ЕВРОПСКА КОМИСИЈА: Србија ће и даље губити становништво - 0,5 одсто годишње

БРИСЕЛ ПРОГНОЗИРА ДА ЋЕ СЕ У СРБИЈИ НАСТАВИТИ ПРОЦЕС

ПРЕУСМЕРАВАЊА ЕКОНОМИЈЕ СА ДОМАЋЕ ПОТРОШЊЕ НА ИЗВОЗ

• У Србији се очекује привредни раст од један одсто у овој години, 1,8 одсто у 2015. и два одсто у 2016, док би незапосленост ове и идуће године требало да порасте на 25.7 одсто, да би се 2016 спустила на 25 одсто. У 2014. се очекује инфлација од 5,5 одсто, у 2015. 5,2 одсто, а у 2016. пет одсто

        У СРБИЈИ се у овој години очекује привредни раст од један одсто и 1,8 одсто у 2015, али незапосленост остаје разлог за забринутост, оценила је Европска комисија (ЕК).

        У извештају ЕК о напретку у спровођењу економских програма у земљама Западног Балкана (ЗБ), наведено је да је након економског пада из 2012, нето извоз подстакао привредни раст у региону, али је домаћа тражња остала слаба.

        Економски опоравак региона и даље је слаб и прете му бројни ризици, па ће раст бруто домаћег прозивода (БДП) умногоме зависити од раста инвестиција, убрзања реформи, стабилног раста извоза и јачања конкурентности, сматра ЕК.

        У Србији је снажан извоз довео до значајног смањења дефицита текућег рачуна у 2013, али ће тај дефицит и даље бити висок. У светлу ниске тражње, инфлација ће по свој прилици слабити, а незапосленост, која премашује 20 одсто, и даље је највећи разлог за забринутост.

        У Србији се очекује привредни раст од један одсто у овој години, 1,8 одсто у 2015. и два одсто у 2016, док би незапосленост ове и идуће године требало да порасте на 25.7 одсто, да би се 2016 спустила на 25 одсто. У 2014. се очекује инфлација од 5,5 одсто, у 2015. 5,2 одсто, а у 2016. пет одсто.

        Уравнотежење буџета ће земље ЗБ махом покушати да постигну кроз резање јавних расхода, које је неопходно да би се ограничио буџетски дефицит и зауставио раст јавног дуга. Фискална консолидација и низак раст запошљавања утицаће на расположиве приходе, а самим тим и на потрошњу, наводи Комисија, додајући да су потребни додатни напори да се укроти инфлација.

        Кључни изазов програма прилагођавања у Србији представља управо уравнотежење буџета. Буџетски дефицит од пет одсто из 2013. премашио је првобитни циљ од 3,6 одсто. Упркос мерама консолидације, верује се да ће повећана потрошња у 2014. довести до раста дефицита на 5,5 одсто БДП-а.

        Процес преусмеравања економије са домаће потрошње на извоз и инвестиције по свој прилици ће бити настављен, наводи Комисија. Фискална консолидација, слабости на тржишту рада и смањење попуалције од око 0,5 одсто годишње наставиће да утичу на домаћу потрошњу.

        Са друге стране, након добрих извозних резултата из 2013, пре свега захваљујући аутомобилском сектору, очекује се да ће извоз расти у светлу јачања иностране тражње, пре свега у главним трговинским партнерима Србије.

        Финансијски сектор наставиће да се суочава са бројним притисцима. Скроман привредни опоравак до сада није успео да помогне банкарском сектору да смањи висок ниво ненаплативих кредита, који су на крају 2013. порасли на 21,4 одсто укупних зајмова.

        Тањуг