Канал Дунав-Морава-Вардар за 17 милијарди евра

МИНИСТАР РУДАРСТВА И ПРОСТОРНОГ ПЛАНИРАЊА МИЛАН БАЧЕВИЋ

ЗБОГ ЈУЖНОГ ТОКА НАРЕДНЕ НЕДЕЉЕ У МОСКВИ

• Пловни канал Дунав-Морава-Вардар највећи је стратешки пројекат државе, а Србија не може другима да препусти контролу над својим природним ресурсима, укључујући оне на Косову и Метохији, наглашава Бачевић
• Са каналом ДМВ дуж Мораве ће од плављења бити заштићено 70.000 до 80.000 хектара најквалитетнијег обрадивог земљишта, а исто толико ће се наводњавати у сушном периоду попречним каналима, па ће пољопривредна производња бити утростручена
• На каналу ће бити изграђено пет до седам хидроелектрана инсталисане снаге између 300 и 400 мегавата електричне енергије, а њиме ће се пловни пут од северне Европе до Егеја скратити за 1.200 километара
• Јужни ток ће бити проглашен за пројекат од националног значаја

        „ПЛОВНИ канал Дунав-Морава-Вардар највећи је стратешки пројекат државе! Напредњаци су га обећали у предизборној кампањи и неће одустати“, рекао је Бачевић за Вечерње новости.

        Он је истакао да је, наравно, реч о великом послу за који је потребна озбиљна припрема и додао да за тај пројекат, вредан 17 милијарди долара, влада велико интересовање.

        Министар природних ресурса, рударства и просторног планирања каже да, реално, прва етапа радова може да буде завршена у року од пет, а комплетан посао за седам-осам година.

        „Из 'петних жила' ћу да гурам овај пројекат. Прокопавањем канала Србија ће једним ударцем решити два проблема, суше и поплаве“, каже Бачевић.

        Он је додао да ће дуж Мораве од плављења бити заштићено 70.000 до 80.000 хектара најквалитетнијег обрадивог земљишта, а исто толико ће се наводњавати у сушном периоду попречним каналима, па ће пољопривредна производња бити утростручена.

        Према његовим речима, на том каналу радиће пет до седам хидроелектрана инсталисане снаге између 300 и 400 мегавата електричне енергије, а њиме ће се пловни пут од северне Европе до Егеја скратити за 1.200 километара.

        Што се тиче финансијског удела Србија у том пројекту, Бачевић је рекао да то зависи од модела за који се определимо.

        „Предложићу стратешко партнерство или концесију, кредите никако. У ову причу нећемо улазити док се не обезбеди финансијска логистика, а политичку већ имамо. Иначе, ово није значајан пројекат само за Србију већ и за све подунавске земље“, истакао је министар.

        На питање како напредују преговори око изградње гасовода „Јужни ток“, Бачевић је рекао да ће Србија бити најзначајнија транзитна станица на путу руског гаса ка Европи.

        „Очекујем да до краја године почну припремни радови. 'Јужни ток' је тема заказаних разговора које ћу наредне недеље имати у Москви, истакао је он.

        Према његовим речима, Влада Србије мора да прогласи 'Јужни ток' националним пројектом, да не би било проблема са експропријацијом земљишта.

        „Ово је значајан пројекат и не можемо да дозволимо да власници парцела астрономским цифрама уцењују инвеститора, као што се то дешава 'Гаспрому' у Војводини, па за један ар траже и по 10.000 евра. Али, заштитићемо интерес и власника парцела“, додао је Бачевић.

        Он је као озбиљу развојну сансу Србије оценио и план експлоатације уљних шкриљаца.

        „То је озбиљна развојна шанса Србије и сигурно ћу наставити путем којим је мој претходник кренуо. Не почиње свет, економија и политика са овом владом. Неозбиљни су сви који кажу да у претходној влади ништа није ваљало“, истакао је министар.

        Он је рекао је велики заговорник очувања природних ресурса у што већој мери.

        „Не треба безглаво само јурити за новцем и немилице га трошити. Али не треба ни да ресурси буду кочница развоја, који је пред вратима“, каже Бачевић.

        На питање који модел ће бити понуђен потенцијалним партнерима - концесија, јавно приватно партнерство или продаја - он је напоменуо да држава мора да буде вешта у томе.

        „Без обзира на то у каквој смо кризи, прво и основно је да водимо рачуна о интересу државе. За све оно што је наш стратешки интерес контролни пакет не смемо препустити другима. Никада се не бих сагласио да неко други буде већински власник, посебно ретких природних ресурса, који су скупи, тражени и због којих је Србија веома интересантна свима који имају технологије, али немају сировине јер су их потрошили, или их никада нису ни имали“, додао је Бачевић.

        Упитан како ће држава да заштити рудно богатство на Косову и Метохији од „дивље“ приватизације, он је рекао да је КиМ, нажалост, протекторат.

        „Сигурно ћу бити најгрлатији заговорник стављања природних ресурса под контролу и у правни оквир. Већ сам започео разговоре и тражим подршку међународне заједнице. Од тог блага које се налази на КиМ Србија нема право да се опрости, да се одрекне тога. Ако се погледа катастар, многи од тих природних ресурса се налазе на земљишту које је у власништву СПЦ и Срба који су прогнани“, каже Бачевић.