ДОДИК У ХАГУ: Изетбеговић је водио политику опасних намера и поставио темељ рату у БиХ

СВЕДОЧЕЋИ У ТРИБУНАЛУ, ПОНОВИО ДА ОД КАРАЏИЋА НИКАД НИЈЕ ЧУО НИШТА ШТО БИ ОДГОВАРАЛО ТВРДЊАМА ИЗ ОПТУЖНИЦЕ

• Предочио је трибуналу да је највећа српска и СДС-ова „грешка” била у томе што су покушали да спрече рушење баланса у БиХ
• Истакао је да Срби у БиХ не би прихватили унитарну БиХ по принципу „један - човек један глас“ ни да су то прихватили СДС или Караџић

         ПРЕДСЕДНИК Републике Српске Милорад Додик рекао је данас - сведочећи пред Хашким трибуналом - да је лидер СДА Алија Изетбеговић водио политику опасних намера и направио темељ за сукоб на простору БиХ.

         Додик је у доказном поступку одбране Радована Караџића рекао да је СДА била формирана као прва национална и националистичка странка, која је својим деловањем упорно покушавала да наруши баланс у БиХ, јер је све време била видљива намера да преузму ингеренције управљања БиХ.

         Он је рекао да је највећа српска и СДС-ова „грешка” била у томе што су покушали да спрече рушење баланса у БиХ.

         Додик је за Изетбеговића рекао да је „предано радио на раније написаној Исламској декларацији и на увођењу шеријата на том простору, због чега је и законски одговарао у бившој Југославији“. „Из дана у дан смо могли да видимо разраду те декларације“, рекао је Додик.

         Заступник оптужбе Ален Тигер прекинуо је у једном тренутку сведочење, рекавши да је Додик питан о фукционисању Скупштине БиХ, а да говори о Исламској декларацији, која се не помиње у сажетку изјаве. Додик је узвратио да он има довољно времена и да је дошао да сведочи о важном контексту, и замолио тужиоца да га не прекида.

         Караџић је главно испитивање започео питањима о Додиковом образовању и о политичкој каријери у Савезу реформских снага Југославије, који је на савезном нивоу предводио Анте Марковић, а у БиХ професор Ненад Кецмановић.

         Описујући састав предратне Скупштине БиХ, у којој је и сам био посланик као реформиста, Додик је рекао да је парламент био вишестраначки и да су водеће странке биле СДА на челу са Алијом Изетбеговићем, ХДЗ на челу се Стјепаном Кљујићем, И СДС, чији је председник био Караџић. Он је навео да су у Скупштини били заступљени и реформисти, либерали, Српски покрет обнове и неке мање партије.

         Додик је истакао да је Скупштина српског народа у октобру 1991. године била вишестраначка и да је за циљ имала легитимну заштиту Срба, те да нису били предвиђени никакви сукоби са другима.

         Навео је да никада није чуо од Караџића или било ког другог српског функционера било шта што одговара квалификацијама из оптужнице, те да је српска страна прихватала преговоре и подржала Кутиљеров план о три конститутивне јединице.

         „ХДЗ БиХ је у то доба првенствено подржаво независност Хрватске - и то је био примарни циљ, а онда су формирали Хрватску заједницу Херцег-Босну коју су желели да припоје Хрватској. То је и довело до двоипогодишњег рата Хрвата и муслимана у БиХ“, навео је Додик.
Додик је истакао да Срби у БиХ не би прихватили унитарну БиХ по принципу „један - човек један глас“ ни да су то прихватили СДС или Караџић.

         Он је потврдио да је за промену Устава тадашње Социјалистичке Републике БиХ била потребна двотрећинска већина у парламенту, што заговорници независности нису имали, па су срушили Устав и одбили увођење дома народа, који су заговарали посланици СДС и још неке странке, а који је требао да заштити права сваког народа.

         „Изетбеговић није имао политичку већину, лажно се представљао као председник БиХ и тражио међународну помоћ. Формирали су Зелене беретке. Последица је била та да су прва убиства у БиХ - била убиства Срба од стране муслимана“, рекао је Додик.

         Додик је истакао да је Народна скупштина Српске у рату била најважнија институција, важнија од било ког функционера, те да је доносила кључне одлуке.

         Нагласио је да у парламенту никада није усвојен документ који се залагао за насиље над другим народима и мањинама.

         „Скупштина је, може се рећи, била у сталном заседању. Одржавана је у многим местима Српске - на Палама,у Бањалуци, Приједору... Било је и есктремнијих ставова понекад и супротстављених, али компромис је увек био постигнут“, напоменуо је Додик.

         Он је нагласио да муслиманска заједница на подручју у коме је он живео није била угњетавана, нити је из централних институција Српске икада дошла било каква наредба да се лоше поступа према њима - ни у Лакташима, ни у Бањалуци, Српцу, Градишки....

         Он је подсетио да је 1994. године на простор Републике Српске упала диверзантска јединица из Хрватске и починила злочине. Убијено је 14 Срба и тада су се, истакао је Додик, неки припадници муслиманске и хватске заједнице препали евентуалне одмазде.

         „Отишао сам приватним аутомобилом и сместио их у Лакташе, у своју кућу. Никавих институциналних наредби за узнемиравање тих људи никада није било“, посведочио је Додик.

         Председник Српске је подсетио да су Лакташи недалеко од бањалучког аеродрома и да је артиљерија из Хрватске „тукла“ по том ареодрому на почетку рата и да је било рањених и погинулих.

         Он је посведочио и да су у једном дану муџахедини убили 16 младића из Лакташа. „Тог дана сам био са Караџићем на Палама. Кад смо сазнали за ту вест, Караџић ми је рекао да је рат и да људи гину, али да треба спречити страдања“, додао је Додик.

         Председник Српске говорио је и о пристрасној улози високих представника који су подржавали унитарну БиХ - смењивали су изабране људе, кажњавали их, доносили чак и законе мада на то нису имали никакво право.

         „За све то позивали су се на бонске одлуке, мада у њима о таквим ингеренцијама нема ни говора, истакао је Додик и упозорио да су високи представници масовно кршили Дејтон и права Репиблике Српске и Срба.