БУЛАТОВИЋ: Караџић био само за политичко одвајање народа БиХ

ПОСВЕДОЧИО ДА НИЈЕ ПОСТОЈАО

ЗАЈЕДНИЧКИ ЗЛОЧИНАЧКИ ПОДУХВАТ СРПСКИХ ЛИДЕРА

Момир Булатовић

• Прихватајући да је протеривања, ипак, било, Момир Булатовић је оценио да то „није био резултат било какве политике Караџића“, него „колективног менталитета становништва које је реаговало инстинктивно“ због страдања које је преживело у Другом светском рату
• Нагласио је да је Караџићу било „немогуће“ да „контролише становништво“ и спречи злодела, а и да се отараси српских паравојних формација

        СВЕДОЧЕЋИ данас у одбрану Радована Караџића пред Хашким трибуналом, бивши председник Црне Горе Момир Булатовић изјавио је да Караџићев циљ није било физичко раздвајање народа у БиХ, него политичко одвајање Срба, како их „не би прегласавали“ Бошњаци и Хрвати.

       Булатовић је изјавио и да му Караџић у бројним разговорима није рекао ништа што би значило да жели прогон Бошњака и Хрвата.

       Сведок је назначио и да није био свестан да постоји заједнички злочиначки подухват српских лидера за протеривање бошњачког и хрватског становништва у БиХ, како се наводи у оптужници.

       Караџић, који је био председник Републике Српске, оптужен је за геноцид у Сребреници; прогон Бошњака и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце припадника Унпрофора, 1992-95.

       Прихватајући да је протеривања, ипак, било, Булатовић је оценио да то „није био резултат било какве политике Караџића“, него „колективног менталитета становништва које је реаговало инстинктивно“ због страдања које је преживело у Другом светском рату.

       Према сведоку, Караџићу је било „немогуће“ да „контролише становништво“ и спречи злодела.

       О гранатирању Сарајева, Булатовић је рекао да је Караџић био свестан да босански Срби трпе политичку штету због тих напада.

       Караџић је Булатовићу пренео да је питао командната ВРС Ратка Младића да ли гранатирање може бити заустављено. Одговор је гласио да је гранатирање неопходно да би се спречило да муслиманске снаге из града „прегазе“ српске положаје.

       Караџић је Булатовићу, по његовим речима, казао и да је више пута забранио гранатирање цивилних подручја у Сарајеву, односно, да је учинио све да спречи претеране и неселективне нападе.

       О првој експлозији на сарајевској пијаци Маркале, 5. фебруара 1994, Булатовић је изјавио да је, два дана касније, тадашњи начелник Генералштаба Војске Југославије Момчило Перишић пренео Врховном савету одбране СРЈ да официри ВРС тврде да „нису они сигурно“ испалили гранату и да „наши војни експерти кажу да је то немогуће, као и у Улици Васе Мискина“.

       Булатовић је посведочио и да је Караџић у августу 1992. „изгледао изненађен“ после медијских извјештаја о логорима за несрпско становништво у РС. Гарантовао је, по речима сведока, да ће се са избеглицама поступати у складу са Женевским конвенцијама.

       Сведок је тврдио и да је Караџић „хтео да се отараси“ српских паравојних формација, али да „није могао“.
Булатовић је изјавио и да је „апсолутно сигуран“ да Караџић никада није могао бити заговорник погубљења заробљеника, било у Сребреници, било на другим местима.

       Бивши црногорски председник тврдио је и да је, током преговора о повлачењу Караџића после Дејтонског споразума, „лично чуо“ речи америчког изасланика Ричарда Холбрука да има гаранције председника САД да Караџић неће бити кривично гоњен за ратне злочине пред судом у Хагу, ако поднесе оставку.

       Данас започето унакрсно испитивање Булатовића, тужиоци ће наставити сутра.