Како се Дачић сналази у улози мандатара?

СРБИЈА ТРЕБА ДА ДОБИЈЕ НОВУ ВЛАДУ ПРЕ 20. ЈУЛА ПОЛИТИЧКА ТРГОВИНА ЈОШ ТРАЈЕ

Жељко ЦВИЈАНОВИЋ, главни уредник портала standard.rs

Дачића изненадила „црвена линија” СНС

• Дачић је на веома тврдом терену и мислим да ће морати да коригује захтеве, а неки од њих су били потпуно неумерени. Конкретно, онај захтев Кркобабића млађег за БИА, или захтев да се његовој странци – после оног катастрофалног бављења Галеником у прошлом мандатау – сада да Телеком. Ти захтеви су наишли на зид
• Дачић, очигледно, жели владу континуитета. Напредњаци схватају да ће понети највећу одговрност у овој влади и треба им влада дисконтинуитета

         ДАЧИЋ је после одушевљења, показао пад тонуса. Са ДС му је ишло одлично: имао је јасан циљ да се ти преговори прекину. ДС му је понудила све, а он је успео да наметне и ДС и напредњацима свој програм, па чак и нека кадровска решења.

         Све су изненадили веома тврди преговори на које је наишао Дачић са напредњацима.Они су га веома изненадили зрелошћу и мислим да су схватили да им је једини излаз – да ураде нешто за Србију. Чини ми се да је изненадила све принципијелност са којом напредњаци разговарају.

         Дачић је на веома тврдом терену и мислим да ће морати да коригује захтеве, а неки од њих су били потпуно неумерени. Конкретно, онај захтев Кркобабића млађег за БИА, или захтев да се његовој странци – после оног катастрофалног бављења Галеником у прошлом мандатау – сада да Телеком. Ти захтеви су наишли на зид. 

         У овом тренутку, између Дачића и напредњака имамо два концепта који тек треба да се улију у један концепт.

         Дачић, очигледно, жели владу континуитета. Напредњаци схватају да ће понети највећу одговрност у овој влади и треба им влада дисконтинуитета. Мислим на то да они у овом тренутку заиста желе да се обрачунају са корупцијом, схватајући да тиме могу да узму неки ваздух – који би им пред грађанима, бар за неко време, направио кредит.

         Ако хоће да се боре са криминалом и корупцијом, морају да овладају са 4 ресора, а то су они где је претходна власт успела себе да заштити – правосуђе са тужилаштвом, полицијске истраге – дакле, не министарство полиције него могућност да се воде полицијске истраге које нису само у МУП, под 3. је БИА, а под 4. утицај на главне медије.

         Мени изгледа да је то црвена линија напредњака и да је то оно изненађење на које је Дачић наишао. Зато мислим да преговори неће бити брзи.

         Додуше, сматрам и да Дачић нема куд и да ће морати да пристане на већину напредњачких услова.

Душан ЈАЊИЋ, оснивач и координатор Форума за етничке односе

СНС не пристаје на феудализацију владе

• СПС и УРС су инсистирали да када једна партија добије неко министарство, онда њиме комплетно влада. То је навика `феудализације владе` коју смо имали до сада. Проблем је: у навици УРС и СПС - ако држе, рецимо, здравство - да онда и министар и помоћниици и државни секретар и Фонд за здравствено осигурање – припадну њима
• Није проблем да, на пример, Дејановићка буде и потпредседник СПС и министар здравља, али је проблем ако неко мора да буде министар само зато што је потпредсеник странке. То се односи на УРС–ове кандидате и тврду одлуку УРС да сва три његова потпредседника морају да буду министри. То је тачка на којој би могло да се догоди још компликација, али не мислим да ће доћи до разлаза      

         ДАЧИЋ је ушао у завршницу мандатарског посла и изгледа да ће га за десетак дана и завршити. Успешно преговара са УРС, СНС и коалиционим партнерима.

         Други део, који није баш тако успешан, јесте стална потреба да буде у некој комуникацији и полемици са јавношћу. Просто, имао је превише исправки сопствених ставова и – за мандатара -морао би да промени понашање.

