ПУТИН: Знам кад ће бити смак света – за 4,5 милијарде година...

ШЕФ РУСКЕ ДРЖАВЕ НА ГОДИШЊОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ ЗА МЕДИЈЕ ОДГОВОРИО НА БРОЈНА НОВИНАРСКА ПИТАЊА (ТРЕЋИ ДЕО)

  • Американци су са „Актом магнитског“ тек  један антисовјетски, антируски закон заменили другим. Без тога се никако не могу снаћи. Стално покушавају да остану у прошлости. То је веома лоше. Наравно, то само по себи трује наше односе
  • О чему брину наши партнери у Сједињеним Државама и амерички законодавци? О људским правима у нашим затворима и местима лишавања слободе? Добро дело, али они сами имају много проблема
  • Већ сам о томе говорио: Абу-Граиб, Гвантанамо – ту годинама држе људе у затвору без подизања оптужнице. То је, заправо, несхватљиво. Уз то, не само да држе у затворима без оптужнице, него и људи ходају у оковима као у средњем веку. У сопственој земљи су легализовали тортуру
  • Замислите, кад би код нас било макар нешто слично? Одавно би нас сасвим појели! По читавом свету би правили халабуку! А тамо је све мирно и тишина. Па колико пута је обећано да ће Гвантанамо затворити, а све стоји на месту? Где то још постоји? Затвор ради. Можда се и тортуре настављају. То су такозвани тајни затвори ЦИА. Ко је за то кажњен? 
  • У Америци, у многим државама на изборима није дозвољен приступ посматрачима из међународних организација. Допада ли Вам се то? 
  • Тамо су таквој организацији, која за руско ухо има мало чудну скраћеницу БДИПЧ (ОДИХР - Канцеларија за демократске институције и људска права),  једноставно рекли: „Ако приђу на 300 метара до биралишта, ухапсићемо их“. И сви ћуте, свима је добро. А та организација је написала да је на америчким изборима све било у реду и демократски. Допада Вам се, је ли?
  • Замољен да прокоментарише виц о самом себи – да је и  прес-конференцију специјално заказао дан пре краја света, „зато што хоће да сумира резултате развоја читавог човечанства“ - Путин је рекао и ово: “ Тренутак, као прво, знам када ће се десити крај света. За 4, 5 милијарде година отприлике. Зато што је, колико се сећам, циклус функционисања наше звезде, Сунца...“

         ШЕФ руске државе Владимир Путин – као што се и могло очекивати – нашао се под `баражном ватром`новинарских питања.

         Било је разних и са различитим мотивима постављених.

         Путин се највише, што је и размљиво, задржао на питањима која су се тицала америчког „Акта Магнитског“ и контрапотеза које је повукла руска Државна Дума. Разумљиво, зато што је руски лидер, у суштини, тим поводом говорио о руско-америчким односима.

         А било је и помало шаљивих питања. Уосталом, читајте...

         ПИТАЊЕ: Као одговор на усвојени амерички „Акт Магнитског“, Државна Дума усвојила је рестриктивне мере у односу на америчке грађане који желе да усвоје децу – сирочад из Русије. Сматрате ли такав одговор уистину адекватним? И не збуњује ли Вас то, што деца, при том најугроженија и беспомоћна, постају инструмент у политичкој борби? (Ксенија Соколова, часопис „Сноб“)

         ПУТИН: Прво, рекли сте да је то одговор на такозвани закон Магнитског.

         Наравно, тај закон у односу на Руску Федерацију то није пријатељски чин. И не ради се о чиновницима којима је забрањено да имају неке рачуне или да им се контролишу некретнине. И ми  сматрамо да наши чиновници, посебно на високим положајима, људи који се баве политиком, треба да имају рачуне у руским банкама (а не страним) . Узгред, код нас, у Руској Федерацији, има пуно банака са стопроцентним страним капиталом. Њихов капацитет и поузданост су несумњиви. Да ли таква банка ради у Русији или у Бечу или у некој другој престоници није битно, важно је да је то међународна финансијска институција.

