Дачић рече да Србија добија аристократију - треба ли да плачемо или да се радујемо?

МАНДАТАР УКАЗАО НА ДУБИНУ СОЦИЈАЛНЕ ПОЛАРИЗАЦИЈЕ, АЛИ...

 

Зоран СТОЈИЉКОВИЋ, професор Факултета политичких наука и члан Агенције за борбу против корупције

 Србији је потребна права елита, а не тајкуни и власт партијских олигархија

• Кад Дачић говори о некој врсти аристократије - говори о 1 до 2 одсто најутицајнијих, које чине тзв тајкуни, односно нагло обогаћени привредници. То су људи који су се обогатили у сивој и црној економији: трговином акцизним робама, наркотицима, трговином људима. Ту спада и део политичке елите којој и сам припада
• Живимо у партитодеспотији, односно при владавини партијских олигархија које су заузеле цео простор утицаја
• Србији је потребно ограничавање поделе политичког плена, увођење професионалних критерија и стандарда у све области, а у свему -  јавност

         ДАЧИЋ је дао једну поједностављену и заоштрену оцену којом хоће да покаже дубину поларизације у Србији. Ја то не бих тако могао да одвојим, јер накада тако није било.

         Имамо 1 до 2 одсто екстремно богатих који су на врху социјалне пирамиде, затим готово две трећине људи који изјављују да једва састављају крај са крајем и да живе чак и неподношљиво, а између имамо око 25 одсто фрагментираних средњих слојева. Од оних који не брину о исхрани и становању, али не могу да капитализују приходе, до оних који сасвим солидно живе, али исто тако не може да се каже да су се екстремно обогатили.  

         Кад Дачић говори о некој врсти аристократије - говори о тих 1 до 2 одсто најутицајнијих, које чине тзв тајкуни, односно нагло обогаћени привредници. То је један део људи који се обогатио у сивој и црној економији: трговином акцизним робама, наркотицима, трговином људима. Ту припада и део политичке елите којој и сам припада.

         Нама јесте потребна нека врста елите, али уметничке, спортске, културне, па чак и политичке, под условом да су то људи који су заузели позиције на основу својих капацитета, умности и способности, проверљивих критеријума. Ниједно друштво није могло без елита, које су онда чак и финансијски добро награђене.

         Али, ми немамо ту врсту елите, него оне који су стекле значајни социјални капитал у негативном смислу. Обогатили су се мноштвом веза и познанстава и изван класичних елемената тржишне и политичке утакмице. Такви нам нису потребни, права елита нам треба!

         Кад бисмо се потрудили и кад би то био доминантан принцип државе, ми бисмо могли да превазиђемо те што нам нису потребни. Али, ми живимо у партитодеспотији, односно при владавини партијских олигархија које су заузеле цео простор утицаја.

         Кад бисмо имали добру вољу да дођемо до правих елита, а да гурнемо у страну ове друге, то бисмо могли овако: ограничавањем поделе политичког плена, увођењем професионалних критерија и стандарда у све ове области и увођењем јавности тј. транспарентности.

         Један амерички судија Уставног суда је давно рекао да је јавност најбоље дезинфекционо средство у политици и друштву.

 

Душан САВИЋ, бивши фудбалски репрезентативац и центарфор Црвене звезде

Србија има ултрабогате, али они нису никаква аристократија

• Понајмање су нам потребни криминалви пуни пара, примитивци пуни пара, незајажљиви и бахати људи пуни пара. Тога имамо, а немамо ни интелектуалну елиту ни елиту богатих људи који су све поштено зарадили

         У СРБИЈИ се не може говорити о правој аристократији, али може о људима на које је Дачић мислио: јако богатим људима.

         Сви знамо имена тих ултрабогатих, врло су често у новинама, али нико од њих није права аристократија.

         Можете имати гомилу примитиваца који имају велики новац, а да нико не буде аристократа.

         Нама таква елита не треба. Нама треба интелектуална елита и елита богатих људи који су све поштено зарадили.

         Понајмање су нам потребни криминалви пуни пара, примитивци пуни пара, незајажљиви и бахати људи пуни пара. Тога имамо, а онога првог немамо!

         Да бисмо добили праву аристократију, Србија би морала да буде много писменија и културнија и да цела буде на вишем интелектуалном нивоу. Тако да не знам о коме је заправо причао Ивица Дачић.

 

Јелисавета ВАСИЛИЋ, члан Савета за борбу против корупције

Тајкуни су веома, веома богати и веома, веома су моћни!

