ДС је у трагичној ситуацији и пред великим поразом

             ИЗ ИНТЕРВЈУА АКТЕРУ

СИНИШЕ КОВАЧЕВИЋА, НОСИОЦА ЛИСТЕ ДСС У ВОЈВОДИНИ

Синишa Ковачевић

• Постоји у политици теорија замрзнутих конфликата, па са КиМ треба сачекати нека боља времена да се то питање разреши
• Проћи ће и америчка идеја и став да се Русија може напасти, па им онда неће бити потребно Косово као замена за 15 носача авиона, и онда ћемо преговарати са другачијих позиција, са оних потпуне рационалности и са повећаном количином емоционалног односа и ми и Албанци, али лишени тријумфализма и оних који су окрвавили руке
• Коштуница је ушао у кампању да победи. Идеја да буде председнички кандидат наметнута му је од његове странке, јер не постоји валиднији и бољи кандидат ДСС-а. С друге стране, Коштуница је човек који није лузер, има политички победнички менталитет, све што је потребно једном добром председнику. Кренимо од индивидуалног поштења, па онда респектабилног образовања које је на нивоу ренесансног. Мислио сам да сам најобразованији Србин, али нисам
• За ДС је ситуација врло тешка по демократе, трагична. Сва испитивања јавног мњења показују да су пред великим поразом. Од свега што су обећавали, од 1.000 евра бесплатних акција, 300.000 радних места, да ће пензионери имати 70 посто од плата, да је „мерцедес“ на путу за Прибој, да ће „Боинг“ производити своје авионе у Панчеву, добили смо само зимску олимпијаду у Сомбору, и остала је само сомборска клисура са алпским стазама и две велике скакаонице
• Тијанићеви „Дневници“ су такви да би човек пожелео да живи у њима, сви имају зубе, сви се смеју, сви су сити, обожавају свог председника, возе добре аутомобиле Србијом, и мени је просто жао што не живим у ТВ „Дневнику“ Александра Тијанића

        ПИТАМ се да ли се људи присећају Милошевићевих избора, јер се ова данашња кампања ради са мање моралних начела него тада. Телевизијски „Дневник“ почне тако што је лидер ДС-а, дојучерашњи председник Србије Борис Тадић, био ту, ту, ту и ту, па се настави да је кандидат за градоначелника Београда Драган Ђилас био тамо и тамо, па се, гле чуда, министар одбране Драган Шутановац појави негде и отвори неки погон, па је одједном негде и министар пољопривреде Душан Петровић, а на крају ето и потпредседнице ДС-а Јелене Триван, тек толико да подупре и женску популацију, и то траје од 8 до 12 минута, а онда су у „Дневнику“ у два минута набијени сви остали.

        Тијанићеви „Дневници“ су такви да би човек пожелео да живи у њима, сви имају зубе, сви се смеју, сви су сити, обожавају свог председника, возе добре аутомобиле Србијом, и мени је просто жао што не живим у ТВ „Дневнику“ Александра Тијанића, али ми је нажалост остао реалан живот у Србији – рекао је у интервјуу за „Актер“ члан Председништва и носилац листе ДСС-а за покрајинске изборе у Војводини, драмски писац и универзитетски професор Синиша Ковачевић.

        Хоће ли ваш углед и интелект повући рејтинг ДСС-а у покрајни, који није био баш велики?

        Мислим да хоће, зато сам, претпостављам, на месту носиоца ДСС-ове листе за Војводину. Да се сад не лажемо, нећу умрети од скромности, мислим да је скромност лично врлина тек кад све друге изостану. Није моја репутација мала ни у Србији, ни у Војводини, ни ауторска, ни уметничка, ни политичка, ни интелектуална. У сваком случају, ја сам репрезентативан узорак Војводине. То што је Војводина то сам ја, другачија Војводина не постоји, или да се преформулише, ово је аутентична Војводина.

        Можда постоји боља или лошија, али аутентичнија не постоји. Поред тога што сам Војвођанин са дна војвођанске каце, јер сам 26. изданак породице Ковачевић у Срему, човек сам који баштини све компаративне предности и хендикепе Војводине у свом карактеру, бићу, политичким погледима, и у том смислу верујем да хоће, да ћемо остварити добар изборни резултат у Војводини. Немам неког путера на прстима, нико мене није видео са спуштеним гаћама, што кажу Енглези, нико ме није ухватио са прстима у пекмезу, немам чега да се стидим.