         Што се тиче некретнина, такође сам већ говорио. Ако нам колеге у иностранству помогну да откријемо оне који крше закон - бићемо им захвални, чак смо спремни и да их наградимо. Али, апсолутно се не ради о чиновницима. Ради се о томе да су они један антисовјетски, антируски закон заменили другим. Без тога се никако не могу снаћи. Стално покушавају да остану у прошлости. То је веома лоше. Наравно, то само по себи трује наше односе.

         Сада о теми коју сте непосредно дотакли, о усвајању наше деце у иностранству. Колико сам ја упознат са анкетама јавног мнења, огромна већина грађана Руске Федерације негативно се односи уопште према усвајању наше деце у иностранству. Ми треба да се бавимо тиме. Ми треба да стимулишемо преузимање у нашој земљи деце која су остала без родитељског старања или су сирочад.

         С тим у вези мислим да је јучерашњи предлог Дмитрија Анатољевича Медведева апсолутно правилан. Треба развијати тај правац деловања унутар земље, укидати бирократске баријере и још више подржавати породице које узимају децу.

         Сада о ономе што се тиче америчке стране.

         Не ради се о конкретним људима, америчким грађанима који усвајају нашу децу. Тамо се и трагедије дешавају и то нам је познато, али огромна већина људи који усвајају нашу децу адекватно се понаша и то су добри и пристојни људи. Реакција депутата Државне Думе не односи се на то већ на  став америчких власти.

         У чему се огледа тај став? У томе што у случајевима извршених прекршаја према руској деци америчка Фемида уопште не реагује и од кривичне одговорности ослобађа људе који су у односу на дете очигледно учинили кривично дело. Али, ни то још није све. Руским представницима није дозвољен приступ тим процесима, чак ни као посматрачима.

         Стејт департмент и наш МИП недавно су закључили споразум о томе како и шта могу чинити представници Русије током избијања таквих кризних или конфликтних ситуација. А шта се у пракси добило? Испоставило се да је америчко законодавство у пракси ту област пренело на ниво појединачне државе. И кад наши представници долазе да изврше своје обавезе у оквиру тог споразума, они им кажу: „То није предмет федералне власти, него ове државе, а на државном нивоу немате никакав споразум. Идите у Стејт департмент. С ким сте закључили споразум, с њим се и разјасните“. А у федералним органима власти Сједињених Држава шаљу на државни ниво. И чему такав споразум? „Наводно се обавезали“, и то је све. Чак не пуштају ни као посматраче а камоли као учеснике процеса.

         О чему брину наши партнери у Сједињеним Државама и амерички законодавци? О људским правима у нашим затворима и местима лишавања слободе? Добро дело, али они сами имају много проблема.

         Већ сам о томе говорио: Абу-Граиб, Гвантанамо – ту годинама држе људе у затвору без подизања оптужнице. То је, заправо, несхватљиво. Уз то, не само да држе у затворима без оптужнице, него и људи ходају у оковима као у средњем веку. У сопственој земљи су легализовали тортуру.

         Замислите, кад би код нас било макар нешто слично? Одавно би нас сасвим појели! По читавом свету би правили халабуку! А тамо је све мирно и тишина. Па колико пута је обећано да ће Гвантанамо затворити, а све стоји на месту? Где то још постоји? Затвор ради. Можда се и тортуре настављају. То су такозвани тајни затвори ЦИА. Ко је за то кажњен?  

         А нама још увек указују да имамо проблема. Да, хвала, и сами то знамо. Међутим, на основу тога усвајати некакве антируске акте – то је  претерано и са наше стране ничим изазвано.

         Разумем да је то емотиван одговор Државне Думе, али сматрам да је адекватан.

         ПИТАЊЕ:  Ја сам лично усвојилац и, независно од спољног политичког контекста, сматрам да су амандмани које је јуче усвојила Државна Дума претерани и неадекватни и, извините ме, канибалски. Људи који су усвојили тај закон кажу да ми имамо довољно средстава да бринемо о својим сирочадима, да има довољно оних који желе да усвоје десетине хиљада остављене деце. Да ли је то баш тако или уопште није тако? (Александар Колесниченко, „Аргументи и факти“)

         В. ПУТИН: Ја се с Вама апсолутно не слажем.

