ИНТЕРВЈУ СА ЗОРАНОМ ДРАКУЛИЋЕМ , ВЛАСНИКОМ „ПОИНТ ГРУПЕ“ И ПРЕДСЕДНИКОМ „ПРИВРЕДНИКА“

* Можемо да растемо по стопи од 6-7 одсто годишње. Наш БДП је веома низак и у следећих пет година морамо да га дуплирамо.То не можемо са оваквом политиком продаје ресурса. Нити са политиком да најбоље ресурсе воде нестручни људи. У ЕПС-у ћемо, на пример, ове године имати губитак од милијарду евра, уместо добитак од 1-2 милијарде

* Уместо 180 милиона евра годишње за стране инвеститоре, треба дати по 100.000 евра за наших 180 предузећа, па да видите ефекат! Омогућити наводњавање земљишта, ораница, воћњака, па да видите сјајне резултате. Холандија има приходе од пољопривреде у висини од 30 милијарди, а Србија само три милијарде евра годишње

* Свака државна инвестиција је корупција. Ако хоћете да градите, морате да платите дозволу (дате мито) државном функционеру од 50.000 до 100.000, или 200.000 евра. Они знају колико сте ви тачно "добри" – на добитку, па кажу - не можеш само ти, дај да и ми будемо "добри". Сваки тендер у јавном предузећу је корупција

* Већ 20 година говоримо да треба да наводњавамо обрадиве пољопривредне површине, а ми до данас наводњавамо само 1,5 одсто земље. Кад решимо наводњавање, дуплираћемо приносе. А за оних 100-200 евра колико је подељено грађанима, пензионерима, младима... могла је цела Србија да се наводњава!

* Ако засадимо врбе на 200.000 хектара (од 1,3 милиона хектара које не обрађујемо) добићемо енергију као од четири милиона тона нафте, а то значи да сви градови у Србији могу од те дрвне масе да се греју пет зимских месеци. Од те масе врбе производили бисмо и струју и топлоту и више нам не треба увоз гаса, лож уља, па ни угља

* Извозна шанса нам је здрава органска храна и добро месо. Уместо да другим земљама продајемо кукуруз, треба продајемо месо, воће и поврће. Али, власт у Србији гледа само до прекосутра

Разговор водили: Диана Милошевић, Милан Миле Томић и Јово Вукелић

_____________________________________________________

       „АКТУЕЛНА економска политика не служи грађанима Србије него омогућава опстанак ове власти, јер најлакше владају људима који су толико економски угрожени да им егзистенција зависи и од стотину евра, јер толико онда кошта њихов глас“, каже Зоран Дракулић, председник српског пословног клуба Привредник и власник Поинт групе у разговору за портале „Факти“ и „Измеђуснаијаве“.

       -Управо зато власт не воли нас домаће привреднике и новац не усмерава ка домаћој производњи, него га даје странцима. Ми смо независни и нашим радницима нико не може да нареди за кога да гласају, указује Дракулић и истиче да се и 100 евра и новац за стране инвеститоре не обезбеђују из производње, већ задуживањем!

       Србија има довољно ресурса да живимо квалитетније

       - Ако ниси направио паре, онда мораш да се задужиш. Србија је средње задужена земља (дуг Србије је 30 милијарди евра) и тај дуг не прелази 60 одсто бруто друштвеног производа (БДП), али није само у томе проблем, него у ономе што се задуживањем финансира. Новац је недавно добило 1,8 милиона грађана Србије, дакле, то је као да си бацио у ветар 180 милиона евра! И то само да би власт купила гласове грађана пред изборе. Економска политика Србије није одговарајућа. Ова земља може много боље, јер имамо довољно ресурса да живимо квалитетније!

Нови борски рудник бакра и злата

       * Где су главне грешке економске политике?

