ЕУ и Бугарска одузеле и Србији Јужни ток, Срби боље разумеју геополитику од Вучићеве владе

НАУЧНИ СКУП У БЕОГРАДУ: „РУСКИ ЕНЕРГЕТСКИ ПРОЈЕКТИ НА БАЛКАНУ ПОСЛЕ ЈУЖНОГ ТОКА”

• ЧЕПУРИН: Чињеница је да је ЕУ заједно са Бугарском надања везана за Јужни ток уништила. Интереси јужне Европе жртвовани су зарад туђих геополитичких амбиција, а у некој мери иду и на штету Русије. За четири године се прекида испорука гаса преко Украјине, а  земља као што је Србија - која има 5 одсто своих извора, а 95 одсто се снабдева руским енергентима, наћи ће се у тешкој ситуацији
• ПРОКОФЈЕВ: Русија не жели да игра улогу енергетске суперсиле. Неке земље покушавају да нас представе као енергетског монструма, а ја скрећем пажњу да ми никада нисмо вршили притисак на формирање светских цена нафте и других енергената
• ВУКАДИНОВИЋ: На питање ко је крив за обуставу Јужног тока, одговори испитаника су: 39,8 одсто САД, 20 одсто ЕУ, 6,5 одсто Русија, Бугарска 2,4 одсто, неко други 2,8 одсто, а 28,3 одсто испитаних нема став. Ово значи да су грађани Србије бољи геополитичари од наших аналитичара и политичара!
• НИКОЛИЋ: „Ако дође Турски ток, имаћемо интерконекторе између Румуније, Бугарске и Турске и опет ћемо имати руски гас. То је, просто, рационално”
• ПРАВОСУДОВ: Зашто Бугарска није прихватила Русију за стратешког инвеститора? Зато што је то била воља њених  западних пријатеља  у Бриселу и Вашингтону. Она је остала без нуклеарне енергије, а за само две године ће старе атомске електране престати са радом
• СВИСТУНОВА: Турска има - посебно у програму спољне политике - виђење да Србија има кључни значај за мир и стабилност на Балкану и за транспорт енергената у Европу. А то значи да планови Анкаре за енергетски чвор отварају многе могућности за земље Балкана
• ИСКЕНДЕРОВ: Ако Србија хоће да плати високу цену струје, бунт у сиромашној Србији ће се брзо десити. То је очигледно. И зато треба разумети да алтернативе за руски гас нема и да га нико не нуди
• МИРОВИЋ: Што се будемо више ближили ЕУ - мораћемо да смањујемо извоз у Русију, Белорусију и Казахстан, а то је око милијарду евра, што значи – имаћемо још мање плате и  мање посла. Што будемо ближе ЕУ - бићемо све сиромашнији
• Никола ТАНАСИЋ (НСПМ): Пoлитичари у Србији ће заступати онолико прорускога колико је потребно да грађани поверују да власт води политику која је проруска. Говори се да су Руси и Американци исто, па испада да су исто онај који нас је бомбардовао и онај који није. Испоставља се и да је уреду зависити од америчких шкриљаца, али није уреду да зависимо од Русије...

         НАУЧНА конференција „Руски енергетски пројекти на Балкану после Јужног тока” одржана је данас у Београдској пословној школи.

         У организацији Руског центра за стратешка истраживања, Фонда историјских перспектива, Нове српске политичке мисли, Српског кода и БПШ.

         Говорили су заменик директора РИСИ Игор Валентинович Прокофјев, главни и одговорни уредник НСПМ Ђорђе Вукадиновић, руководилац Балканског сектора РИСИ Никита Викторович Бондарев, аналитичар Института за европске студије Горан Николић, председник Скупштине Удружења за гас Војислав Вулетић, уредник часописа „Гаспром” Сергеј Правосудов, експерт РИСИ за Турску Ирина Александровна Свистунова, научни сарадник Инслав РАН и експерт ФИП Петар Ахмедович Искендеров, професор Правног факултета у Приштини Дејан Мировић и аналитичар НСПМ Никола Танасић.

         У дискусији су учествовали и председник Покрета за Србију Владимир Кршљанин и директор ЦЕАС-а  Јелена Милић.

ЧЕПУРИН: Србија ће се наћи

у изузетно тешкој ситуацији

         КОНФЕРЕНЦИЈА је почела кратким уводом представника организатора, који су најавили штампање зборника свих данас изложених радова. Потом је амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Чепурин одржао поздравни говор који Факти преносе у целости:

         „Даме и господо, драги пријатељи,

         Поздрављам то што је овако важно питање на дневном реду данашње конференције, јер је непрекидно снабдевање гасом и енергетско питање за Југоисточну Европу - важно питање.

