Истраге ће од октобра водити тужиоци, а право на истрагу добила и - одбрана

ТУЖИОЦИ ЋЕ САСЛУШАВАТИ СВЕДОКЕ, НАЛАГАТИ ВЕШТАЧЕЊА И СКЛАПАТИ СПОРАЗУМЕ О ПРИЗНАЊУ КРИВИЦЕ...

• Суд ће у фази истраге убудуће представљати судија за претходни поступак (уместо истражног судије) који ће се старати о поштовању права окривљеног - одређивању притвора, праву на посете у притвору, одређивању кућног притвора и других мера као што су јемство, одузимању пасоша, обавезном јављању...

         ТУЖИЛАЧКА истрага у свим јавним тужилаштвима и судовима у Србији почеће да се функционише за 15 дана, од 1. октобра.

         Промена није мала: од тог датума истраге ”из руку истражних судија прелазе у руке тужилаца”, а тужилаштво преузима низ надлежности које су до сада биле судске.

         Тужилачка истрага регулисана је одредбама новог Законика о кривичном поступку (ЗКП), према којима ће убудуће највећи део доказа, посебно у преткривичној фази кривичног поступка, по налогу тужиоца доказе да прикупља полиција.

         Тужилац ће саслушавати сведоке, налагати вештачења и склапати споразуме о признању кривице, опортунитету и друге нагодбе с окривљенима, уз мање-више пасивну улогу суда.

         С друге стране, суд ће у фази истраге убудуће представљати судија за претходни поступак (уместо истражног судије) који ће се старати о поштовању права окривљеног - одређивање притвора, право на посете у притвору, одређивање кућног притвора и других мера као што су јемство, одузимање пасоша, обавезно јављање...

         Такође ће водити рачуна да се испоштују права одбране кад је у питању прикуљање доказа у току истраге, тако што одлучује о жалбама осумњичених у погледу доказа које изводи јавни тужилац.

         Ако јавни тужилац не прихвати неки доказни предлог одбране, о том предлогу на захтев одбране одлучује судија за претходни поступак.

         Нове одредбе Законика о кривичном поступку од јануара прошле године већ примењују специјализована тужилаштва за организовани криминал и ратне злочине.

         Према правилима тужилачке истраге, тужилац руководи предистражним поступком давањем налога полицији за прикупљање информација и обавештења, а истрага се покреће његовом наредбом на коју одбрана нема право жалбе, као што је то био случај до сада.

         По окончању истраге о валидности подигнуте оптужнице одлучује надлежни суд, а о евентуалној жалби одбране на оптужницу Апелациони суд, који мора да је потврди како би она ступила на снагу.

         Уколико првостепени или Апелациони суд сматрају да не постоје докази и да нема места кривицном гоњењу, неће потврдити оптужницу већ ће је вратити тужиоцу на дораду - као што се догодило у случају бившег министра за заштиту животне средине Оливера Дулића осумњиченог у афери „Нуба инвест”.

         Након потврђивања оптужнице, суд заказује припремно рочиште на ком се утврђују спорни докази који ће се изводити током суђења, као и динамика тока поступка, а потом се улази у главни претрес (суђење) који се такође мења у процесном смислу извођења доказа, унакрсног испитиања...

         Једна од специфицности тужилацке истраге је могућност посебне истраге коју води одбрана.

         Осумњичени и његов бранилац могу да прикупљају доказе, унајмљују детективе, испитују сведоке или преузимају предмете или доказе од оних који их поседују и тако практично воде паралелну истрагу са тужилаштвом.

         Оптуженима је законом гарантовано право на бесплатну одбрану - коју плаћа суд, за сва кривична дела за која је запрећена казна виша од осам година затвора.

         По овом концепту досад су спроведене истраге против власника Делта Холдинга Мирослава Мишковића, бившег министра пољопривреде Саше Драгина, челника Агробанке и Галенике, затим крадљиваца Сезанових слика и других осумњичених за тешка кривична дела.