        Војводина је моја и цео мој живот је везан за њу, професионални, боравци, и у том смислу апсолутно сам спреман да заложим сав свој ауторитет за остваривање моје главне поруке – Војводина за људе са карактером. Да се направи заокрет, јер је оно што би могло бити драгуљ у круни, да смо у монархији, данас је сведено на ниво слепице, па у Војводини пред сеоским црквом треба да се испроси сутрашњи оброк. Дошли смо до тог парадокса, да у простору који, како каже један велики српски песник, „Рађа као Циганка“, и други Војвођанин да „Рађа као Марија Терезија“, мислећи на невероватну чињеницу да је родила осамнаесторо деце, данас имамо сиротињске кујне.

        У овом тренутку са проевропском политиком ДС-а и СНС-а и политиком неутралности ДСС-а, видите ли могућност посткоалиционих споразума након ђурђевданског изјашњавања бирача?

        О коалицијама се преговара након избора када сопствени коалициони улог постављате пред некога, јер није исто имати 5,5 и 20 одсто, који улог чини много већим. Ми у ДСС-у напросто заговарамо тезу да су избори ту да се узме репрезентативни узорак онога што нација мисли, и да се он пренесе у парламент и Владу, и да је страшно неморално да водиш кампању у којој заговараш вегетаријанство, ужасаваш се насиља и животињске крви, имаш потребу да цела нација не поједе ни залогај меса, а онда када на изборима добијеш одређени проценат гласова одмах закољеш вола на градском тргу и заборавиш шта си говорио у кампањи. Та врста превредновања и замене политичких програма након избора дешава се управо из потребе да се на сваки начин уђе у коалицију.

        Да ли се асоцијација о „клању вола након избора“ са заборављеним обећањима током кампање односила на СПС и претходне изборе?

        Добро примећено, али социјалисти нису једини случај да се убеђени вегетаријанци после претворе у месаре, или ројалисти у републиканце.

        Како у суштини тече сарадња са СНС-ом?

        То је као када питате сељака из Ивањице какав вам је кромпир, а он каже овај крупан је одличан, а овај ситан ништа не ваља. Сарадња ће уследити после избора, ако је буде. Они су се, што би рекла браћа Црногорци, сада о свом јаду забавили, а ми о свом, и у том смислу свако води своју кампању. Видећемо после избора. Након Ђурђевдана ће ствари бити чистије, да ли ће се сарадња наставити евентуално као добра са позиција двеју опозиционих странака или ће попримити неке друге форме. О том по том, рано је. Када се избори заврше ја ћу неке своје ставове о начину на који треба даље да се странка понаша и поступа, о потенцијалним партнерима, или прекиду било које сарадње, изнети врло јасно и гласно на органима ДСС-а и покушати да убедим у њих што више својих пријатеља. Мораћу при томе да пристанем на мишљење већине.

        Јавност се пита због чега се лидер ваше странке Војислав Коштуница упустио у председничку трку када су главни кандидати по свима Борис Тадић и Томислав Николић?

        Када би се у политици све знало онда бисмо могли да уштедимо много пара и да на изборе и не идемо. Коштуница је ушао у кампању да победи. Идеја да буде председнички кандидат наметнута му је од његове странке, јер не постоји валиднији и бољи кандидат ДСС-а. С друге стране, Коштуница је човек који није лузер, има политички победнички менталитет, све што је потребно једном добром председнику. Кренимо од индивидуалног поштења, па онда респектабилног образовања које је на нивоу ренесансног.

        Мислио сам да сам најобразованији Србин, али нисам. Коштуничин политички капитал је огроман, његова енергија, искуство, честитост. Он је председнички кандидат коме је јако тешко пронаћи слоган за кампању, јер има много атрибута који се за њега могу везати.

        Чак и они који га изриком не воле не могу да га не поштују. Чак и они који му спочитавају одређене мане и замерке, када направе тај политички резиме шта су му добре, а шта лоше политичке особине и стране, апсолутно кажу да превладава тај корпус људских, политичких и интелектуалних квалитета. У том смислу нисам сигуран да Коштуница трчи унапред изгубљене трке.