         Прво, још једном ћу поновити, не ради се о конкретним људима већ о односу америчких власти према проблемима у изузетним ситуацијама, које су у вези са кршењима права детета и извршењем кривичних дела. Оне су добро познате и добро је позната реакција америчких власти.  

         Још једном понављам: они руским представницима једноставно не дозвољавају да имају приступ тим проблемима, чак ни као посматраче их не пуштају у суд. Мислим да је то неприхватљиво. Сматрате ли ви да је то нормално?

         Шта ту има нормално ако вас понижавају? Да ли Вам се то допада? Ви сте  садомазохиста или како?  Земљу не треба понижавати.

         А истина је да треба да усавршавамо наш систем.

         И поред свега, у принципу ми не забрањујемо странцима усвајање. Сем Сједињених Држава постоје и друге земље.

         Као што знате, код њих у Америци многим државама на изборима није дозвољен приступ посматрачима из међународних организација. Допада ли Вам се то?  Тамо су таквој организацији, која за руско ухо има мало чудну скраћеницу БДИПЧ (ОДИХР - Канцеларија за демократске институције и људска права), једноставно рекли: „Ако приђу на 300 метара до биралишта, ухапсиће их“. И сви ћуте, свима је добро. Та ОДИХР организација је написала да је на америчким изборима све било у реду и демократски. Допада Вам се, је ли? Мислим да не.

         Због чега онда тако формулишете: канибалски и неканибалски? То што сте усвојили дете, свака част. Надам се да ће ваш пример многи следити. Ако сте то учинили, Ви сте заиста добар и поштен човек, то је истина, знам зашто то говорим.

         Сећам се кад је мој добар пријатељ и раније колега, Герхард Шредер, усвајао двоје руске деце. И кад су, мислим да сам о томе већ говорио, у суд у Петербургу дошли, судија је директно питао: „А како се према томе односи старија ћерка која је већ у породици?“ Кад је девојчица рекла: „Шта ја имам с тим, мене нико не пита“, - судија је рекла: „Ја вас питам. Ако сте ви против, ја нећу дозволити“.

         Знате, у томе је дубоки смисао, јер сваки члан породице треба да донесе сопствену одлуку. Судски систем је у целини управо на томе заснован. То је било одлучно, али праведно.

         ПИТАЊЕ: Да ли сте генерално задовољни радом премијера и Владе? Да ли ћете још неког отпустити? (Вероника Романенкова, ИТАР-ТАСС)

         ПУТИН: Генерално сам задовољан радом премијера и Владе. Не треба заборавити да је садашњи премијер током четири године био шеф државе. То је огромна одговорност и огромно искуство. Зато верујем да ће Дмитриј Анатољевич све то применити и искористити и на новом радном месту. Мада, ја лично знам, не по чувењу, колико је тај посао тежак.

         ПИТАЊЕ:  О Вама има много вицева, вероватно су вам причали сарадници? (Life News)

         ПУТИН: Не, плаше се да причају. (Смех).

         ПИТАЊЕ: Например, последњи се тиче краја света: „Путин толико тога обећава, да тачно зна када ће бити смак света“. Или, например, „Председник је специјално заказао прес-конференцију дан пре краја света, зато што хоће да сумира резултате развоја читавог човечанства“.

         ПУТИН: Тренутак, као прво, знам када ће се десити крај света.

         ПИТАЊЕ: Када?

         ПУТИН: За 4, 5 милијарде година отприлике. Зато што је, колико се сећам, циклус функционисања наше звезде, Сунца – 7 или 14 милијарди година. Ми смо сада у самом центру. Мислим да могу погрешити свега за негде око 7 милијарди: отприлике 4,5 већ је прошло, тако да ће се за 4,5 милијарде све окончати, једноставно, реактор ће се угасити. То ће и бити крај света. Али пре тога десиће се и други догађаји на Сунцу: оно ће се претворити у малог белог патуљка, то јест живот ће се до тада завршити. Ако у том смислу разматрате проблем краја света, он ће се завршити још раније.

         ПИТАЊЕ: Значи, Ви га се не плашите?

         ПУТИН: Зашто се плашити, ако је то неминовно?

 

         Превела:

         Ксенија Трајковић

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари