ГДЕ ЈЕ ИСТИНА: за ДСС је Србија већ угрожена, за Николића је тек пред великим искушењима?

ЈОШ СЕ НИСМО СЛОЖИЛИ НИ ОКО ТОГА - ГДЕ СМО, У ЧЕМУ СМО И ШТА НАС ЧЕКА

         ДСС се обратила и својим присталицама и нацији са прогласом чији наслов све говори - „Србија је угрожена”.

         Само три дана касније, председник државе Томислав Николић оценио је да се Србија „налази пред великим искушењима” и упозорио да зато треба да остане јединствена.

         Шта је ближе истини? Је ли Србија заиста ВЕЋ угрожена или је ТЕК „пред великим искушењима”?

 

Остоја СИМЕТИЋ, ДСС

Угрожени смо – то је ближе истини

• Николић - то је моје приватно мишљење – има извесне обавезе према некима који су омогућили његов долазак на власт па засад не може да јасно каже оно што и сам зна

         УГРОЖЕНИ смо погрешним одлукама у вези са „искушењима” о којима говори Николић.

         Говори се у еуфемизмима: да смо на прекретницама, пред судбоносним одлукама, да преузимамо одговорност.

         А треба да једноставно кажемо: да смо пред уцењивачким процесом западних земаља у вези са својим територијалним интегритетом. Није само ствар признања или непризнања Косова, јер је ово процес који се на томе не може зауставити.

         Јасно је - ако једна држава покаже неспособност или одсуство воље да брани свој територијални интегритет – да се и сви други аспиранти на евентуалне остатке њене територије могу однекле јавити у оставинској расправи. Мислим да је о томе говорио Коштуница.

         Зато сматрам да је то ближе истини – да смо угрожени, а да Николић  - и то је моје приватно мишљење – има извесне обавезе према некима који су омогућили његов долазак на власт па засад не може да јасно каже оно што и сам зна.

 

Бојан ЈОВАНОВИЋ, антрополог, научни саветник Балканолошког института САНУ

Коштуница је забринут за опстанак Србије

• До сада се под плаштом помирења са суседима водила капитулантска политика. Њен учинак је био мерен великом личином коришћу и огромном националном штетом коју су актери такве политике доносили

         БЕЗ обзира како назвали нашу ситуацију, она је несумњиво деликатна. Кад се истиче њена угроженост, то је израз забринутости за њен опстанак, а одређење да је на прекретници – то на неки начин ублажава забринутост за опстанак.

         Прво изражава да Србији прети опасност од спољашњих и унутрашњих фактора, а прекретница указује на могућност превладавања те опасности.

         До сада смо углавном водили политику која нас прекасно суочава са последицама наших избора: југослованство и титоизам су још присутне последице наших заблуда.

         До сада се под плаштом помирења са суседима водила капитулантска политика. Њен учинак је био мерен великом личином коришћу и огромном националном штетом коју су актери такве политике доносили.

         Зато је и ово одређење стања Србије, покушај да се артикалуше незавидна позиција. Та позиција нас опомиње  да би угроженост могла да се превазиђе суочавањем са свим негативитетима (укључујући агресивност која нам прети споља) као и мобилизацијом снага које су способне за превазилажење ове ситуације.

 

Слободан АНТОНИЋ, социолог, политички аналитичар

У неким структурама Европе постоји и антисрпски расизам

• Бирачи и присталице СНС и ДСС много боље се разумеју и имају слична основна опредељења – пре свега кад је у питању ЕУ и очување Косова – него што се разумеју страначка руководства

         ТО СУ терминолошке разлике око којих стварно не би требало да се прави политички проблем, имајући у виду да су пре свега потребне слога, сагласност или солидарност две странке које помињете (СНС и ДСС), да би се одолело било изазову, било искушењима, било угрожености.

         Договор СНС и ДСС је очигледно неопходан.

         Проблем је само што се бирачи и присталице те две странке много боље разумеју и имају слична основна опредељења – пре свега кад је у питању ЕУ и очување Косов – него што се разумеју страначка руководства.

         Већина бирача СНС је заправо скептична према ЕУ, много су више евроскептици него евроентузијасти, док је руководство странке и декларативно и у поступцима – евроентузијастичко. Ту је основна тачка разлаза и проблем када говоримо о односу Коштунице и Николића.

         Поготову имајући у виду ову ситуацију која ту разлику максимално заоштрава -  с једне стране имате захтеве везане за Косово и чињеницу да се са косовским цариницима прави граница између Србије и Косова, а са друге стране имамо и пресуде хашког трибунала које су оголиле антисрпско расположење, па и постојање антисрпског расизма у одређеним структурама Европе.

         То је проблем – Николић је у позицији у којој је био Коштуница 2004. – нада се, као и Тадић 2008, да ће задржати и Косово и европски пут. Политичко искуство и Тадића и Коштунице показује – да је то немогуће.

         Најмање што се може рећи јесте да је Србија у искушењу – али не да мора нечега да се одрекне, него да се бори за очување интегритета и елементарног националног достојанства и идентитета. Дешавања са границом и Трибуналом нас угрожавају територијално, али нам доводе у питање и идентитет и самопоштовање.

         То је озбиљан изазов.

 

 

Радован Бели МАРКОВИЋ, књижевник

Не видим у чему је разлика

         НИСАМ склон да се бавим политичким питањима.

         Али, не видим по чему су те две оцене противречне.

 

 

Мића ДАНОЈЛИЋ, књижевник

         Потписао сам све Коштуничине апеле.

         ВЕРУЈЕМ у државничку мудрост и видовитост Војислава Коштунице.

         До сада сам потписао све апеле које је упућивао, па и овај.

         Разуме се, постоје видљива искушења и она дубља, невидљива. Постоје добици на кратке стазе и добици у историјским размерама.

         Сигурно да овима на власти није лако, али сами су преузели ту одговорност. Немам много среће са властима, никада нисам био уз власт, па нисам ни данас.