Ако Милатовић победи Ђукановића – у изгледу су бољи односи Београда и Подгорице
ПОД УТИЦАЈЕМ ЗБИВАЊА У ФРАНЦУСКОЈ, ВИРУС ДЕМОНСТРАЦИЈА СЕ ШИРИ ЕВРОПОМ
* Црногорски избори, ако победи Јаков Милатовић, могу да помогну Србији у многим преокупацијама – побољшање статуса Срба у Црној Гори, повратак на старе међудржавне и међуљудске односе који су називани братским, одрицање Црне Горе од ђукановићевске политике према Косову и Метхији, која је подразумевала блокаду најважнијих српских интереса…
* У случају КиМ много шта зависи од западних заштитника Куртија и његових поданика који више него пре нападају косметске Србе и њихова имања, инситуције и изазивају нове сударе…
* На једну Русују, уз Украјину, кренуо је цео НАТО - људске и друге последице просто су неизмерне, а могу бити и катастрофалне, посебно за Космет и цео Балкан, а не искључује се ни планетарни ужас!
_____________________________________________________
Пише: Раде БРАЈОВИЋ
НИЈЕДАН стабилнији мир и најмањи сукоб, као планетарни израз добра и зла, никако не успевају да се развију, односно елиминишу, кад се збивају на Балкану. И кад је неки неспокој, чак и континентално удаљен, ни тада нас простор не штити, макар не сасвим.
Нешто конкретнији поглед лако открива да се на Балкану и у Европи сви бране и сви нападају, и у земљи и између држава – као да мир више неће опстати.
У Црној Гори и Србији избори су мотив најоштрјег сударања, на исти начин и са истим циљем.
У Црној Гори хоће да оборе Ђукановића, а у Србији Вучића, иако су шансе потпуно различите – Мило је у одласку, а Александар стабилан. И, једног и другог ударају подједнако упорно, а ударачи и бранитељи су партије…
У Француској и Неначкој такође се жестоко нападају и бране, али су другачији и методи и циљеви – грађани масовно демонстритају што је за две године продужен рок за право на пензију!
Такве се демонстрације не памте. По бројности, упорности, дужини и последицама… Бесумње под утцајем француских демонстраната, инфекција демонстрација се шири, што ће наравно да се настави – нападима и одбраном.
Успешније него икад у савремено доба, јаче и боље него некада у социјалистичким земљама!
Методи одбране и напада посебно су упађиви и опаки у изразито опасним оружаним обрачунима који се, такође, знатно разликују од петходних, посебно у Европи. Ево, само неких, најупадљивијих разлика – почели с трајум јавно помажу слабије, жртве се умножавају као да припадају неким другима, ратују земље које нису одувек биле део једне државе…
Русија јесте напала Украјину, али изазови су били неизбежни – политика која је угрожавала Русију на граници и иза границе.
Угрожавње руске стабилности постало је перманентно са укључивањем западних агресивних фактора, оличених у НАТО и посебно и додатно у САД.
Овај метод притисака није непознат али је руски напад, типа одбране, вероватно био доспео до критичке тачке – морало се интервенисати - а цео борбени Запад, као да је ликовао, сместа је кренуо у напад тешким оружјем...
Овде се метод одбране и напада и обтатно, показао у целости ефикасан, па се и ратује – ко зна до када?
Све ове специфичнисти новог времена – брани се и нападај и обратно - посебно су ангажовале пажњу Србије, јер све могу да утичу на најактуелније српске преокупације.
Црногорски избори, ако победи Јаков Милатовић, могу да помогну Србији у многим преокупацијама – побољшање статуса Срба у Црној Гори, повратак на старе међудржавне и међуљудске односе који су називани братским, одрицање Црне Горе од ђукановићевске политике према Косову и Метхији, која је подразумевала блокаду најважнијих српских интереса…
Већ најавом црногорских избора, претходних локалним, почела је да се указује слика напада на досадашње стање.
Минули локални избори, на којима су Милову ДПС победиле опозиционе партије, што је неке посматраче још тада мотивисало да предвиде да ће се победничка линија наставити и на следећим председничким изборима.
Предсказање није било ни површно, ни импривизаторско - истина, у првом кругу избора за председника државе, Мило је био први, али не довољно да буде први, а кад би се спојили други, трећи, четврти, можда и пети канидат, Милу следи први пораз икада, а побеник би био Јаков Милатовић.
Такву импровизторску слику сви кандидати већ сада виде и таква може да после другог круга, 2. априла увече, у следећу недељу.
Остао би тако још један изборни јунски дан како би се изабрао нови парламтарни састав са истим победником…
Време избра вероватно неће заобићи ни Србију, већ се помиње следећа година, али од свега је најснажнији концентсани напор да се Космет врати на своје место.
Дијалог се за неки дан наставља у Бриселу, где би требало почети остваривати почетак договора у Охриду, а најважнија су два – Заједница српских општина и односи иузмеђу Београда и Приштине, по мери документа Фанцуске и Немачке.
Остваривање ових и других договора не зависи само од тог дијалога, а ни од напора Србије, јер Курти и сада припрема застој ЗСО тако што ће га најeдном зауставити албанско-косметски врх… Ту све друго, наравно, зависи од западних заштитника Куртија и његових поданика који више него пре нападају косметске Србе и њихова имања, инситуције и изазивају нове сударе…
Има, на жалост, још један разарајући фактор који може негативно да утиче на косметску кризу – украјински рат.
На једну Русују, уз Украјину, кренуо је НАТО са 19 земаља - људске и друге последице просто су неизмерне, а могу бити и катастрофалне, посебно за Космет и цео Балкан, а не искључује се ни планетарни ужас!
Ако би се, неким чудом над чудима, употребило оно најтеже – нуклеарно друго најразорније оружје - више небу било – ни ратова, ни људи, ни напада, ни одбране!