       Можемо да растемо по стопи од 6-7 одсто годишње. Наш БДП је веома низак и у следећих пет година морамо да га дуплирамо.То не можемо са оваквом политиком продаје ресурса. Нити са политиком да најбоље ресурсе воде нестручни људи. У ЕПС-у ћемо, на пример, ове године имати губитак од милијарду евра, уместо добитак од 1-2 милијарде! Јер, ми увозимо струју уместо да је производимо. Уместо да се грађанима и привреди цена киловат сата подиже сукцесивно, привреди је нагло подигнута за 60 одсто, а грађанима ће одмах после избора. И, уместо да новац од тог повећања иде у добит, у реинвестирање, или градњу нових капацитета - отићи ће у покриће губитака. А, за нове инвестиције мораћемо да се задужимо.

        * Како ће догађаји у Украјини утицати на нашу економију? Упозорени смо из ЕУ да не смемо да "профитирамо" од отварања тржишних могућности. Авиотранспорт је већ "атерирао", број летова на релацији Београд-Москва је преполовљен у односу на нарасле потребе. Представник Привредне коморе Србије у Москви је известио да два највећа руска трговинска ланца желе да повећају пласман наше робе. Можемо ли да искористимо шансу?

       - Рат у Украјини ће све много коштати јер ћемо сви плаћати већу цену енергената. С обзиром на скок цена на тржишту, Руси ту немају браћу, немају никога. А проблем плаћања гаса остаје да се решава, неће бити цена тако ниска као сада. Оно за шта сада имамо шансу је да вратимо НИС у наше руке. Био сам против начина на који је продат пре 15-так година и ниске цене за коју смо га продали. Сада треба да купимо 6-7 одсто да би постали већински власник и избегли проблеме са нафтом, а идеално би било да га откупимо целог и да се договоримо са Русима како да платимо.

       - Добро је за нас и што ће на светском тржишту доћи до корекције цена одређених производа као што су житарице. То је шанса да наши пољопривредници стану на ноге. Ми имамо своју храну. И уље ће бити светски проблем јер Украјина извози 75 одсто сунцокретовог уља у свету. Такође, цена метала је "отишла у небеса". Цена челика је скочила 40 одсто. Никл је скочио, али не због рата већ кикса великог трговца из Кине који је био "кратак" 120.000 тона на залихама. За три дана је изгубио 1,2 милијарде долара јер није могао брзо да надомести недостатак.

       * Шта да очекујемо на плану страних инвестиција? Србија је и даље земља која новац својих грађана поклања - странцима. Зашто се стимулације не дају домаћим инвеститорима?

        Корупција је и ту огромна. А увек сам против такве политике. Да смо огромне паре поклоњене странцима, дали нашим фирмама - ефекти би били много већи! Када страни инвеститори потроше паре и истекне обавеза рада њихових компанија у Србији од пет година, многи странци угасе, затворе фабрику или компанију и просто оду из Србије. Друго, неко мисли да је добро за Србију да имамо јефтину радну снагу. Неко дође на југ земље и запосли хиљаду слабо плаћених људи и мисли да је решио проблем! Ја мислим да је требало да се тај новац уложи у покретање земљорадње!

       Данас не обрађујемо 1,3 милиона хектара земље. То је равно злочину. Тога нема нигде у свету. Морамо то поправити - и увођењем пореза на необрађену земљу, јер се увек нешто може гајити - ако не воће и поврће.

       - Можемо да гајимо индустријско биље, као што је врба којом бисмо решили проблем енергетике Србије (о томе нешто касније) , али морамо и финансијски стимулисати људе. Морамо обрађивати земљу, јер ће одсад храна бити важна и значајна, исто као и енергенти!

       - Путин не решава само питање национализма, него и ресурса, будући да су Русија, Украјина и Казахстан земље које производе и контролишу храну за пет милијарди људи на свету! Богати свет ће морати то да плати, снаћи ће се, али ко ће да нахрани сиромашну Африку, Индију и део Кине?

       * У шта прво треба уложити да се повећа производња у пољопривреди и гранама привреде које су за њу везане?

       - Већ 20 година говоримо да треба да наводњавамо обрадиве пољопривредне површине, а ми до данас наводњавамо само 1,5 одсто земље. Кад решимо наводњавање, дуплираћемо приносе. Затим, докле да извозимо кукуруз и пшеницу? Требало би да покренемо прерађивачку индустрију и гајимо много већи сточни фонд у Србији која има изванредне услове за подизање сточарства.      - Ратарским производима, које сада извозимо, треба подизати сточни фонд, па извозити месо!

