ЧЕПУРИН: Руси и Срби су од Византије наследили најважније – православну веру

ПРИГОДНИМ ГОВОРИМА И НАСТУПОМ ХОРА МОСКОВСКОГ СРЕТЕЊСКОГ МАНАСТИРА - У НИШУ ОТВОРЕНЕ СВЕЧАНОСТИ ПОВОДОМ 17 ВЕКОВА МИЛАНСКОГ ЕДИКТА

• Амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин:  Ово није само јубилеј императора који је хришћанима омогућио слободу исповедања вере већ је и преместио на исток центар империје, која је била центар света, империје која је трајала хиљаду година. Као ниједна пре ње. У њој су корени Срба, Руса и свих православних народа
• Изасланик Ватикана, апостолски нунције у Београду Орландо Антонини (чије је речи преводио београдски надбискуп Станислав Хочевар): Свесни смо да смо у земљи која се налазила тачно у центру Римске царевине, земљи која је Риму подарила 16 императора
• Патријарх Иринеј: Захваљујући цару Константину, хришћани су добили слободу. Ова 2013. година је прилика да видимо и колико смо Христови, колико је Бог с нама и ми с њим. Ми смо ту да у години великог јубилеја покажемо да смо способни да превазиђемо сваку кризу. Цар Константин био је духовни узор потоњим владарима, а поготово онима који су нашег рода. Немањићи су се често поредили са Константином
• Томислав Николић је говорио последњи и рекао: „Слобода избора вере и данас је актуелна у свету. Није лако живети часно, са својом вером, са својим убеђењем, ако то није по вољи моћника

         ПОДИЗАЊЕМ завесе у нишком Народном позоришту, симболично је синоћ отпочела година Миланског едикта у Србији, коју је пред патријархом српским господином Иринејом, личностима из политичког и културног живота, члановима дипломатског кора и поглаварима верских заједница у нашој земљи, прогласио председник Србије Томислав Николић.

         Спектаклу обележавања 1.700 година од када је император Константин дозволио слободно исповедање хришћанства, домаћин је био амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Васиљевич Чепурин, који је поручио да су Руси и Срби наследили најважније од Византсијске империје – хришћанску православну веру.

         Догађај је украсио Хор московског Сретењског манастира, чији је игуман, архимандрит Тихон, јуче такође боравио у Нишу, а у првом реду - један до другог - седели су патријарх Иринеј, председник Николић са супругом Драгицом и амбасадор Чепурин. Пре почетка свечаног концерта, глумац Танасије Узуновић са балкона Народног позоришта прочитао је Милански едикт.

         Градоначелник Ниша Зоран Перишић, у препуној сали Народног позоришта која није могла да прими све оне који су желели да уђу, први је поздравио уважене госте, представљајући свој град. „Ниш данас има историјску шансу и ми ћемо ту шансу сигурно искористити“, рекао је градоначелник Перишић.

         Амбасадор Русије Александар Васиљевич Чепурин изразио је захвалност због могућности да отвори читав низ манифестација прославе 1.700 година Миланског едикта. При том је рекао: „Руси и Срби наследили су најважније од Византсијске империје – хришћанску православну веру. Сретењски манастир се налази на 500 метара од Кремља, стар је шест векова, а његов препород започео је доласком игумана Тихона. Сретењски манастир већ много година сарађује са црквеном школом на Косову”, подсетио је Чепурин.

Александар Чепурин

         „Ово није само јубилеј императора који је хришћанима омогућио слободу исповедања вере већ и преместио на исток центар империје, која је била центар света, империје која је трајала хиљаду година. Као ниједна пре ње. У њој су корени Срба, Руса и свих православних народа”, рекао је амбасадор Чепурин.

         Госте је поздравио и Иштван Чете-Семеши, бискуп Реформаторске хришћанске цркве, која има 85 милиона следбеника у свету, а после њега говорио је апостолски нунције у Београду Орландо Антонини, чије је речи преводио београдски надбискуп Станислав Хочевар.

         Антонини је честитао Томиславу Николићу што је Србија организатор овог догађаја и рекао да има посебну част да део свог говора одржи на латинском, језику којим је, како је нагласио, говорио и цар Константин.

         „Свесни смо да смо у земљи која се налазила тачно у центру Римске царевине, земљи која је подарила 16 императора”, истакао је Антонини.