         Један мој пријатељ је рекао да када видимо зид, треба тући главом и то дуго и упорно, јер ће пасти или зид или глава. Овде се сучељавају интереси различитих сила  и захтевају разматрање, као и разумевање свог националног интереса . За нас је важно да су ти интереси- руски и српски- блиски.

         Одлуку да Русија у новонасталим условима одустане од Јужног тока, како видим, генерално сматрају да је наш корак изнуђен и диктиран искључиво деструктивним ставом Брисела, иако је Београд везао своја надања за тај пројекат, непрекидно снабдевање гасом и инвестирање у српску привреду, отварање нових радних места и стабилно пуњење буџета.

         Чињеница је да је ЕУ заједно са Бугарском та надања уништила. Интереси јужне Европе жртвовани су зарад туђих геополитичких амбиција, а у некој мери иду и на штету Русије. Ми смо сада у ситуацији када то питање добија посебно значење јер за четири године се прекида испорука гаса преко Украјине, а  земља као што је Србија - која има 5 одсто своих извора, а 95 одсто се снабдева руским енергентима, наћи ће се у тешкој ситуацији.

         Ми стално слушамо Европску Комисију која говори да ту не присуствује политика, али што више слушам те изговоре, све су ми неубедљивији. Али, макар у теорији, како каже ЕУ, треба имати више испоручилаца и неколико маршрута.

         Шефчович је недавно рекао да свака земља треба да има три испоручиоца, али узмимо низ других земаља у којима има проблема - као што је Португалија, која добија гас из Алжира, а жели да добија гас и из Русије. Тамо не треба градити гасовод, већ би гас могао да се испоручује преко Француске. Али, никакве подршке Европске комисије за то нема. Ако остаје став да свака земља има три испоручиоца и да реба диверсификовати снабдевање гасом сваке конкретне земље, онда - ако поштујеш принципе - треба да подржаваш све пројекте који могу да бусу реализовани. Да ли ту нема политике - то је питање које изазива одређене сумње.

         Што се тиче гаса у Југоисточној Европи, Гаспром је чврсто изнео став да након што за нешто више од четири године истекне уговор о транспорту гаса преко Украјине, гас више неће ићи у Европу тим путем. А нови правац којим ће гас долазити у Европу, заједно са Северним током биће преко територије Турске. Гаспром је усагласио маршруте са Турском, коначно одредиште ће бити на турско-грчкој граници. Прелиминарно ће бити четири цевовода и предвиђено је да се први цевовод заврши 2016.године. На грчко-турску границу стизаће ће 47 милиона кубних метара гаса, а Турска ће добити остатак, као други највећи купац руског гаса, после Немачке.

          Јасна је, дакле, ситуација да ће гас ићи јужном маршрутом, преко европског дела Турске, и доћи до границе са Грчком. Тада ћемо се договарати са ЕУ. То је оно од чега ми полазимо.

         Све заинтересоване државе, укључујући земље балканског региона, треба да се сада определе како ће се реализовати енергетска безбедност након четири године и како ће плаво гориво од чворишта код грчко-турске границе доћи до крајњих потошача.

         Данас је мање-више кључна ствар да се наредних месеци, до пола године, определимо како ће гас долазити до крајњих потрошача.

         Суштински, најбитније је да Србије, како ми то видимо, да са својим партнерима из Јужне Европе одреди перспективе снабдевања гасом.

         Јасно је да ту треба да се пази на три ствари: да испоруке буду поуздане, да регион добија потребне количине и да буду прихватљиве цене.

         Ако параметре будемо градили према та три критеријума, онда је јасно да овде нема много алтернатива: цена, количина и поузданост. То су три ствари које треба одредити.

         Пре две недеље је председник Русије у Мађарској рекао да Јужни ток треба реализовати преко Турске, користећи већ постојеће заједничке компаније које постоје у Мађарској и Србији. То значи да је јасно да ће гас ићи преко Турске и да треба да прође преко Мађарске и Аустрије. Гаспром је заинтересован да се укључи.

         И ту треба имати у виду да пројекат треба да буде у складу са Трећим енергетским пакетом, а Србија му се, као што је познато, од првог јануара у потпуности придружила. Дакле, ступио је на снагу нови закон о енергетици- примена Трећег енергетског пакета у области гаса. Осим тога, треба обезбедити изворе финансирања тог пројекта. То је суперважно питање.