       * Одакле држави новац за то?

       - Уместо 180 милиона евра годишње за стране инвеститоре, треба дати по 100.000 евра за наших 180 предузећа, па да видите ефекат! Омогућити наводњавање земљишта, ораница, воћњака, па да видите сјајне резултате.

       - Холандија има приходе од пољопривреде у висини од 30 милијарди, а Србија само три милијарде евра годишње од пољопривреде. Само треба да применимо што и они. Или, на пример, оно што раде Французи у пољопривреди.

       - Чак и ако новца нема, за то се треба задужити, јер ће се таква инвестиција вратити за 5-6 година, са додатним профитом.

       За ових 100-200 евра колико је подељено, могла је цела Србија да се наводњава, а пензионерима у следећих десет година, сваке године могло би да се поклони најмање по 100 килограма брашна, на пример!

       * Званична политика је да хоћемо да будемо као чланице ЕУ, а не радимо као оне. Зашто?

       - Зато што имамо нестручне људе. Нас ограничава мозак. Ко је данас цар Србије, ко о свему одлучује? Један човек. То тако не може. Морате имати способне људе, способне министре. А ми не знамо ни ко су ови наши министри, ни чиме се баве. И да ли они уопште одлучују о било чему...

       - Клуб привредника окупља 30 одсто наше привреде, а министарка привреде Анђелка Атанасковић нам се ниједном није јавила! Ми стално имамо иницијативу, али она не сме да дође. Нас користе само у време предизборне кампање да кажу да су тајкуни опљачкали земљу. Камо лепе среће да имамо још 10-12 хиљада "тајкуна"... тада би Србија имала просперитет.

       Ево и како! Да засадимо врбе на 200.000 хектара (од 1,3 милиона хектара које не обрађујемо) добићемо енергију као од 4 милиона тона нафте, а то значи да се сви градови у Србији могу од те дрвне масе да се греју пет зимских месеци.

       Од те масе врбе производили бисмо и струју и топлоту и више нам не треба увоз гаса, лож уља, па ни угља. Дакле, држава Србија би на тај начин решила проблем грејања и снабедања енергијом и имала - добијала још три милијарде годишње!

       - Ово је борба око тога ко ће имати већу контролу над ресурсима и ко ће чиме да управља. Американци су уласком у Либију и Ирак и покушајем да уђу у Сирију хтели да преузму контролу енергената у свету. Ово је контраудар. Руси су хтели да покажу да могу да контролишу и енергенте, али и храну.

       - Ово је пропаст светског глобализма. Са тим смо завршили. Сад остаје питање како ће се извршити реструктурирање либералне економије. Епл плаћа ИТ стручњака 25.000 евра месечно, а наша цела српска породица која се бави пољопривредом има 3.000 профита годишње. Како је то могуће?

       - Без мобилног телефона може да се живи, али без хране и грејања не може. Сада гледамо сукоб вредности. Западни свет нам је наметнуо да телефон кошта 1.200 евра - као да је то стварна вредност. То мора да се ресетује!

       - Тона ђубрива је 900 евра, а тона пшенице шест пута јефтинија! Како је то могуће!? Овај рат у Украјини је и рат за праведно одређивање цене ресурса.

       - Ми имамо резерве бакра за следећих 55 година. Кинези ће од следеће године производити 180.000 тона бакра, шест пута више него што смо ми до сада годишње производили, од чега ће зарађивати милијарду евра годишње, плус 1.500 кг злата и 14 тона сребра. Дакле, укупно око једне милијарде и 200 милиона евра. Србија има ниску рудну ренту на цену концетрата бакра, тако да ће она од овога имати добит од само 50 милиона евра.

       * Предлажете национализацију? Је ли то изводљиво?

       - То треба да се врати у власништво Србије: рудник бакра и злата, НИС... Све је могуће, не говорим да им узмемо него да платимо, да понудимо да део бакра извозе у Кину. Нама треба за индустрију око 4.000 тона месечно, а рудник сада производи 15.000 тона.

