ: Хвала. Ако бих вас данас питао иста питања, да ли бисте углавном на исти начин одговорили на њих ?

       БАТАЈ: Да, без сумње. Када одговарам на питања о важним стварима, ја дам одговор и не мењам своје мишљење.

       КАРАЏИЋ: Хвала.

       КАРАЏИЋ СУДУ: Да ли ова изјава и ови документи могу да буду прихваћени у евиденцију у складу са 92 тер?

       СУДИЈА КВОН ОПТУЖБИ: Има ли неких примедби?

       ТУЖИТЕЉКА (Иодице): Не, часни Судијо.

       РЕГИСТАР: Часни Судијо, изјава 1Д25272 ће бити доказни материјал Д3669, а изјава 1Д25007 доказни материјал Д3670.

       СУДИЈА КВОН: Да, молим вас наставите господине Караџић.

       КАРАЏИЋ: Хвала. Сада ћу наглас прочитати сажетак на енглеском језику. То је сажетак изјаве господина Ива Батаја: Ив Батај је француски интелектуалац и писац. Његова жена је Српкиња - Српкиња рођена у Србији. 1991. године док је у Паризу поседовао књижару, срео је Србе из расејања и заинтересовао се за бившу Југославију која је тада већ била захваћена ратним сукобима.

       Отприлике 1992. господин Батај је основао Друштво српско-француске солидарности чији је председник био. 17. и 18. јула 1995. године И. Б. је срео Председника Караџића на Палама. Они су разговарали детаљније о позицији француске владе и уопштено о позицији међународне заједнице у Босни. У току тог разговора др Караџић примио је факс Уједињених Нација у коме се тврдило да су Уједињене Нације биле задовољне трансфером цивила из Сребренице.

       Господин Батај крајем јула и почетком августа 1995. штампао је овај факс у чланку који је написао за недељник „НАТИОНАЛ ХЕБДО“. У току његовог састанка са Председником Караџићем, није било никакве дискусије о заробљеницима у Сребреници, нити о њиховом погубљењу.

       Председник Караџић је у току састанка био опуштен и није давао никакав знак да је било какав злочин почињен у Сребреници.

       КАРАЏИЋ: То би био сажетак. У овом тренутку немам никакво питање за господина Батаја.

       СУДИЈА КВОН: У реду. Господине Батај, као што сте приметили, ваше главно сведочење у овом случају, прихваћено је у писаном облику и то је изјава - вас као сведока. Сада ћете бити унакрсно испитивани од стране представника Оптужбе.

       Изволите госпођо Иодице.

       (Унакрсно испитивање Ива Батаја од стране тужитељке:)

       ТУЖИТЕЉКА Иодице: Добро јутро господине.

       БАТАЈ: Добро јутро.

       ТУЖИТЕЉКА: Видим да испред вас имате неке папире. Да ли је то ваша изјава или је то нешто друго?

       БАТАЈ: То је моја изјава...

       ТУЖИТЕЉКА: Да ли сте...?

       БАТАЈ: ...и пар белешки. Зашто? Шта није у реду?

       ТУЖИТЕЉКА: Све је у реду, ја само желим да знам да ли вам је потребно да консултујете белешке у току сведочења.

       БАТАЈ: Поставили сте питање на такав начин као да нешто није у реду. Затворићу подсетник.

       ТУЖИТЕЉКА: Не, али ако вам је потребно да консултујете белешке, молим вас обавестите о томе Суд и странке пре него што то учините.

       БАТАЈ: Нису ми потребне белешке, то је проблем очигледно за вас, а ако је проблем, оставићу белешке по страни.

       ТУЖИТЕЉКА: Није проблем.

       БАТАЈ: Добро.

       ТУЖИТЕЉКА: Господине, ви себе сматрате националистом, да ли је то тачно?

       БАТАЈ: Ја сам Француз.

       ТУЖИТЕЉКА: Ви сте се у интервјуима за новине одредили као националиста. Да ли је то тачно?

       БАТАЈ: Хвала што ме цитирате. Мислим да би прво требало да дефинишемо појам који сте употребили. Националиста није само онај који брани своју нацију, него и њен суверенитет и независност. У том смислу ја јесам националиста.

       ТУЖИТЕЉКА: И ви такође сматрате да је др Караџић српски херој. Да ли је то тачно?

       БАТАЈ: Да, ја сматрам да је Радован Караџић српски јунак („српски јунак“ Батај изговара на српском језику).

       ТУЖИТЕЉКА: А да ли то значи херој?

       БАТАЈ: Значи управо то што сте сада рекли.