• Тајкуни нису обавезни да пријаве имовину, само државни службеници и функционери
• Тајкуни су дужни да пријаве порез, али нико није рекао да ли су ти тајкуни платили порез, да ли су га утајили, да ли су за утају одговарали
• Ми не знамо ни који су то људи ни из чега произлази њихово енормно богатство, односно – на чему је никла класа аристократа

         ДАЧИЋ уопште није дао податке за оно што тврди. Није рекао колико тај неко има, да ли тог неког држава тужи за порез, а Дачић каже да је број нарастајући.

         То, дакле, не могу да коментаришем, јер сам дугогодишњи судија и не могу да причам без доказа.

         Претпостављам, иначе, да је тачно то што је рекао о `аристократији` и богаћењу, јер су одређени људи извршили велике приватизације. Али чак ни за то немамо конкретне податке.

         Не знамо колико је ко од тајкуна приватизовао и са чим располаже. Нико никада није дао те податке.

         Тајкуни нису обавезни да пријаве имовину, само државни службеници и функционери.

         Тајкуни су дужни да пријаве порез, али нико није рекао да ли су ти тајкуни платили порез, да ли су га утајили, да ли су за утају одговарали. То је изузетно комплексно питање и не треба о њему тако олако говорити, него изаћи са конкретним подацима.

         Ми не знамо ни који су то људи ни из чега произлази њихово енормно богатство, односно – на чему је никла класа аристократа. Треба видети из чега све то произлази и ко за то треба да одговара!

         Директор Пореске управе је једном рекао да је један од тајкуна, кад је продаван Макси, обећао да ће платити порез!

         Основно мерило да ли је неко богат или није је плаћање пореза. Плаћање пореза се не обећава, него се по закону мора платити! Према томе, ако је некоме омогућено да обећава плаћање пореза, односно да он то не мора, иако је порез императив, како онда можемо да закључимо ко су ти богати људи? Немамо доказе. Политичари себи много дозвољавају!

         Савет за борбу против корупције се тајкунима бави веома озбиљно.

         Гледамо колика је њихова моћ кроз приватизације и видимо да они јесу веома, веома богати и веома, веома моћни!

 

Чедомир АНТИЋ, историчар, лидер Напредног клуба

Средњи слој је нестао још под Милошевићем

• Највише што Дачић може да уради и да каже јесте да ће међу првим мерама владе бити борба против монопола, реформа пореске политике и опорезивање екстремно богатих људи. Међутим, бојим се да он то никада неће урадити

         ДАЧИЋ је то рекао ради дизања прашине пред формирање владе.

         Ако је неко заслужан за стварање олигархије, то је СПС, јер је та странка током протекле 22 година само четири била ван власти. Према томе, он нема право да то говори.

         Србија је доживела највеће раслојавање у време Слободана Милошевића, када је нестао средњи слој, а када је број богатих удвостручен. Ти људи, када је 2000.године уведен капитализам и почела приватизација, више нису морали да се скривају.

         У времену када је у земљу дошло доста новца и када је почело нешто да се ради, они су се још више обогатили.

         Према томе, Дачић највише што може да уради и да каже је да ће да међу првим мерама владе бити борба против монопола, реформа пореске политике и опорезивање екстремно богатих људи. Међутим, бојим се да он то никада неће урадити.

         Јер, он је просто морао да пошаље поруку свом просечном бирачу, који је губитник у тразицији, и од њега тражи много приче. Ако може: и да добије нешто новца који није зарадио. 

 

Владимир РАДОМИРОВИЋ, уредник антикорупцијског сајта Пиштаљка   

Држава и друштво су паралисани корупцијом

• У „аристократију“можемо да сврстамо оне политичаре који су се обогатили за ово кратко време које су провели на власти. Зато не верујем да ће доћи до истраге и одузимања имовине, макар не у обиму који би могао да задовољи интересе правде

         ДАЧИЋ је био министар полиције четири године и требало би да има податке о томе ко су тачно људи које зове `аристократијом`.

         Сигурно је да има истине у ономе што говори. Постоје људи који су искористили утицај да дођу до богатства или да га увећају и да се домогну великог новца користећи политичке везе.

         То треба испитати, па одузети тако стечену имовину. Међутим, бојим се да су наша држава и друштво паралисани високом корупцијом и биће тешко доћи до правде. Можда на неке дуже стазе.

         Рекао бих да у „аристократију“можемо да сврстамо оне политичаре који су се обогатили за ово кратко време које су провели на власти. Зато не верујем да ће доћи до истраге и одузимања имовине, макар не у обиму који би могао да задовољи интересе правде.

         Толико су испреплетани интереси да је тешко доћи до судског епилога.

         Битно је да ојачамо институције и да изградимо систем који ће спречити злоупотребу положаја и власти, како се не би понављало оно што нам се до сада дешавало. Сматрам то најважнијим задатком нове власти.