Орландо Антонини и патријарх Иринеј

         Патријарх српски господин Иринеј посебно је нагласио да многи мученици оног времена, којима се дивимо, међу којима су неки и са наших простора, испуњавају календар свете Цркве Христове. Патријарх српски је поручио да је захваљујући цару Константину, његовим следбеницима и њиховим делима Србија била, и данас јесте, органски део оне Европе која се поноси хришћанским наслеђем, слободом и високим културним достигнућима.

         „Ово славље вечерас у Нишу, и сва друга која ће бити у овом граду, али и у Београду и другим местима у току године, помоћи ће нам да се речи Миланског едикта и данас, након 1.700 година, чују и зазвуче савремено, јер су нажалост, савремени и прогони и страдања широм света, у нашем суседству, па и код нас, а нарочито на Косову и Метохији. То је подстрек да још истрајније сведочимо Исуса Христа, да би нас следили и други, видевши наша добра дела”, рекао је патријарх.

         „Захваљујући цару Константину, хришћани су добили слободу, Миланским едиктом цркви је гарантована слобода. Ова 2013. година је прилика да сагледамо колико је хришћанство било важно у античком свету. Ово је прилика да видимо и колико смо Христови, колико је Бог с нама и ми с њим. Ми смо ту да у години великог јубилеја покажемо да смо способни да превазиђемо сваку кризу. Цар Константин био је духовни узор потоњим владарима, а поготово онима који су нашег рода. Немањићи су се често поредили са Константином“, истакао је патријарх Иринеј.

         „Свети цар Константин едиктом омогућио слободно исповедање хришћанства у мору паганског света. Протекло време од 1.700 година гаранција је да нико данас не треба да се плаши наше свете Цркве, јер је она управо надахнута едиктом, истрајна у неугрожавању било чије слободе вере и савести”, рекао је патријах Иринеј.

         Истакавши да је пред нама велики догађај, патријарх је рекао да је то и прилика да се после много векова упитамо: „Шта је тај акт значио за Цркву Христову после три века прогона хришћана у Римској империји, због тога што су проповедали благу вест Светог Јеванђеља и сведочили Христа Васкрслога и што се нису уклапали у слику и поредак обоготворених императора”. Стога су хришћани били стављени ван закона као људи који проповедају „недозвољену веру”, рекао је патријарх и подсетио на многе мученике тог времена чијем се, како је додао, храбром сведочењу истине дивимо.

         Заслугом светог цара Константина хришћани су постали слободни, постали су део друштва са правима која су имали и људи других религија, са имовином и слободом рада и деловања, истакао је патријарх Иринеј и додао да је едиктом Цркви гарантована слобода, по речима царским: „Да дозволимо и хришћанима и свима другима слободу избора и да следују вери коју би желели, као и било којој божанској или небеској ствари, да би могли и ми и сви који су под нашом влашћу добар и миран живот водити”.

         Патријарх је казао да је ова, 2013. година прилика да сагледамо колико је хришћанство заслужно за преображај који је учињен у „незнабожачком и идолопоклоничком античком свету”. Зато је, указао је, овај јубилеј велики дар и зато се не смемо правдати временом и говорити како су у овом нашем времену скоро све вредности погажене.

         Председник Томислав Николић говорио је последњи. „Слобода избора вере и данас је актуелна у свету. Није лако живети часно, са својом вером, са својим убеђењем, ако то није по вољи моћника. Да парафразирам француског академика, српског пријатеља, Жана Дитура: Зашто и не умрети да би се сачувала нарушена част?“, рекао је Николић, прогласивши званично 2013. годином Миланског едикта у Србији.

         Николић је рекао и да за Србију 17 векова Миланског едикта није само демонстрација културе сећања, већ истинска слава једног од најзначајнијих цивилизацијских докумената.

 

         „За Србију су поруке цара Константина актуелне и свевремене. Промовишемо их као истинске вредности, чија принципијелност и хуманост на понос човечанства опстају кроз векове као путокази, као луч”, рекао је Николић.

