Европарламент ће од власти Србиjе тражити да се „уздрже од антиевропске реторике“

ВЕЋИНА АМАНДМАНА ХРВАТСКИХ ПОСЛАНИКА ИЛИ ОДБИЈЕНА ИЛИ УБЛАЖЕНА

• Посланици из Хрватске тражили су да се у резолуциjу унесу амандмани у коjима се, између осталог, захтева корекциjа граница на Дунаву, проналажење свих несталих у рату у Хрватскоj, компензациjа за припаднике хрватских оружаних снага коjи су прошли кроз заробљеничке логоре, као и да Србиjа одустане од процесуирања оптужених за ратне злочине почињене у Хрватскоj

        ЗАХТЕВИ хрватских посланика да се у резолуциjу Eвропског парламента о Србиjи угради низ услова у вези са нерешеним питањима у односима две државе углавном нису прошли кроз процедуралне филтере парламента или су знатно ублажени, сазнаjе Танјуг из увида у текст усаглашених амандмана.

        Чланови Спољнополитичког комитета EП расправљаће данас поподне о предлогу резолуциjе известиоца Деjвида Mекалистера о напретку Србиjе у европским интеграциjама и о амандманима на Mекалистеров први нацрт, коjи jе Kомитету представљен прошлог месеца.

        Посланици из Хрватске тражили су тада да се у резолуциjу унесу амандмани у коjима се, између осталог, захтева корекциjа граница на Дунаву, проналажење свих несталих у рату у Хрватскоj, компензациjа за припаднике хрватских оружаних снага коjи су прошли кроз заробљеничке логоре, као и да Србиjа одустане од процесуирања оптужених за ратне злочине почињене у Хрватскоj.

        Већина тих захтева, међутим, ниjе ушла у такозване компромисне амандмане коjи су у међувремену усаглашени кроз консултациjе између посланичких група и о коjима ће се данас расправљати у Спољнополитичком комитету.

        Tако се у амандманима питање границе Србиjе и Хрватске уопште не помиње, нити се доводи у питање право Србиjе да суди оптуженима за ратне злочине почињене на целоj териториjи бивше Jугославиjе.

        Уместо тога, „Србиjа се охрабруjе да настави сарадњу са Хашким трибуналом и интензивира домаћа суђења за ратне злочине, уз поjачану регионалну сарадњу како би жртве и њихова родбина дочекали правду“, пише у предложеном амандману.

        Додаjе се да би требало обештетити све жртве ратних злочина почињених у бившоj Jугославиjи и њихове породице, без конкретног помињања и jедне земље или нациjе.

        Иако су хрватски посланици тражили да се у резолуциjи поново осуди пуштање на слободу Воjислава Шешеља и изостанак гласне осуде његових ставова од стране званичног Београда, у компромисном амандману стоjи само да би „власти Србиjе требало да се уздрже од антиевропске реторике“.

        С обзиром на то да су компромисни амандмани већ усаглашени међу главним посланичким групама, практично jе извесно да ће они у том облику ући у коначан текст резолуциjе, о коме ће се у Спољнополитичком комитету гласати сутра, а на пленарноj седници EП у марту.

        Према установљеноj процедури, хрватски посланици имаjу право да траже се о њиховим захтевима коjи нису ушли у компромисне амандмане гласа посебно, али досадашња пракса показуjе су шансе да се они усвоjе минимални.

        Резолуциjе EП нису обавезуjуће, али су Eвропска комисиjа и Савет EУ дужни да их узимаjу у обзир приликом одлучивања.

        Танјуг