       ТУЖИТЕЉКА: Хвала. А исто то мислите и о Војиславу Шешељу. Да ли је то тачно?

       БАТАЈ: Да, исто то мислим и за Војислава Шешеља. И нешто бих још додао. Моје сведочење тицаће се чињеница и ствари које сам видео и које сам чуо, али ја немам апсолутно ништа против различитих зараћених страна које су постојале током рата у Југославији. Хоћу да истакнем то да је овај рат био наметнут споља.

       ТУЖИТЕЉКА: Хвала. А сада бих хтела да се позовем на ваш интервју који је доказни предмет 65 тер 25120, а у том интервјуу, од 15. новембра 2008. Ви тврдите - сачекаћу док га не видимо, идите, молим вас на страну бр. 2 на француском језику и на крај стране 3 и почетак стране 4. на енглеском...

       БАТАЈ: Шта тврдим?

       ТУЖИТЕЉКА: У интервјуу ви тврдите да је овај суд нова Инквизиција са задатком да настави рат другим средствима. Да ли то тврдите?

       БАТАЈ: Да, управо то тврдим. Мој отац је био француски судија и саветник Апелационог Суда француске Републике, а када сам му показао пар ствари у вези овог (Хашког) суда, који су, да не заборавимо, основале Уједињене Нације (притом мислим на утицај мале групе, на шта ћу се касније вратити), дакле, да се вратим на мог оца, он ми је том приликом рекао: Тај суд је легални нонсенс (легални бесмисао). Суд који мења правила, који треба да суди о сукобима и о земљи коју не познаје, чију културу не познаје, чије менталитете не познаје, осим пар изузетака. О сукобу је веома тешко судити са националне тачке гледишта. Замислите да на интернационалном нивоу причамо о некој идеологији. Овај суд је потпуно под утицајем идеологије, а та идеологија је глобализам.

       ТУЖИТЕЉКА: Хвала. Мислим да сте одговорили на моје питање. Хтела бих такође да вас питам да ли на исти начин схватате, нешто ниже, ову прву реченицу, ту сте рекли да: „ICTY није независно правосуђе како нам се представља. То је суд који је у почетку финансиран од стране Џорџа Сороша и трговачких интереса, лажни суд који је спроводио и наставља да спроводи англосаксонски ритуал политичког суђења Србима, чији је једини злочин то што су се одупирали Молоху“. Стојите ли на томе што сте рекли?

       БАТАЈ: Потпуно стојим иза оног што сам рекао и написао, а ви сте сада управо цитирали оно што би вама одговарало, али то ми нимало не смета.

       ТУЖИТЕЉКА: Такође, у том интервјуу сте хвалили Удружење 1389. Да ли сте знали да српско тужилаштво тражи да то Удружење буде забрањено зато што шири националну, расну и верску мржњу, нетрпељивост и активну нетолеранцију према мањинама, а то је из документа 65 тер 25115. Да ли сте знали да је ово расистичка организација?

       БАТАЈ: Уопште се не слажем са вашим описом ове организације и могу да вам кажем...

ТУЖИТЕЉКА: То није...То није мој опис... Извините што вас прекидам, то је опис...

       БАТАЈ: Свеједно, то је опис који сте управо ви дали. Али, проблем је у томе што ви вероватно не знате да ово Удружење које носи назив битке вођене на Косово пољу 1389. године није једино и да постоје три удружења са називом 1389. Српска власт је притиснута од стране „интернационалне заједнице“, тзв. „интернационалне заједнице“, јер они који се тако називају уопште не представљају интернационалну заједницу. И српска власт због тог притиска прети. Али, да ли је ова организација стварно забрањена, да ли ви имате тај чињенички податак?

       ТУЖИТЕЉКА: Господине, ја верујем да ви имате...Ја верујем да се ви не слажете да је то Удружење расистичко. Да ли је то тачно?

       БАТАЈ: Ми овде говоримо о Удружењу српских националиста. Убацујући разне придеве ви хоћете да срозате једну организацију и групу људи. Питао сам вас госпођо, али ви не одговарате на моја питања, питао сам вас нешто. Ви говорите о Удружењу 1389. Питао сам вас да ли је оно забрањено?

       СУДИЈА: Извините, али ви овде морате да одговарате на питања, а не да их постављате. Молим вас, наставите, госпођо Иодице.

       БАТАЈ: Извините, господине судијо, али мени је управо показан један од мојих интервјуа који сам ја дао пре извесног времена. Речене су ми нетачне ствари и ја мислим да имам потпуно право да исправим оно што је речено. Она говори о једној организацији. А ја је питам да ли је та организација о којој говори укинута или не, моје право је да то питам.