        С друге стране на том политичком кантару није небитно да ли ће странка имати 12 или 15 посто. Ако имате председничког кандидата као што је Коштуница, ако сте на 10 посто, онда већ имате шансу за 13 или 15 посто, а ако га немате падате на 7. Зар то што имате таквог кандидата није већ значајна политичка победа?

        Како коментаришете чињеницу да је Србија била у великој тензији хоће ли Тадић поднети оставку и тако скратити мандат, и са ванредним бирањем председника државе означити ове изборе општим?

        Потреба за председничким изборима је фрустрирајућа и крајње непотребна, и она говори о томе до које мере је Србија лишена сваке врсте суверености. Та идеја је апсолутно наметнута од споља Борису Тадићу да се кандидује. Зашто би се скраћивао мандат, а ово је еуфемизам за оставку шефа државе, зашто је Тадић поднео оставку? Сутра када бирачи изаберу било кога за председника, на пример Коштуницу, што би мене веома усрећило, хоће ли се и он одрећи свог мандата пошто су републички на четири, а председнички на пет година? Зашто је сада направљен тај непотребни преседан? Да би се уштедело? Можеш мислити…

        Који је разлог?

        Зато што је ситуација врло тешка по демократе, трагична. Сва испитивања јавног мњења показују да су пред великим поразом. Од свега што су обећавали, од 1.000 евра бесплатних акција, 300.000 радних места, да ће пензионери имати 70 посто од плата, да је „мерцедес“ на путу за Прибој, да ће „Боинг“ производити своје авионе у Панчеву, добили смо само зимску олимпијаду у Сомбору, и остала је само сомборска клисура са алпским стазама и две велике скакаонице. Ради се о томе да Тадић са одређеном врстом популарности коју има треба да буде тај бајпас, појас за спасавање који ће се бацити ДС-у, о томе се ради.

        ДСС сматра да је пропала политика „и Косово и ЕУ“. Сматрате ли да неулазак Србије у ЕУ отвара неке нове могућности?

        Апсолутно отвара, а постоји и ноторна чињеница да што га више отимају ми га више волимо, бар ми нормални. Ко се једном прекрстио под сводовима Грачанице зна о чему говорим, као што верујем да је сваком Лесковчанину исто тако када се прекрсти под сводовима било ког фрушкогорског манастира. Косово је прапростор нашег настанка, емоционалног, државног, језичког, мисаоног, религијског, све што имамо никло је тамо, језик и вера и најлепше песме и жене, и зашто бисмо га се одрицали.

        У државно-правном смислу Војводина је апсолутно и неопозиво српска, али довољно завичајна, са потпуним правом располагања и свих других народа који тамо живе, а исто тако је и Косово. У државно-правном смислу српско, али једнако и албанско у емоционалном и сваком другом.

        Свако ко је тамо рођен од Албанаца рађа своју децу, и сахрањивао је своје претке, и има потпуно право да га сматра својим завичајем. Само што овог тренутка, у овом систему вредности у којем је отимачина подигнута до нивоа култа, као и новац до нивоа религије, с једном лапидарном лакоћом отимају Ирачанима или Либијцима њихову нафту, тако и нама Косово. Да је потпуно ирелевантно да ли ми сматрамо Косово својим или не, не би се толико упињали да дамо тај пристанак да га се одричемо. Шта је суштина у политици није тешко антиципирати и она се ради у некој врсти дара, врло специфичне научне анализе. Косово ће бити kondicio sine kva non, услов постављен пред Србе на прагу ЕУ – може, али без Косова.

        И шта онда чинити?

        Онда се поставља начелно питање да ли се може продавати њива са очевим гробом, има ли право неко да то учини, ма колико год ће након тога боље живети. Неуласком у ЕУ лишен си одговора на ту врсту уцене.

        С друге стране имаш потпуно морално право да оно на шта имаш тапију, а у међународном смислу она на Косову је наша, да то сматраш својим. С треће стране постоји у политици та теорија замрзнутих конфликата, па треба сачекати нека боља времена да се то питање разреши. Проћи ће и америчка идеја и став да се Русија може напасти, па им онда неће бити потребно Косово као замена за 15 носача авиона, и онда ћемо преговарати са другачијих позиција, са оних потпуне рационалности и са повећаном количином емоционалног односа и ми и Албанци, али лишени тријумфализма и оних који су окрвавили руке.