         По свим тим питањима је неопходно договорити се - за четири године све треба да функционише. Потребно је обавити све потребне активности, јер нема времена.

         Руска Федерација полази од става да о изградњи треба да се договарамо на обали, јер се сећамо искуства са Бугарском када је све било спремно, све фактички било плаћено, чекали смо август, па септембар и октобар, а нисмо могли да добијемо дозволу да гасовод изађе на бугарску обалу. Радило се о десетинама милиона долара. Зато је потребно прво се договорити па реализовати пројект.

         Пошто смо овде са институцијама које се баве стратешким питањима, потребно је гледати како ће се тај пројекат одразити на стање на европском континенту. Треба уважавати интересе - постоје објективни интереси - а један од главних интереса Европљана, неважно д ли су у источној или западној Европи, јесу наше перспективе. Умногом, будућност европског континента зависиће од тога каква ће бити сарадња између истока и запада континента.

         Русија је пре неколико година, а и сада, предлагала да се успостави хуманитарни и економски простор од Лисабона до Владивостока који би укључивао све гаранције. Ако би била остварена таква сарадња, многа питања би била скинута са дневног реда и то би био снажан импулс за развој европске привреде и будућности саме Европе.

         У сваком случају, Русија и Евроазијски економски савез су важни у два правца: са аспекта природних ресурса, јер се не ради само о нафти и гасу, нити само о шумама и водном потенцијалу. Према рачуницама, нешто више од 20 одсто свих ресурса се налази на територији Русије, што је за Европу јако важно, будући да је нарочито западна Европа компактан континент и за развој му је важно да има те ресурсе. А и руско тржиште. Погледајте робну размену: више од 500 милијарди долара је вредно тржиште робе из ЕУ у Русији. У том ракурсу треба гледати перспективе Јужног тока, као једне од компоненти будуће сарадње између истока и запада Европе.

         Данашња ситуација у геополитичком смислу, као што и разумете, уопште није лака, тако да ми се чини да је данашњи скуп веома важан и да ћемо имати прилику да разговарамо о интересима корисника гаса и на који начин ће земље примаоци и транспортери заштитити своје интересе. Таквих земаља није мало - то су земље југоистока Европе.

         Јужни ток није успео и треба своје интересе освестити и активно играти своју улогу. И треба пробијати тај зид. Он је у неком смислу политички и бирократски - у значајној мери.

         Када будемо превазишли те зидове, ми ћемо се трудити да бранимо своје националне интересе и заједничке економске интересе. И, рекао бих, генерално и интересе велике Европе и европског континента”. 

ПРОКОФЈЕВ: САД су стратегију своје борбе против

СССР прилагодиле борби против Рсуије

         Потом је реч узео Игор Прокофијев, заменик директора РИСИ и руководилац економског сектора. Он је говорио о енергетском аспекту спољне политике Русије и најавио да ће представници РИСИ пренети утиске са овог скупа, да ће аналитички материјал бити упућен администрацији председника Руске Федерације и да ће то бити практичан допринос развоју међудржавних веза.

         Скренуо је пажњу да супротстављање великих државних савеза прелази из војно-политичке сфере у област привреде и да центри моћи држава и економских савеза све више почињу да зависе од распореда привредних ресурса. Реалност у значајној мери одређује гоекономија и верујем, истакао је Прокофјев, да ће у перспективи превладати над војнополитичком сфером.

         „Русија има ресурсе нафте и угља, али мало ко види да Русија не жели да игра улогу енергетске суперсиле. Неке земље покушавају да нас представе као енергетског монструма, а ја скрећем пажњу да ми никада нисмо вршили притисак на формирање светских цена нафте и других енергената. Објективна реалност Русије и њених енергетских компанија се представља негативно и треба признати да руска страна дуже време није обраћала пажњу на тај проблем и да је све пасивно посматрала, јер смо сматрали да су оптужбе толико апсурдне да их не треба оповргавати.

         Наши партнери - купци енергената и велике компаније, нису желели да расправљају са својим политичарима, а у разговорима са нама су говорили да се надају да ће се после изборних циклуса политичари смирити и да ће све бити уреду. То није све баш тако просто, посебно сад кад се испољава притисак САД, по низу питања, на руско-европску сарадњу.

         САД су стратегију из 70-их и 80-их година борбе против Совјетског савеза трансформисале и примењују је на Руску Федерацију у низу елемената, укључујући ограничење испорука енергената у Европу. Такође, и данас - као 80-их - имамо америчку стратегију смањења цене нафте преко Саудијске Арабије”, рекао је Прокофијев, који је упозорио да САД нису више земља која су биле и да неће у наредним деценијама бити светски привредни лидер.