       СУДИЈА: Тачно, ви можете да појасните што год желите, али не треба да постављате питања тужилаштву. Хајде да наставимо.

       ТУЖИТЕЉКА: Хвала. Прећи ћу на друго. Поред тога што сте срели господина Караџића, били сте у контакту и са господином Шешељем, зар не? И помогли сте му да ступи у контакт са лидером Националног Фронта у Француској, Жан Мари Лепеном. Да ли је то тачно?

       БАТАЈ: Кад сам чуо да они желе да сретну један другог, ја сам одиграо улогу онога ко их је спојио. Али ово ваше питање није невино.

       ТУЖИТЕЉКА: Значи, ваш одговор на моје питање је „ДА“?

       БАТАЈ: Помогао сам такође узајамном сусрету Брижит Бардо и једне организације за заштиту животиња у Београду. Зашто ми онда не бисте причали и о Брижит Бардо? Ово последње, са моје стране, није питање, већ само коментар. Од сада сва моја питања сматрајте за коментаре.

       ТУЖИТЕЉКА: Господине, ја вас питам оно што је релевантно за овај случај. Зато вас не питам о Брижит Бардо. Значи, срели сте се први пут са др Караџићем на Палама, 17. јула 1995. Да ли је то тачно?

       БАТАЈ: Да, да.

       ТУЖИТЕЉКА: И дао вам је медаљу. Да ли је то тачно?

       БАТАЈ: Дао ми је медаљу, потпуно тачно. И хтео бих да вам је покажем. Ево је. (Сведок вади медаљу Белог анђела Републике Српске и показује је).

       СУДИЈА: Само тренутак. Госпођо Иодице, нисмо вас чули због превођења. Да ли бисте поновили ваше питање?

       ТУЖИТЕЉКА: Извините, господине судијо. Питала сам га да ли је срео др Караџића и да ли му је он том приликом дао медаљу.

       СУДИЈА: У реду. Молим вас, наставите.

       ТУЖИТЕЉКА: Хвала. И тада, у 11. параграфу ваше изјаве...

       БАТАЈ: Могу ли ја још нешто да кажем у вези медаље? То није никаква наградна војна медаља, већ медаља-симбол. Радован Караџић је био у својој канцеларији и отворио је фиоку у којој је била та медаља која на једној страни има анђела из Милешеве, а на другој симбол Републике Српске.

       ПРЕВОДИЛАЦ: Најлепше молимо сведока да говори мало спорије.

       СУДИЈА: Молим вас да због квалитета превода направите паузу између питања и одговора. Хвала. Изволите госпођо Иодице.

       ТУЖИТЕЉКА: Хвала. Дакле, у параграфу 11 ваше изјаве, ви кажете да приликом та два кратка сусрета са др Караџићем он са вама није причао о егзекуцији у Сребреници. По вашем искуству, да ли би се неко ко је починио злочин о томе поверавао странцу кога први пут у животу види? Да ли имате то искуство?

       БАТАЈ: Молим вас да поново поставите ваше питање, јер га нисам разумео, а можда је проблем и са преводом.

       ТУЖИТЕЉКА: Да ли сте срели много људи који су касније били оптужени за злочине против човечности?

       БАТАЈ: Не.

       ТУЖИТЕЉКА: Значи, ви не можете да тврдите да би неко ко је оптужен за овакве злочине причао о њима у првом сусрету са странцем, зар не?

       БАТАЈ: Морам да кажем да је ово ваше питање веома пристрасно и злонамерно. Видим да ми не дате да говорим о сретањима са Радованом Караџићем у његовој канцеларији... Ми смо пошли 17. јула са шофером Радована Караџића и напустили смо вилу „Босна“ у Београду у току поподнева. Стигли смо на Пале у фабрику „Фамос“, која је била зграда владе Републике Српске. Да вас подсетим да је Радован Караџић био отац - оснивач Републике Српске. Рекли су ми да сачекам у једној соби и после кратког времена одвели су ме у његову канцеларију где сам дошао да бих се упознао са ситуацијом и проценио је.

       ТУЖИТЕЉКА: Нисам вас то питала, тако да ћу ићи даље. Молим вас да се усредсредите на моје питање. Моје следеће питање...Извините....

       БАТАЈ: Не, не, не, ви извините. Молим вас, у том случају постављајте јасна питања!

       ТУЖИТЕЉКА: Господине...

