Да ли је Вучић имао право да опрости NATO и, поготово, да каже да ће му можда и Бог опростити?

СМЕ ЛИ СЕ ПРАШТАТИ ОНОМЕ КО ЈЕ УДАРАО НА ДЕЦУ, А НИЈЕ СЕ ИЗВИНИО

И ПОКАЈАО НИ ТРАЖИО ОПРОШТАЈ?

Варварински мост

• ЖАРКО ВИДОВИЋ: Вучић нема право да опрашта у име нације. То би можда могао само онај ко је нацију стварао, а то је црква. Међутим, и они су себе ставили изнад литургије! Тако да опраштати може само народ, ако хоће, а не верујем да хоће, јер смо и даље жртва тога напада! Не може нико да прашта ономе ко се није никада покајао. Ни Немцима, ни папи, ни Хрватима ни Енглезима
• СЛОБОДАН ЕРИЋ: Патријарх Герман је 1984. године рекао да морамо да опростимо, али не да заборавимо, јер као хришћани треба да праштамо. Али, то је индивидуална ствар и прашта се личним непријатељима. Држава има сложеније односе!
• МИЛАН ЛАНЕ ГУТОВИЋ: Кад је премијер рекао да смо им „ми опростили”, вероватно се себи из поштовања обраћао са ВИ. Значи, да смо им бомбардовање „ми” можда и опростили, али без мене            
• ВЕЉКО ЂУРИЋ-МИШИНА: Онај који нас учи протестантизму и његовој етици, учинио је још једно богохуљење. Наиме, он је 24. марта казао да је Господ можда већ опростио NATO-у за немерљива злодела и, ни од кога овлашћен, у име српског народа дао опрост злочинцима, управо како чине протестантски свештеници продајом индулгенција

        ПРЕМИЈЕР Александар Вучић био је у Варварину истовремено у улози и тужиоца и онога који је себи дао за право да опрашта.

        Јер, прво је изговорио: „Ноћ 24. марта те 1999. памтићемо заувек као једну од најтежих ноћи за нас као народ, али данас зато усправно и поносно тужним гласом и тихо, али јасно можемо да кажемо - убијали сте нас, убијали сте нашу децу, али Србију нисте убили, јер Србију нико не може да убије“.

        Потом је себи дао за право да историјски процењује и опрашта:

        „Нема оправдања ни разлога ни смисла и постоји само опомена и нама и њима - њима да ће пред Богом и собом морати да се изјасне за крв, да је то била крв, а не случајност или колатерална штета, да су то била деца, а не борба за демократију и слободу. Бог ће им можда опростити, ми јесмо, али нисмо заборавили“.

        Да ли је Вучић имао право да опрости NATO и, поготово, да каже да ће му можда и Бог опростити?

        Да ли је премијер имао право да опрашта онима који су ударали и на децу и на земљу и на сам опстанак његовог народа, а за све то се није ни извинио, ни покајао?

        Може ли се - и сме ли се при таквом стању ствари - опраштати ономе ко није ни тражио опроштај?

        Поготово, да ли је имао право да наглашава да ће NATO можда и Бог опростити оно што је ударио Србији?

Право да прашта има само онај коме се грешник обратио молећи за опроштај

Проф. др Жарко ВИДОВИЋ, историчар уметности

 

        ТИ политичари много брбљају! Њихова је основна слабост што имају вољу за политичком моћи, а немају историјску свест.

        Најважније је што данас нема дијалога, па ни Академија не говори о историји, тако да се историја - не зна.

        Вучић нема право да опрашта у име нације. То би можда могао само онај ко је нацију стварао, а то је црква. Међутим, и они су себе ставили изнад литургије!

        Тако да опраштати може само народ, ако хоће, а не верујем да хоће, јер смо и даље жртва тога напада!

        Ми смо осуђени 25. маја 1944. године, када смо од Хитлерове постали жртва Хрвата и будућег NATO - као да није постојала НДХ!

        Британци су издали Краљевину Југославију и Србија је морала да се покорава Титу.

        И Вучић сада прича да треба да примимо протестантизам, који је - филозофија рада. Ако ме разумете.

        Не може нико да прашта ономе ко се није никада покајао. Ни Немцима, ни папи, ни Хрватима ни Енглезима.

        Цео запад је издао УН, 1945. године створене као најздравија друштвена морално-историјска заједница у којој нема такмичења за првенство него солидарност међу нацијама.

        Право да прашта има само онај коме се грешник обратио молећи за опроштај. Међутим, не прашта чак ни поп, него грешнику каже: јеси ли се извинио ономе о кога си се огрешио; ако јеси, онда лепо дођите обоје код мене. Када дођу, тада их благосиља.

        То је тако било док је важило правило Пећке патријаршије, од Светога Саве. Сада су то и попови заборавили.

Нама не треба са NATO никаква сарадња, нама треба заштита од NATO

Слободан ЕРИЋ, главни уредник листа Геополитика

 

        ПАТРИЈАРХ Герман је 1984. године рекао да морамо да опростимо, али не да заборавимо, јер као хришћани треба да праштамо. Али, то је индивидуална ствар и прашта се личним непријатељима. Држава има сложеније односе!

        Каже се и да „нема веће љубави него положити живот за ближње своје“, чиме се оправдава наше право на самоодбрану.

        Када премијер каже да смо ми опростили NATO пакту за бомбардовање, то онда производи конкретне последице!

        Нама не треба са NATO никаква сарадња. Нама треба заштита од NATO.

        Да би нам неко помогао, најважније је да прво сами себи помогнемо и купимо ПВО системе.

        Јер, ако анализирамо војну политику NATO и Запада, видимо концепт ваздушног рата. Ако нађете решење за то - за ваздушни, не копнени рат - сачуваћете суверенитет и слободу.

        А ми изгледа да нисмо извукли главну поуку из бомбардовања, јер још немамо системе ПВО. Да имамо ПВО системе, имали бисмо и стратешки бољу позицију у преговорима око Косова и Метохије и других питања.

Нико лично уместо мене не може никоме да опрости ништа

Милан Лане ГУТОВИЋ, глумац

 

        СВАКО може лично и у своје име да опрости све, и сваки поступак.

        Нико лично уместо мене не може никоме да опрости ништа. То могу само ја лично.

        Значи да смо им бомбардовање „ми” можда и опростили, али без мене.

        А када је премијер рекао да смо им „ми опростили”, вероватно се себи из поштовања обраћао са ВИ.

        Са педагошке тачке гледано, овакве изјаве, младим глумцима могу да буду корисне као метод преласка из Нушићевих јунака у Шекспирове ликове.

Православци могу да моле Бога за опрост, а његово је да одбије или прихвати молбе

Проф. др Вељко Ђурић МИШИНА

 

        КАО добар познавалац новије историје Српске православне цркве, подсећам на речи мудрог патријарха Германа изговорене 1984. године у Јасеновцу, приликом освећења новог храма подигнутог на темељима оног порушеног 1941. године: „Браћо, да праштамо - морамо, да заборавимо не смемо!“.

        Патријарх је први део реченице изговорио јер тако учи Библија, други део је аманет српском народу да злочине не заборавља.

        Онај који нас учи протестантизму и његовој етици, чини још једно богохуљење. Наиме, он је 24. марта казао да је Господ можда већ опростио NATO-у за немерљива злодела и, ни од кога овлашћен, у име српског народа дао опрост злочинцима, управо како чине протестантски свештеници продајом индулгенција.

        Ми православни хришћани можемо да молимо Бога за опрост а његово је да одбије или прихвати молбе, али треба да знамо да злочин никада не смемо заборавити.

        Диана Милошевић