         Говорећи о односима са европским земљама, истакао је да оне у формирању јединствене политике формирају јединствен енергетски биланс и виде колико је учешће Русије у томе. Европа више воли да Русију доживљава као испоручиоца енергената, а Русија жели да буде партнер и то претпоставља испоруку, транспорт и прераду и контакт са крајњим потрошачем.

         Тај комплетан ланац хоћемо да имамо јер нећемо да будемо само испоручилац, истакао је Прокофјев и оценио да светска и европска привреда не могу а да се не ослањају на Русију. У том смислу, став појединих европских политичара је контрапродуктиван јер наш однос није однос зависности, већ то треба да буде узајамна сарадња, али је за то потребно да економија надвлада политику, оценио је Прокофјев.  

ВУКАДИНОВИЋ: Совјетски савез је био талац

заблуде да „идеологија решава све

         У ТОМ истом тону, узевши даље реч, Ђорђе Вукадиновић је објаснио да пројекат Јужни ток није „пропао” из економских већ из геополитичких разлога, односно да је руска политика постала талац неолибералне фикције (да су економски интереси изнад свега, да капитал нема домовину и да руши све границе).

         - Објашњење те фикције и њеног утицаја у стратегији руске политике у региону и шире, могли би да тражимо у овоме: Совјетски савез је био талац заблуде да „идеологија решава све”, да је идеја и политика најважнија и да онда економски интереси могу да буду у другом и трећем плану. Заблуда је резултирала сломом совјетске империје и система, па су водећи људи у Русији преузели супротну мантру, можда и погубнију. Зато је руска стратегија у Балкану била оптерећена либерализмом и мантром да капитал руши све границе. Да је тако, данас бисмо причали како Јужни ток напредује. Са економског становишта, пројекат је за Србију и регион био драгоцен, а пошто га нема, значи да су преовладали - други фактори, закључио је Вукадиновић.

         Он је потом представио резултате испитивања јавног мњења из октобра прошле године када је 53,70 одсто грађана подржавало улазак Србије у ЕУ, тада је за савез Србије са Русијом подржавало 67, 50 одсто. Против ЕУ је било 51 одсто, а 18,2 одсто против савеза са Русијом.  Од тада се није ништа много променило -  51,2 подржава улазак у ЕУ, а савез са Русијом 64,3 одсто.

         „То говори да је била погрешна руска стратегија: само да протерамо цеви и све ће бити добро. Добро је да грађани Србије не реагују тако, јер би подршка Русији пала. Али, код нас постоји готово инстинктивно русофилство. Када је реч о НАТО, за улазак је 9,4 одсто, а против је 75,5 одсто грађана Србије”, истакао је Вукадиновић.

         Према његовим речима, ово истраживање, које је спроведено крајем децембра и почетком јануара, са анкетним питањем  ко је крив за обуставу Јужног тока,  елиминише бојазни да ће обустава имати дубинске и катастрофалне последице по руско српске односе- када је реч о перцепцији грађана Србије.

         На питање ко је крив за обуставу Јужног тока, одговори испитаника су: 39,8 одсто САД, 20 одсто ЕУ, 6,5 одсто Русија, Бугарска 2,4 одсто, неко други 2,8 одсто, а 28,3 одсто испитаних нема став.

         „То значи да су грађани Србије бољи геополитичари од наших аналитичара и политичара! И, тај налаз потврђује перспективу политичких и економских руско-српских односа, као и неоснованост неолибералне мантре. Дакле,  није све у ђенгама, већ има нешто у срцу и души”, закључио је Вукадиновић.

Ђорђе Вукадиновић, Никита Бондарев и Горан Николић

 

НИКОЛИЋ: У интересу је Србије да

се Русија што брже опорави

         Горан Николић је посебно истакао да је без нафте и гаса, које би у сваком случају морала да увози, Србија у суфициту са Русијом!

         Говорећи о проблемима, он је навео да од новембра имамо проблем са падом рубље, па зато пада и извоз, јер су наши производи постали неконкурентни односно прескупи. Нама је, зато, у интересу да се Русија опорави и да се наши производи онда опет нађу у Русији.

         Николић је поменуо и проблем зоне слободне трговине,  добијање печата о пореклу робе, јер бар половина мора бити домаћег порекла, као и проблем даљине који се повећао ситуацијом у  Украјини због које морамо да извозимо преко Пољске. Истовремено покушавамо и да се опорави грађевинарство, где смо углавном подизвођачи.