       БАТАЈ: Питали сте ме да ли сам раније срео ратне злочинце. То сте ме питали. Питали сте ме да ли сам срео ратне злочинце и зато ћу тај израз ставити под знаке наводника, јер је читав српски народ дијаболизован и сматра се колективним ратним злочинцем. Наравно, да сам их срео много. Људе са улице, политичаре, универзитетске људе, новинаре, па и ја сам сам можда ратни злочинац, можда смо сви ми ратни злочинци!

       ТУЖИТЕЉКА: Господине...

       ОПТУЖЕНИ Р. КАРАЏИЋ: Имам примедбу.

       СУДИЈА: Да, изволите.

       КАРАЏИЋ: Може ли госпођа Иодице (ТУЖИТЕЉКА) да нам каже да ли сам ја тог 17. јула већ био оптужен за догађаје у Сребреници као што то њено питање сугерише? Њено питање имплицира да сам ја већ у оно време био оптужен за злочине.

       ТУЖИТЕЉКА: Није тачно. Ја сам рекла...

       СУДИЈА: Идемо даље, наставите.

       ТУЖИТЕЉКА: Желим само да кажем да сам управо из тог разлога рекла „који су били касније оптужени“... Добро, идем даље. И, како сте рекли у вашој изјави, током састанка са др Караџићем, он је добио факс Уједињених Нација. Да ли вам је др Караџић казао да овај документ (овде П3997) представља став Уједињених Нација о догађајима у Сребреници?

       БАТАЈ: Морам да кажем да ми постављате смешно питање и било би смешно да нисмо у овом контексту, јер је на дну тог документа потпис Уједињених Нација. Или ви можда говорите о неком другом документу. Ја говорим о факсу који је стигао и који ми је дат. Морам да кажем да му у то време нисам придавао велику пажњу, али када је кампања анти-Караџић, и анти-српска кампања, а посебно кампања против босанских Срба узела маха, тада сам обратио много већу пажњу на овај документ.

       Тај документ потписао је представник Уједињених Нација у Сребреници. Постојао је такође и потпис цивила, вође цивилних власти босанског народа, а био је на њему и потпис представника Срба. Претпостављам да то на документу који сте поменули, може да се види.

       ТУЖИТЕЉКА: Да. СУДУ: А сада бих молила да покажете документ П3997. СВЕДОКУ: Господине, да ли добро разумем ако кажем да ви тврдите да оно што видите на овом документу јесте став Уједињених Нација?

       БАТАЈ: Могу ли да видим документ? Могу ли да видим цео документ? Хоћете ли да га покажете у дну или да га ја сам одвијем до доле?

       ТУЖИТЕЉКА: Не, не.

       КАРАЏИЋ: Можемо ли да видимо део где се види да је то био став Уједињених Нација?

       ПРЕВОДИЛАЦ: Молимо сведока да говори спорије. Хвала.

       БАТАЈ: Видим печат Уједињених Нација са леве стране документа.

       СУДИЈА: Будите љубазни, поновите још једном шта видите.

       БАТАЈ: Видим печат са леве стране документа, ако се не варам.

       ТУЖИТЕЉКА: Тачно. Моје питање за вас је: Да ли стојите при томе да је ово став Уједињених Нација о догађајима у Сребреници?

       КАРАЏИЋ: Имам примедбу.

       СУДИЈА: Кажите.

       КАРАЏИЋ: Значење није пренето како треба. То није оно што је сведок рекао. Он је рекао тачно оно што можемо да прочитамо у параграфу 10. Реч је о евакуацији цивила, а не о било чијој позицији у вези догађаја у Сребреници.

       БАТАЈ: Управо, тако, барем то сам разумео. Евакуација цивила обављена је беспрекорно.

       (технички детаљи)

       СУДИЈА: Само тренутак, због ваше брзине, преводиоцима је тешко да преведу ваше речи... Госпођо тужитељка можете ли да преформулишете ваше питање.

       ТУЖИТЕЉКА СВЕДОКУ: Господине, када сте видели тај факс, да ли сте веровали да Уједињене Нације обавештавају др Караџића да је евакуација цивила коректно обављена?

       БАТАЈ: Моје присуство у Републици Српској и на Палама нема везе са тим документом, он је случајно стигао док сам ја био тамо. Датиран је на 17. јули, дан када сам био тамо. Ја сам га прочитао касније, увече, а када сам дошао у Француску увидео сам да су на том документу и печат и потпис Уједињених Нација које међународне организације могу да идентификују. Немам ништа специјално да кажем о том документу. Ја сам на Пале дошао да видим каква је ситуација и како људи реагују.

       (следи завршни део)

       извор Двери српске