         Једно је кад си партијски вођа, друго је кад је тај вођа у кампањи, треће је када је министар - а већ је и као такав претеривао – али би као премијер то морао да отклони. Примера ради, превише је било контроверзи око његових ставова о Косову, па исправки, па се добро држао на унутрполитичкој сцени, али део који се тицао региона и коментара о његовој независности од светских сила спадају у оне јавне наступе који увек вуку репове. То су увек осетљива питања.

         Он се, међутим, суочава и са реалним тешкоћама. И УРС и СПС су стекли навику такозване хоризонталне контроле министарстава, а сада су се изгледа помирили да захтевом СНС да се уведе принцип поделе одговорности.

         Изгледа да је доста спорова било и око државних секретара и унутрашње расподеле моћи у министарствима и влади. Мада, чини се да су ту на путу компромиса.

         СПС и УРС су инсистирали да када једна партија добије неко министарство, онда њиме комплетно влада. То је навика `феудализације владе` коју смо имали до сада.

         СНС је у преговоре ушао са принципом који је прави изазов. Сам Дачић би касније могао да има највише користи од тог принципа. Јер, тај принцип тера на колективни рад. Остаје им да на почетку владе превладају ту новину!

         Потом ће се сусрести са питањем како да санирају буџет и како да током транзиције власти са техничке на нову владу, не доживе пад енергије, а и недостатак новца. Потом ће доћи и тежи проблеми.

         Није њима био проблем ко даје, а ко хоће које ресоре. Проблем је, да поновим: у навици УРС и СПС - ако држе, рецимо, здравство - да онда и министар и помоћниици и државни секретар и Фонд за здравствено осигурање – припадну њима.

         Навика је и да најистакнутије вође, председници и потпредседници, морају да буду на некој функцији. То се коси са ситуацијом у земљи и са оним што су обећавали. А СНС инсистира да Влада буде више политичко-експертска, односно да поред политички утицајних људи у њој буду и стручњаци.

         Да будем још директнији: није проблем да, на пример, Дејановићка буде и потпредседник СПС и министар здравља, али је проблем ако неко мора да буде министар само зато што је потпредсеник странке. То се односи на УРС–ове кандидате и тврду одлуку УРС да сва три његова потпредседника морају да буду министри. То је тачка на којој би могло да се догоди још компликација, али не мислим да ће доћи до разлаза.     

Милан НИКОЛИЋ, политички аналитичар

Дачић би да касније буде и шеф државе

• Договорили су се да влада има 15 министарстава, онда су једни тражили да добију десет места, други пет, а сви су грабежљиви и грандомани. Не размишљају о подели одговорности, него о подели плена. Понашају се као мала деца, а не да нису добили играчке, него су добили пропалу фабрику играчака
• ЕУ, или да кажемо - Америка, хоће да завршимо `причу` са Косовом, а то значи - да га Србија на овај или онај начин призна 

         ПРВО, није сигурно да ће Дачић бити успешан мандатар. Друго, он има велике амбиције: сада би да буде премијер, а касније можда и председник државе. Међутим, ко год да преузме одговорност добија врућ кромпир и било би добро да сви наши политичари буду мало реалистичнији и зрелији. Сви би требало да имају мало више знања о ономе што преузимају.

         Договорили су се да влада има 15 министарстава, онда су једни тражили да добију десет места, други пет, а сви су грабежљиви и грандомани. Не размишљају о подели одговорности, него о подели плена. Понашају се као мала деца, а не да нису добили играчке, него су добили пропалу фабрику играчака.

         Мораће да отпуштају људе, да враћају велике дугове, сачекаће их низ тешких ствари, а они су и даље као мала деца која једва чекају да постану министри и премијер, па да пишу мами: погледај где сам стигао!

         Имаћемо нову владу у којој неће бити битно ко је добио које место. За Србију је важно да ли ћемо добити почетак преговора са ЕУ до краја године, односно шта ћемо урадити са Косовом.

         ЕУ, или да кажемо Америка, хоће да завршимо ту `причу`, а то значи да Србија на овај или онај начин призна Косово.

         Друго, траже да се реши проблем криминала и корупције, треће да се економија припреми за даље интеграције у ЕУ. Без обзира ко је министар за шта, мислим да ова екипа све то неће моћи, а нисам сигуран ни да би она прошла могла.

         Диана Милошевић