         Као руске инвестиције, навео је модернизацију НИС-а, улазак руског капитала у банке и наша улагања око милијарду евра у фармацеутску индустрију. Са друге стране, како је рекао, Руси су у Републици Српској преузели рафинерије у Броду и Модричи, што су били гестови добре воље и помоћ Русије РС, јер је економски то недовољно оправдано. Помиње се, како је истакао, и улагање у Телеком-односно  у Србију, СГ и РС.

         Србија је, према Николићу, енергетски четврта у Европи - као најмање заисна од увоза енергената (23,5 одсто увозимо, док је Хрватска и више него дупло више зависна), што је и последица тога што нам је ниска производња. Кључно у енергетској зависности су  нафта и гас.

         „Трећина долази из увоза. Четвртина финалне енергије долази из увоза, а остало сами обезбеђујемо. Практично цео увоз долази из Русије. Угаљ се обезбеђује, преко 90 одсто, из домаће производње која је везана за производњу струје. ЕУ ће нас терати да гасимо термоелектране, а због њих ми имамо умерену потрошњу и производњу струје”, истакао је Николић.

         Говорећи о енергетској стратегији Србије и питању где је ту Русија, Николић је објаснио да тренутно четири петине гаса увозимо, а према стратегији до  2030. године, 97 одсто гаса ћемо увозити управо из Русије, „ако се будемо држали рационалних мотива. Наиме, гасовод преко Атлантика је неисплатив, снабдевањем преко Хрватске би куповали гас који би био дупло скупљи! Постоји и идеја да се снабдевамо из Азербејџана, али то је само два одсто потрошње ЕУ. То су спинови које људи не знају, јер не знају цифре”.

         По тој стратегији за период до 2030. године, слично ће бити и са нафтом, и она ће такође бити најјефтинија ако је будемо увозили из - Русије, закључио је Николић, који је истакао да су односи Русије и Србије засновани на обостраном интересу: ми имамо најјефтинијег понуђача, а Руси да имају поуздано тржиште.

         „Ако дође Турски ток, имаћемо интерконекторе између Румуније, Бугарске и Турске и опет ћемо имати руски гас. То је, просто, рационално”, поентирао је Николић.

ВУЛЕТИЋ: Гас из америчких шкриљаца

био би дупло скупљи од руског

         НА КРАЈУ првог дела конференције је реч узео Војислав Вулетић, председник скупштине Удружења за гас Србије који је истакао да Европи треба све више гаса, а 2030. године ће јој бити потребно око 50 одсто више него данас - 600 милијарди кубних метара гаса годишње.

         Говорећи о проблему блокова термоелектрана који ће бити угашени, Вулетић је изјавио да они могу бити замењени тако што би се за производњу струје користио природни гас. То је економски неоправдано, али технологијом гаснопарног циклуса са когенерацијом има се висок степен искоришћења примарне енергије (природног гаса) што ће омогућити рентабилну производњу струје.

         ЕУ сматра да електроенергетски и гасни системи у региону треба да буду повезани, при чему све земље увозе гас, и то из Русије. Имали смо шансу да потребне количине добијемо преко  Јужног тока, али је пројекат обустављен и велика је штета што је тај европски, а не само руски, пројекат обустављен. Набуко пројекат, односно смањена верзија  „Набуко вест” има мали проблем: нема за њега ни гаса ни пара да се гради!

         АГРИ (Азербејџан, Румунија, Ггрузија) гасовод би требало да користи азербејџански гас, али смо већ чули да су то премале количине, десет милијарди кубних метара годишње.

         ТАП такође треба да користи азербејџански гас, као и гасовод ТАНАП.

         Гасовод од Нигерије, Алжира преко Сардиније до Италије, добар је као идеја, али нема пара за градњу, јер је то подводни гасовод. Нигерија је затражила новац за студију изводљивости од ЕУ, што значи да је све на почетку и да бар још 15 година нема ништа од тог гасовода.

         Јапан и Кина апсорбују сав течни гас који се произведе у Океанији.

         Ако падне Асад у Сирији, онда је могуће да се катарски гас доведе до Европе. Да ли ће и када ће то бити, то се не зна.

         Амерички шкриљци су скупи, невероватно је компликована производња, еколошки је проблематична, економски неоправдана - дупло скупљи од руског гаса, компликована допрема до Европе! Лепа прича за политичаре и аматере.

ПРАВОСУДОВ: За Софију је услов за улазак

у ЕУ  био – да затвори четири реактора

         НА ПОЧЕТКУ другог дела конференције, говорио је Сергеј Правосудов и то о руско-бугарском аспекту, јер Србија из тог искуства треба да извуче поуке.