         Николић је истакао да је Милански едикт актуелан и данас јер се у њему препознају основе људских права и слобода, попут права на слободу вероисповести:

         „Сваки хришћанин, без обзира којој заједници припада, мора да се упита да ли је својим животом достојан наследник хришћанске мањине која је током прва три века хришћанства мучена и прогоњена. Из Миланског едикта препознајемо основе људских права која су дала на част слободи избора вере. Право човека је да следи. Без обзира на то да ли служи као пастир или верник”, рекао је Николић.

         Председник Србије је рекао да је за Србију част што се јубилеј Миланског едикта током ове године обележава у нашој земљи.

         „Србија данас живи по принципима Миланског едикта. Њени грађани имају уставом и законима загарантовану слободу вероисповести или како је цар Константин писао у Миланском едикту, право да следе и верују без узнемиравања. Ова јубиларна година нама није тек демонстрација културе сећања, већ истинска слава једног од најзначајнијих цивилизацијских докумената”, напоменуо је Николић.

         Председник је указао да се Константин крстио непосредно пред смрт:

         „Могуће да је сматрао да после крштења не сме да почини ниједан грех. Таквом искушењу тешко да би иједан тадашњи владар одолео. Понеко од данашњих владара могао би да се сети да је крштен у раном детињству, а да је према другима често непознатим људима, и читавим народима починио више грехова од некрштеног Константина. Свако нека верује како му срце хоће, овим Константиновим речима вера многих од нас постала је вера живих и слободних људи”, закључио је председник Србије.

 

Аплаузи Хору московског Сретењског манастира

         ПОСЛЕ говора и високих говорника наступио је Хор Сретењског манастира. Извео је најпре песму свештеника Зиновјева „Бог је са нама“, а потом још 15 дела, међу којима и чувену козачку „Волим, браћо, волим”, али и „Мирисне цветове беле акације”, „Друмове”, „Коња”, „О, на планини”, „Достојно је”, мамећи снажне аплаузе.

         Директор Хора Сретењског манастира Никон Степанович Жила рекао је да је синоћни концерт поклон народа Русије братском српском народу поводом јубилеја 17 векова Миланског едикта. “Наша два народа повезује једна вера, култура, заједничка историја и драго нам је што нам је указана част да наступимо овде”, указао је Жила.

 

Нишлије слушале руски хор и на Синђелићевом тргу

         ОСИМ 560 присутних у сали Народног позоришта, више стотина окупљених грађана у центру Ниша, који је био блокиран за саобраћај, концерт је пратило испред театра. Међу њима и јеромонах Игњатиј из московског Сретењског манастира, који је слушао хорско појање заједно са народом, на Синђелићевом тргу.

         „Долазак Хора Сретењског манастира је културни догађај који сведочи о јединству руског и српског народа. У Нишу је рођен цар Константин и то је важан разлог да будемо данас овде. Руски човек се данас, као и увек, осећа у Србији да је код куће. Немамо осећај да смо у иностранству, већ у својој отаџбини. За нас је то потпуно природно“, прича јеромонах Игњатиј.

Јеромонах Игњатиј

Цела 2013. у знаку великог јубилеја

         МИЛАНСКИ едикт потписали су 313. године тетрарх Запада Константин Велики (272–337), рођен у Нишу, односно древном Наисусу и тетрарх Истока Лициније (250–325). Тим законским текстом је проглашена верска равноправност и окончан прогон хришћана на територији Римског царства.

         Православни хришћани посветили су 21. мај по јулијанском, односно 3. јун по грегоријанском календару, цару Константину и његовој мајци царици Јелени, а тог дана у свим црквама се служе свечане празничне литургије.

         Цела ова година, речено је на конференцији за новинаре, коју су уочи свечаности у Народном позоришту одржали градоначелник Ниша Перишић и владика нишки Јован, биће у знаку јубилеја и 1700-годишњице потписивања најзначајнијег документа за хришћански свет.

 

Централна прослава у октобру

         ПРОСЛАВА 1.700 година потписивања Миланског едикта је у организацији града Ниша и патријарха Иринеја, Нишке епархије, при покровитељству председника Србије Томислава Николића, Владе Србије и Министарства културе.

         Централна свечаност биће одржана октобра ове године у Нишу, а јубилеј хришћанства обележава се свуда где је цар Константин столовао и у градовима који су у вези са његовим животом – Риму, Милану, Јерусалиму, Истанбулу (Цариграду), Јорку и Триру.

