БАЛИСТИЧАР АЛСОП: Немогуће је утврдити одакле је испаљен пројектил на Маркале

ХАШКИ ТРИБУНАЛ ИМА СВЕ МАЊЕ ШАНСИ ДА ТУЂИ ЗЛОЧИН У САРАЈЕВУ ПРИПИШЕ СРБИМА И КАРАЏИЋУ

• Вештак одбране - британски балистичар Дерек Алсоп изјавио да је после проучавања налаза више истрага о тој експлозији, могао да дође само до једног закључка - да је на Маркалама остало веома мало доказног материјала да би се утврдило - одакле је граната долетела
• Алсоп сведочио пуних шест сати, а тужилаштво узалуд покушавало да уздрма његове закључке

Пише: Марија М. Зарић

        НИЈЕ могуће утврдити место одакле је испаљена граната на пијацу Маркале, био је, још једном, у низу истих, закључак на хашком суђењу Радовану Караџићу, поводом страдања муслиманских цивила на пијаци Маракале 5. фебруара 1994. године.

       Овог пута огласио се балистички вештак одбране Дерек Алсоп, који је пред већем судије О-гон Квона, изјавио да је после проучавања налаза више истрага о тој експлозији, могао да дође само до једног закључка - да је на Маркалама остало веома мало доказног материјала на основу којег би се могла засновати научна истрага о томе одакле је граната долетела.

       - На основу доступних информација са места експлозије, није могуће утврдити са било каквом прецизношћу са које је удаљености граната била испаљена - посведочио је Британац и објаснио да је за утврђивање те удаљености кључно утврдити брзину и угао под којим је граната ударила о тло, а да на основу репа гранате који је пронађен у кратеру на Маркалама није било могуће утврдити ни брзину, ни угао удара.

       Да се усмеримо на конкретан случај. Шта је био ваш закључак - да ли је угао овог носача стабилизатора смештен у кратер у Маркалама био исправан идентификатор угла удара гранате у тренутку додира са тлом? - интересовало је првог председника Републике Српске да ли сведок може да донесе исправан закључак у погледу угла и консекветно у погледу даљине одакле је пројектил бачен.

       - Да бих одговорио на питање о углу удара, треба да објасним да постоје и други елементи мимо ротације око осе изазване асиметричним силама, који делују на репна крилца у односу на експлозивна пуњења. А овде имамо само део репног стабилизатора, односно крилца стабилизатора...Пуно је ствари које треба узети у разматрање и тај коначни пут, односно удар у земљу, зависи и од домета гасова и магнитуде силе тих снага...Није могуће израчунати такве ствари и те вредности и зато кажем да је немогуће рећи да ли је репно крилце, тј. репни стабилизатор у истој линији са путањом удара - веома детаљно је објаснио сведок.

       Утврђивање удаљености и правца из којег је граната долетела, по Алсоповим речима, додатно је отежано зато што при истрази нису били узети у обзир променљиви чиниоци попут ваздушне температуре и притиска, ветра и квалитета тла на месту удара. Аконто ове теме, негде пред крај главног испитивања, Караџића је заинтересовало и од каквог је значаја састав тла на положај носача стабилизатора, односно на одређивање упадног угла?

       - Састав земље се одражава на дубину продирања крилца. Извештај који сам прочитао каже да је прво на површини био асфалт, а испод слој песка и шљунка, што је посебно требало да направи трагове абразије на пројектилу. Било који метод на основу којег бисмо покушали да израчунамо дубину продирања у зависности од различите брзине - био би веома сложен и тежак. Стручна литература каже да се дубина продирања одражава кроз два друга фактора - влажност земљишта и трење до којег долази између пројектила и самог тла. Како бисмо смањили трење можемо да урадимо више ствари али је најважније узети у обзир садржај земљишта јер вода има ефекат мазива. Ако је подручје влажно, онда је трење мање.

       С друге стране, како објашњава сведок, када је реч о углу скретања са правца, ако је дошло до већег контакта са земљиштем, то се одражава и на дубину продирања пројектила.

       - Одуступања од свега два три сантиментра могу да имају и те како велики утицај на дубину продирања. Да закључим: веома је тешко, готово немогуће на основу дубине продирања пројектила да видимо која је била брзина удара.

       Као једну од методолошких грешака истражитеља, Алсоп је навео то што су реп гранате уклонили (припадници Четвртог француског батаљона Унпрофора) из кратера, а затим га вратили како би измерили угао под којим је граната пала. Караџићев вештак назначио је да се при извлачењу репа гранате песковито и шљунчано тло скоро сигурно обрушило у кратер, што би при накнадном мерењу променило улазни угао.

       Да ли ово вађење и поновно враћање стабилизатора утиче на резултат? - интресовало је Караџића

       - Морате да знате да су крилца стабилизатора од материјала који има веома слаба кохезивна својства, тако да када носач стабилизатора изнесете из рупе, готово можете бити сигурни да ће се песак и шљунак са обода рупе померити и пасти у саму рупу. Могуће је поново гурнути носач стабилизатора у исту дубину, али тиме је још више поремећено тло. На основу онога што сам видео, чини се да је носач стабилизатора био гурнут на прилично исту дубину, што значи да је упаљач раније био на још већој дубини у односу на носач стабилизатора.

       Какво значење за вас има одсуство абразија на носачу и присуство абразија на крилцима. Шта из тога закључујете? - упутио је Караџић сведока на скицу приказану на екрану.

       - Видимо приказ, где је жути део - репни стабилизитор, док је плавом бојом означен остатак упаљача који је ушао у тло. Белом бојом је означена рупа у земљи коју је направио упаљач. Као што видите репни стабилизатор је прошао кроз канал који је направио остатак упаљача...Ово је само шематски приказ, зато је немогуће приказати тачно како је изгледала рупа, али ако погледате огреботине на репном делу видите да их ту нема. Годинама сам радио и са прилично малим пројектилима који су релативно мало продирали у земљу, али су на њима биле видљиве прилично велике огреботине и абразије. А на овом конкретном их уопште нема.

       У суду су потом приказали и слику оригиналног пројектила са Маркала.

       Видимо абразије на крилцима, а недостају на носачу - истакао је Караџић.

       - То је тачно. Видимо да нема никаквих абразија на овом средњем делу. Број један је дубина продирања крилаца, а број два представља укупну дубину продирања предњег дела репног стабилизатора. Заокружено је место где бих очеквиао абразије уколико би дошло до продирања у земљу - показао је сведок место на којем се не виде никаква оштећења.

       Тужилаштво је очекивано покушало да пољуља сведочење балистичара, изневши пред сведока већину теорија одбране о томе откуда граната на Маркалама:

       - Судије су чуле да је овај инцидент проузрокован испаљењем пројектила од 120 мм са крова зграде која има пет или више спратова. Такође је речено да је неко дотрчао након експлозије и међу свим тим умирућим људима прикључио стабилизатор у земљи пре него што су дошли службеници Унпрофора и босанске полиције. Речено је и да је инцидент на Маркалама узроковала статичка експлозија која се догодила на земљи. Постоји и сцениарио да је пројектил био укопан испод површине асфалта, да ли је то могуће? - упитао је тужилац, са чиме се Британац није сложио, веома детаљно објашњавајући, из угла стручњака, зашто сматра да су те варијанте готово немогуће.

       Маратонско сведочење експерта, завршило се након пуних шест сати.