Ђуровић: Више од 30 избеглица за годину дана добило у Србији дозволе за рад

„ДОБРО ЈЕ ШТО ЈЕ РЕГУЛИСАН СТАТУС ИЗБЕГЛИЦА ЈЕР ЈЕ ИЗВЕСТАН ОСТАНАК МНОГИХ ОД ЊИХ У СРБИЈИ“

Радош Ђуровић

• Радне дозволе су добили и успели да нађу посао углавном људи који су преводиоци за језике Средњег и Блиског истока, али и пекари или друге занатлије које недостају у Србији

        НАЈМАЊЕ 30 избеглица у протеклих годину дана добило је радне дозволе за рад у Србији, а први пут је и нострификована диплома стечена у земљи порекла.

        Директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић изјавио је агенцији Бета да је само преко те организације око 30 људи добило радне дозволе и да је та процедура знатно олакшана након што је држава одлучила да избеглице ослободи плаћања таксе од око 12.000 динара, која је раније била обавезна. Ђуровић је рекао да свако ко у азилном поступку проведе више од девет месеци, не својом кривицом, има право да приступи тржишту рада, али да је мали број људи међу избеглицама који уопште успе да поднесе захтев за азил.

        Говорећи о људима који су добили радне дозволе и успели да нађу посао, Ђуровић је рекао да су то углавном људи који су преводиоци за језике средњег и блиског истока, али и пекари или друге занатлије које недостају у Србији.

        Ђуровић је похвалио тенденцију да се легализује и регулише статус избеглица у Србији, јер је за велики број њих останак у Србији веома известан.

        Када је реч о нострификацијама диплома, до сада је у Србији забележен један такав случај.

        „Успели смо да обезбедимо и прву нострификацију и у том смислу су отворена врата. Избеглице које имају неку школску спрему могу да пред Министарством образовања нострификују дипломе... Потребна су им оверена документа али је процедура дефинитивно убрзана. Не видим да се праве неке препреке због тога што је неко избеглица или тражилац азила. Са нострификованом дипломом ти људи могу да раде у својој професији и да се укључе у систем, односно да никога не оптерећују“, рекао је он.

        Ђуровић је изразио бојазан да може бити проблема са људима који долазе из земаља које је захватио тотални хаос и ратна деструкција, попут Сирије или Сомалије, јер велики број људи који долази из тих подручја једноставно није био у ситуацији да понесе своје дипломе или друга документа из којих би могао да докаже којом стручном спремом располаже.

        Говорећи о страховима појединих људи да би издавање радних дозвола и нострификација диплома могли да воде ка трајнијем останку избеглица у Србији, Ђуровић је рекао да је такав исход известан али да људи не треба да се плаше тога.

        „По закону, свако ко добије азил у Србији добио је и заштиту од Србије и у процесу је да постане грађанин Србије. Када добије избеглички статус, тај човек нема другу државу која га штити. То је смисао конвенције, нашег закона али у Устава Србије“, рекао је он.

        Бета