         „Ко је крив? Бугарски премијер Борисов? И шта је са нафтоводом Александрополис и зашто је прекинута изградња нуклеарна електрана Белене?

         Услов да Бугарска уђе у ЕУ је био да се затворе четири реактора, а пошто Белене нису изграђене, преостала су им само два чија употреба истиче 2017. Они немају алтернативу јер се нису спремили. А зашто? У јуну 2010, бугарски министар Трајков је изјавио да је након усаглашавања са западним партнерима његова Влада одлучила да не предузима никакаве радове на изградњи нове нуклеарне електране (која је већ била договорена са руском фирмом Атомстројекспорт) док се не нађе стратешки инвеститор - а тај инвеститор не треба ни у ком случају да буде Русија.

         Не могавши да нађу инвеститоре, Белене пројекат је стао. Руска фирма је поднела тужбу Арбитрарном суду и тражила надокнату од 58 милиона евра за тај пројекат. Бугари подносе контратужбу на 61 милион евра. Сада су наши односи замрзнути”, објаснио је Правосудов и истакао да Бугарска не може да добије тужбу и мораће да плати компензацију и пенале ако одустане од пројекта нуклеарке и то у толиком износу да ће ући у банкрот.

         - Зашто Бугарска није прихватила Русију за стратешког инвеститора? Зато што је то била воља њених  западних пријатеља  у Бриселу и Вашингтону. Она је остала без нуклеарне енергије, а за само две године ће старе атомске електране престати са радом. Шта Србија да закључи из овога? Тако су сахрањени и пројекти нафтовода Алексадрополиса и Бургаса. Из политичких разлога, закључио је Правосудов.

СВИСТУНОВА: Из Турског тока ће се

снабдевати гасом и западни коридор

         О ЕНЕРГЕТСКОЈ стратегији Турске и преоријентацији испоруке руског гаса преко Турске Ирина Свистунова.

         - Турска је увозник гаса и чак 70 одсто нужних енергената увози. Тражња ће порасти за 40 одсто у односу на прошлу годину, а тражња ће и даље само расти. Висока зависност од увоза чини привреду те земље осетљивом. Други правац турске стратегије је да се слабости претворре у преимућства: да географски положај искористи да постане испоручилац. Жели да постане центар где се пресецају испоруке од различитих испоручилаца према Европи и да изгради више крупних терминала од различитих произвођача. Анкара доследно жели да реализује ово и лобира и преговара са свим произвођачима, чак и ако су конкуренти. То се десило и са Јужним током. Одлука је била неочекивана за све, али је била у складу са интересима турске привреде, објаснила је Свистунова.

         Она је истакла да Турска има - посебно у програму спољне политике - виђење да Србија има кључни значај за мир и стабилност на Балкану и за транспорт енергената у Европу. А то, према њеним речима, значи да планови Анкаре за енергетски чвор отварају многе могућности за земље Балкана.

         Свистунова је истакла да Русија хоће турско тржиште и да преко Турске испоручује гас Европи: из Турског гасовода ће се снабдевати и западни коридор, а не само оно што је требало да буде Јужни ток.

         Када је реч о изазовима, према Свистуновој, Турска има стратешки задатак да нађе канал транзита, односно да обезбеди имиџ поузданог партнера. То је стратешка могућност за Балкан, јер могу да ојачају везе са Анкаром и свој положај у Европи, поручила је Свистунова Србији.  

ИСКЕНДЕРОВ: Не разумем како ће се

владе Србије и Бугарске са тим носити

         Петар Искендеров је говорио о Балкану у систему енергетске безбедности. Прво је објаснио одакле потреба за Јужним током: отуда што са Украјином постоје бројни проблеми.

         - Направљен је Северни ток, али за земље Јужне и Централне Европе је био потребан Јужни ток. Јефтиније је било модернизовати систем у Украјини, али после обојене револуције, Американци су 2005. године поставили своју власт која је прекинула све споразуме са Русијом. Говорили су да ће гас долазити из других извора, а не руских, али ти извори- нису пронађени. Јанукович је мислио да приступи ЕУ, али је почео другачије преговоре пошто је видео да ће споразум са ЕУ уништити целу украјинску привреду.

         Онда опет избија револуција и опет раскид уговора са Русијом и окретање Америци без обзира на интересе народа које би требало да бране - истакао је Искендеров.

         Објашњавајући шта је било даље са Јужним током, он је казао да Русија није желела да гради својим парама гасовод за своје конкуренте и Јужног тока више није било, а сада је дошла дотле да гради Турски ток који ће обезбедити гас у Европи који се неће транспортовати украјинском територијом.

         Европска комисија је рекла да Турска није чланица ЕУ и да може како хоће, а што се тиче ЕУ да је Украјина поузданија - али, као што знамо, Украјина је банкротирала.

         Како Влада Србије или Бугарске може да се бори са тим, то не разумем. Владе немају никакве алтернативе сем добијања гаса из Русије, а како не може преко банкротиране Украјине, проблем је требало да реши Јужни ток, поентирао је Искендеров и упозорио да „ако ЕК буде инсистирала да ми финансирамо Турски ток, ми то нећемо учинити и опет проблем неће бити решен”.

         На крају је додао: ако Србија хоће да плати високу цену струје, бунт у сиромашној Србији ће се брзо десити. То је очигледно. И зато треба разумети да алтернативе за руски гас нема и да га нико не нуди.

МИРОВИЋ: У Србији се води само

једна пропаганда - антируска

         Др Дејан Мировић је истакао да постоји тотално неоправдана економска дилема - да ли је боље да сарађујемо са ЕУ или са Русијом, пошто је ствар јасна: буџет из 2008, пре ССП, је у делу наплате царине био 830 милиона евра, већ следеће године имамо губитак од 500 милиона , 2010. губимо 430 милиона, као и 2011, па онда следеће две године губимо по 530 милиона , и прошле године 600 милиона евра. Дакле: дајемо око пола милијарде ЕУ и финансирамо социјални мир у Француској и Холандији, у тренутку када наш премијер и председник узимају од пензинера и од плата. Око три милијарде евра смо до сада дали ЕУ само од царина, указао је Мировић.

         Говорећи о будућности интеграција, истакао је да постоје две царинске уније на европском континенту: ЕУ и Еврозијска економска унија, при чему не постоји случај у свету да неко може да буде члан две уније.

         „Бићу потпуно јасан: што се будемо више ближили ЕУ мораћемо да смањујемо извоз у Русију, Белорусију и Казахстан, а то је око милијарду евра, што значи – имаћемо још мање плате и  мање посла. Ово причам без острашћености и пропаганде, а у Србији се води само једна пропаганда: антируска. Што будемо ближе ЕУ - бићемо све сиромашнији, то је јасно, а после можемо да причамо о политичким крилатицама како ЕУ нема алтернативу. Погледајте чињенице - јасно је где треба да будемо”, рекао је Мировић.

(Десни крај стола)

ТАНАСИЋ: Једино су грађани

наклоњени Русији

         ПОСЛЕДЊИ излагач је био Никола Танасић, аналитичар НСПМ, који је истакао улогу медија и спиновња, односно двосмислености којима се различитој публици представља једна стварност на различите начин.

         - Сваком пројекту се приступа са четири идеолошке парадигме: јавно мњење, локална елита, интернационални западни центри моћи и медији, од чега су грађани једини који су наклоњени Русима! Интерес грађана је појединачни бољитак, западни центри штите мегакорпорације и свој уложен капитал, а медији и локални политичари спадају у онај простор двосмисленога - њихов интерес је новац, односно остајање на власти и зато пласирају онолико популизма колико је потребно да грађани остају мирни и колико им кажу западни центри. Дакле: грађани су једини елемент који је наклоњен Русима и руским пројектима, капиталу и фирмама и то је капитал на који Руси могу увек да рачунају, док ће политичари у Србији заступати онолико прорускога колико је потребно да грађани поверују да власт води политику која је проруска, истакао је Танасић и објаснио шта сада гледамо: „Пропаганду како руска привреда пропада и зато са њима не треба сарађивати или да је НИС наводно Русима поклоњен, чиме се жели умањити братски однос између наша два народа”.

         - Говори се да су Руси и Американци исто, па испада да је исто онај који нас је бомбардовао и онај који није. Испада да је уреду зависити од америчких шкриљаца, али није уреду да зависимо од Русије... Заштита конкуренције на нашем тржишту практично значи елиминацију руских фирми, јер на европском тржишту чим се појави руска фирма, одмах се појави неки lex specialis, указао је Танасић.   

СВИСТУНОВА: Турски ток ће успети зато што

Анкара није потчињена Вашингтону

         ПОСЛЕ Танасићевог говора је уследила дискусија током које је Искендеров указао да Русија рачуна да ће Европска комисија платити нови пројекат Турског тока, нарочито на рачун тога што ће престати да улаже паре у украјинску црну рупу, јер ће 2018. проблем са Украјином престати. Брисел треба да нађе заједнички језик са Турском која је тежи преговарач него Русија. Турска ће узети и питање Курда и Сирије, а не само економска питања која је отварала Русија, упозорио је Искендеров.