 

Николић ће 28. јуна у Нишу угостити европске лидере

         ВЛАДА Србије образовала је Организациони одбор за обележавање 1.700 година Миланског едикта, а као копредседници именовани су председник Томислав Николић и патријарх Иринеј. За чланове Одбора именовани су - председник владе Ивица Дачић, први потпредседник Александар Вучић, као и потпредседници владе Јован Кркобабић, Сузана Грубјешић, Расим Љајић и други, а за секретара Одбора постављен генерални секретар владе Вељко Одаловић.

         Саветник председника Србије Радослав Павловић, који је такође члан одбора, најавио је да ће сваки програм у оквиру обележавања јубилеја бити на свој начин важан, али је посебно скренуо пажњу на 28. јуни и извођење опере „Трубадур” у Нишкој тврђави, када ће шеф државе Томислав Николић угостити лидере из читаве Европе.

 

Нишка Канцеларија за Милански едикт

         У НИШУ делује и Канцеларија за Милански едикт, коју је 7. децембра прошле године отворио председник Скупштине Србије Небојша Стефановић, и она је својеврсни логистички центар за обележавање јубилеја и истовремено место координације градских манифестација с републичким које ће бити одржане у Нишу.

         Поште Србије, Италије и Немачке иобјавиће ове годину заједничку поштанску марку, пошто се поред Ниша, и Трир у Немачкој и Милано у Италији, налазе на списку градова цара Константина који организују обележавање јубилеја Миланског едикта.

 

„Под овим знаком победићеш”

         ПРОШЛЕ године у Нишу откривен је споменик цару Константину Великом, на коме је натпис „Под овим знаком победићеш” у знак сећања на указивање Христовог монограма римском императору уочи битке против Максенција 312. године нове ере код Милвијског моста.

         У тој бици војска цара Константина Великог по његовој наредби на штитовима и заставама носила је тај знак – Христов монограм.

 

„Посланица православнима” из Ниша

         ОБЕЛЕЖАВАЊЕ  јубилеја Миланског едикта почело је у свету средином децембра прошле године када је у Милану организовано свечано богослужење кардинала и миланског надбискупа Ангелија Сколе, који ће, како се најављује, испред Ватикана присуствовати централној свечаности у Нишу.

         Са те централне свечаности обележавања 17 векова Миланског едикта у Нишу свету ће бити послата „Посланица православнима”.

         Патријарси свих православних цркава и веледостојници других хришћанских конфесија, који буду присуствовали манифестацији у Нишу, потписаће заједничко саопштење са поруком за мир на планети.

Син римског владара Констанција Хлора

         КОНСТАНТИН Велики (Flavius Valerius Aurelius Constantinus Augustus) родио се, највероватније 272. године, у Наисусу, данашњем Нишу, тадашњој провинцији Горња Мезија.

         Отац му је био Констанције Хлор, такође владар, односно један од савладара (тетрарха) у складу са замршеним специфичним владарским устројством тадашњег Рима. Хлор је био успешан официр и владар, родом такође из Илирика, чија је значајна личност остала у сенци његовог великог сина.

         Порекло његове мајке Јелене, коју православни хришћани најчешће славе са Констатином, није потпуно извесно. Најчешће се узима да је пореклом била из Битиније.

         Према предању, Константинове визије и снови у којима му се указао лабарум или Христов монограм и речи: „Под овим знаком ћеш победити” (In hoc signo vinces) усмерили су га у битку у којој је победио надмоћнијег противника, тако да је след догађаја било доношење акта о толеранцији према хришћанима.

         Миланским едиктом 313. хришћани су коначно ослобођени катакомби и море гладијаторских арена.

         „Данас смо, дакле, донели спасоносну и правичну одлуку да апсолутно никоме не буде ускраћено право да изабере и следи божју службу хришћанске религије и да сваком буде слободно да ум свој окрене оној религији за коју сматра да је у складу с његовим ставом, тако да то божанство нама буде благонаклоно, брине о нама и пружи нам своју бригу и заштиту”, потврдили су својим потписима овај едикт савладари, цареви Константин и Лициније.

         Историјски, Константин је такође одиграо пресудну улогу на Првом васељенском сабору у Никеји, на којем је осуђен Аријанизам.

         А такође и оснивањем Константинопоља (Цариграда), који ће још хиљаду година након пропасти Рима сачувати традиције и име те величанствене цивилизације.