АЛЕКС МАРИЋ: Љути ме што неки мисле да ми Срби нисмо људи, да немамо веру и нацију

ДУГО ПАТИО КАД СУ МУ УБИЛИ ДЕДУ СТЕВАНА, У ЊЕГОВОЈ КУЋУ У СОНКОВИЋУ КОД ШИБЕНИКА

         КОШАРКАШ Алекс Марић чији је деда страдао током хрватске војне акције „Олуја” у исповести за сутрашњи „Блиц” каже да пати и да је јако љут.

         „Јако ме љути када неки мисле да је прогон у „Олуји” била шетња Срба кроз неку шуму. Као да нисмо људи, да немамо земљу, веру, нацију”, прича Марић, који је тек после 20 година сахранио деда Стевана Марића.

         Алексов ђед је убијен почетком августа 1995. у својој кући у Сонковићу, код Шибеника, а његови посмртни остаци ексхумирани су последњег дана новембра 2012. из заједничке гробнице на локацији Света Мара, код Шибеника, заједно са посмртним остацима још 31 особе.

         „Неизмерно смо патили, свега се сећам као да је данас било. Био је то тежак ударац за породицу, од којег дуго нисмо могли да се опоравимо”, рекао је Марић и навео да је био мали и да је имао 11 година кад се све то догодило.

         „Ниједан рат не може да се заборави, или да се пређе преко тога. Не дао бог ником да доживи оно што је доживео мој народ, да дели судбину моје породице, родбине, пријатеља”, каже Марић, аустралијски репрезентативац и бивши кошаркаш београдског Партизана.