         Свостунова је на исто питање - зашто ће успети Турски ток, иако је Турска чланица НАТО - истакла да последњих година „видимо да се Турска не потчињава притиску САД и ЕУ, посебно ако има економски интерес. Турска не само да нам није увела санкције, већ је проширила сарадњу прко гасовода и најава да ће робна размена бити повећана од 30 до 100 милијарди. Да не дужим, Русија има разлога да рачуна да Турска неће бити под притиском САД”.  

         И Вукадиновић је изразио уверење да ће бити Турског тока, бар до Турске и да је овим потезом Путин пребацио лоптицу на терен Брисела.

         „Довешћемо до Турске гасовод, можемо и даље од тога, али се договорите. То је понуда или уцена, зовите то како хоћете, али је Турски ток извесна ствар и оно што следи је да се земље морају активније заузети за своју ствар, као што је то до сада учинила Мађарска. Зашто Руси верују да ће успети са Турском оно што није могло преко Бугарске и Србије. Москва преко документације коју можемо да наслућујемо процењује да је Турска озбиљнији геополитички фактор преко кога може да оствари своје интересе”, истакао је Вукадиновић.

         Реч је узео Искендеров одговарајући на питање о позицији Грчке од доласка Сиризе: „Ако ЕУ буде радила грубо као до сада, Грчка ће се окренути Русији, то је 60 одсто у корист тога да Грчка неће променити свој однос према ЕУ”.       

                БОНДАРЕВ: Ако сломе и Македонију – Србија

                       и Мађарска неће видети Турски ток

         Бондарев је додао да је у Македонији активиран албански фактор,који је увек дејствовао, али да сада у областима где је албанска већина иде тихи грађански рат. „У току је свађа владе и опозиције, дешавају се политички скандали и уцене какве нису виђене у ближој политичкој историји. Све изгледа као оперета. Али је све јако озбиљно. Питање је: да ли ће она постати нова Бугарска? Лакше је размрдати Македонију него Бугарску!

         Ако Македонија испадне из комбинације, ни Србија ни Мађарска неће видети Турски ток. Сада се све ослања на оно што ће бити у Македонији, а немам добре прогнозе. Колико ће Сириза моћи да задржи власт - песимиста сам.

         Ципраса сматрамо пријатељем нашег Института и волели бисмо да остане на власти. Имајући у виду општу геополичку ситуацију, нисам оптимиста”, закључио је Бондарев.

КРШЉАНИН: А корист од везивања

за Запад – никако да видимо

         СКУПУ се потом обратио Владимир Кршљанин: „Када говоримо само о Јужном току, многи су га доживели као чаробни штапић који ће Србији дати место баланса између Истока и Запада, а да се нико на Западу на нас не наљути. Тако су мислили и у Русији, али су се умешали Американци и имамо проблем. Иако нема те пројекције, ни гаранције да ће се реализовати Турски ток, не треба да мислимо да судбина Србије зависи од тог пројекта. Једном ће се решити и украјинска криза и цеви ће се отворити. Али, да ли је Србија суверена земља, да ли везивање за Запад од којег многи пате даје икакву економску корист? Никако да корист видимо! Ни у економском, политичком, моралном или културном смислу. Ми смо једина земља у историји човечанства против које је ратовао цео НАТО пакт. Дакле, хајде нешто да мењамо и да се слободније односимо! И, када истекне мораторијум, моћи ћемо да градимо нуклеарне централе, у чему, такође, можемо имати подршку Русије”.

         После председника Покрета за Србију, директорка ЦЕАС-а Јелена Милић је препоручила анализу Владимира Медовића „Јужни ток: посао или парница века” и истакла да је Русија имала нереална очекивања да ће чланице ЕУ одсећи грану на којој имају више користи, ради једне користи. Она је од Прокопијева затражила да појасни позицију партнера, јер је он изјавио да Русија не жели да буде само испоручилац већ партнер. Руски одговор је био овај:

         „Нико неће да гради гасовод на територији ЕУ, хуманитарни аспект нико не жели да чини, а зашто то Европска комисија то не разуме - то не разумем. Кад се прича о Азербејџану, хуманитарну градњу нико не помиње. То је дискриминација”.

         За крај, Петар Искендеров је објаснио позицију Републике Српске и рекао да је она најдаље и да од Јужног тока ништа није добила, те му је ње посебно жао у овој ситуацији.

         Извештај: Диана Милошевић

         Фото: Антон Антанасијевић