       - Нека 11.000 извози у Кину, ево им за менаџмент 10 одсто, а ово ћемо да продамо грађанима Србије да имају годишње, на својих хиљаду евра, тридесет одсто профита.

       * Шта још треба вратити од великих стратешких ресурса?

       - Треба довести у ред ЕПС. То је неопходно.    

       * Шта Србија добија експлоатацијом литијума?

       - Загадили смо најплоднију земљу да би се вадио литијум. За то мораш да будеш луд или је у питању велики новац, тачније корупција! Није овде реч о томе да држава вади литијум, добије од тога 5 милијарди евра годишње и дели народу да се подигне стандард. Него су решили да загаде животну средину и дају руду другоме, за неку малу рудну ренту. А они који су донели ту одлуку отићи ће сутра да живе у Дубаију.

       * А како стојимо са водним ресурсима, неопходним за наводњавање?

       - Воду треба да чувамо, имамо је довољно.

       * Какве проблеме бисмо могли да имамо у погледу снабдевања гасом преко Бугарске?

       - Бугари су били најавили затварање гасовода из Русије, али на срећу су нам из ЕУ одобрили даљи увоз гаса и нафте. Ваљда су Бугари приметили да једној Немачкој треба седам година да изгради нове терминале и да пређе на употребу течног америчког гаса (ЛНГ). За то су потребна огромна средства. У питању су милијарде евра. А одакле и да напуне гасом те цевоводе?

       - Катар је рекао да му треба седам година да достигне испоруку 70 милијарди метара кубних гаса од 170 милијарди потребних европским земљама. Требало би да се изгради цела нова флота од 500 бродова за превоз. Ко ће у ту изградњу да инвестира толико много новца? Бродар мора да има гаранцију да ће радити бар десет година да би му се инвестиција исплатила, а ко ће то да им гарантује, кад сутра опет могу у Европи да кажу – ми сад опет волимо Русе!

       - Што се Србије тиче, ми немамо капацитет да заменимо гас. Трошимо 13 милиона кубних метара гаса дневно. Возити ЛНГ преко Црне Горе, Грчке или Дунавом - за то нема шансе, то је неизводљиво.

       * У Русију и Украјину смо извозили милијарду долара, претежно хране. Како то да надокнадимо?

       - Морамо тражити алтернативна тржишта или прерађивати. Увек говорим да треба да гледамо да снабдемо домаће тржиште, тако да будемо самодовољни у свему. И са и без рата у Украјини би се десило да морамо да обезбедимо што више својег да не би увозили енергенте, храну, медикаменте и да имамо добро школство. Извозна шанса нам је здрава органска храна и добро месо. Уместо да другим земљама продајемо кукуруз, као што то чинимо сада, а онда те земље трећим земљама продају месо, требало би да с том праксом станемо и да ми продајемо месо, воће и поврће. Али, власт гледа само до прекосутра.

       * Хоће ли ЕУ искористити шансу да добије квалитетне производе из Србије које нећемо послати у Русију?

       - Они неће прекинути своје дугогодишње односе са Чилеом, Јужном Африком, Намибијом итд. одакле се авионима снабдевају свиме што им треба.

       - Бродови за транспорт течног гаса ЛНГ представљају својеврсну везу између места где се природни гас укапљује и терминала за поморски увоз, где се испоручује и поновно гасификује. Само 13 бродоградилишта у свету способно је да конструише бродове за транспорт ЛНГ-а, а за изградњуброда  је потребно између 20 и 35 месеци. У свету послује око 500 ЛНГ транспортера, који превозе највише до 6 милиона м3 течног природног гаса. То је све мало и недовољно.

       - Савремени брод за транспорт ЛНГ-а обично је дугачак око 300 метара и широк 42 метра. Из америчког Центра за течни природни гас истичу: „Чак и са већином светских бродова за транспорт ТНГ који тренутно испоручују свој терет Европи нема довољно ТНГ-а на води, без обзира да ли долази из Сједињених Држава или било где у околини или у свету, да ублажи (несташицу) ако Русија прекине све испоруке".

       - Ако би почели данас, за то би било потребно више година – а временски оквир од пет до седам година је реалан.

       * Где је наша најбоља извозна шанса?

       - У региону. Добро је да је тржиште што ближе. Спомињање Албаније служи у политичке сврхе, рефлектује однос Вучића и Раме, а албанско тржиште нема значаја јер је врло мало.

        *А зашто имамо страх од великих тржишта? Не усуђујемо се да склапамо послове у Кини и Русији. Зашто држава не стане иза стратешких произвођача и стратешког масивног извоза?

       - Кад држава створи услове, као наводњавање и обезбеди друге ресурсе, онда приватни сектор све то може сам да реши. Нама је шанса тржиште у Африци, где живи милијарду ипо људи! Имамо добре контакте тамо. Али нам требају и добри производи, што значи технологија и сировина. И наравно, концентратори (јаке задруге), јер треба да продајемо 2.000 тона, а не 20 тона неке робе.

       * Мислите на задруге?

       - Задруге имају смисла. Морамо да укрупнимо земљишне поседе, да увећамо поседеса пет на двадесет, педесет и више хектара, јер су поседи у Србији нефункционални, уситњени. А ти крупнији поседи добро функционишу у многим државама света!

       * Ка ЕУ идемо већ 20 година. Има ли то смисла?

       - А где ћемо друго? Место нам је у Европи. Било би идеално да се искористи ситуација и да се уђе преко реда, као Бугарска и Румунија. Ако наставимо овако, то ће да траје. Европа има своје проблеме, неки нису за проширење, а Србија им не треба са оваквим институцијама и оваквом каскајућом економијом. Али, са ресурсима и уз правилно постављене планове и стручне људе, можемо да достигнемо ниво једне Словеније и будемо испред Хрватске. Нас корупција годишње кошта 2,5 милијарде евра! Треба нахранити 700.000 људи у владајућој коалицији.

       * Шта је потребно за квалитетно државно школство и здравство? И да ли то има превише социјалистичког призвука за овај либерални свет капитала?

       - Треба само политичка одлука. Погледајте Британију, зашто код њих одлази 700.000 студената из света сваке године? А знате какве ми паметне људе имамо? Сви би се вратили кад би ствари постале нормалне. То значи да прави људи дођу на право место. Ја бих радио бесплатно, паре ме не интересују. Али бих направио - државу. Да председник, тужилац, лекар имају адекватне плате, а не да су подложни корупцији. За то постоји новац! Корупцијом губимо неколико милијарди евра сваке године, то треба да се заустави!

       * Где је главна корупција?

       - Буразерски послови, страначко запошљавање које иде дотле да у јавним предузећима имамо људе који су на списку запослених, а не долазе на посао. Али, главно је грађевинарство и све инвестиције. Ми један километар пута платимо 8-9 милиона евра, а треба да кошта 3-4 милиона евра.

       - Свака државна инвестиција је корупција. Ако хоћете да градите, морате да платите дозволу (дате мито) државном функционеру од 50.000 до 100.000, или 200.000 евра. Они знају колико сте ви тачно "добри" – на добитку, па кажу - не можеш само ти, дај да и ми будемо "добри". Сваки тендер у јавном предузећу је корупција.       

       - Конкретно, то изгледа овако: Програм је 500.000 евра, он каже - ево ти милион евра, а разлику делимо“.

Блинкен: Санкције против седам

лица са Западног Балкана

       Амерички државни секретар Ентони Блинкен објавио је 11. априла да су Стејт департмент и Министарство финансија САД предузели акцију да санкционишу актере на Западном Балкану за дестабилизујуће и коруптивне активности. На листи је седам лица из ових земаља Западног Балкана, којима је заплењена имовина, блокирани банкарски рачуни и забрањен улазак у САД.

Та акција би требала да захвати и Србију.

Криминал у дрвној индустрији – то је чудо!

       Купују аутобусе из Турске који „цркну“ после три године, плате као да су увезени из Белгије. Само да се узме „лова“. Брига их за грађане или пензионере, битна им је „лова“.

       А највећу корупцију открићу јавности ускоро - шта се ради у дрвној индустрији! То је - криминал. То је чудо!