ПУТИН: Дугови САД су сигнал за узбуну за целу светску економију
„ДИРЕКТНА ЛИНИЈА СА ПУТИНОМ“ - РУСКИ ЛИДЕР ТРИ САТА И 55 МИНУТА РАЗГОВАРАО СА НАРОДОМ (2)
Владимир Путин
- Део одговора либералу Алексеју КУДРИНУ, бившем министру финансија РФ који сматра да у Русији треба стезати каиш: Да би се економија компетентно водила, свакако је потребна памет, али ако желимо да људи имају поверења у нас, треба имати још и срце и треба осећати како обичан човек живи, како то на њега утиче
- Ако сачувамо поверење грађана, онда ће они подржавати све што ми чинимо и, као што колеге кажу, биће спремни и да нешто претрпе. А ако будемо радили не обраћајући пажњу на оно што се дешава у реалном животу , чини ми се да онда можемо веома брзо да стигнемо до ситуације каква је била почетком 90.-их година, када би се, у ствари, изгубило поверење у власт
- Погледајте државни дуг Сједињених Држава већ је већи од њиховог БДП. То је, заправо, веома алармантна ствар, то је знак за узбуну не само за Сједињене Државе, него и за читаву светску економију. Ми сада не знамо како ће се тамо одвијати ситуација
- Погледајте колико има проблема у еврозони, она пуца по шавовима. Шта ће бити са земљама-дужницима које имају дуг 174% од БДП? Шта ће се тамо уопште десити? Да ли ће лидери евро-зоне изаћи на крај са онима који заостају? Такође се не зна
- Русија даје Украјини попусте за гас зато тамо живи народ који је нама веома близак. Ја заправо не правим разлику између Украјинаца и Руса, сматрам да је то исти народ
- Ми смо се у новембру-децембру 2013. године договорили с украјинским руководством да Украјини дамо кредит. Фактички кредит, намеравали смо да дамо 15 милијарди долара за годину дана. Петнаест милијарди долара је фактички кредит, плус још пет милијарди за изградњу путева - повлашћени кредит преко банака. А шта је сада Украјина истрговала од својих партнера- 17,5 милијарди за четири године
ГОДИШЊИ традиционални разговор шефа руске државе са народом - „Директна линија са Владимиром Путином“ - потрајао је 3 сата и 55 минута.
Руски лидер је за то време успео да одговори на 90 питања. Било их је, наравно, много више. Интерес да Путину нешто каже или да му постави питање - показало је преко 2,8 милиона људи.
Десет питања се тицало спољне политике.
Водитељи разговора били су познати московски телевизијски новинари Марија Ситељ Кирил Клејменов.
Факти објављују други део „Директне линије“.
Прилику да поставља питања добио је и бивши министар финансија - познати либерал Алексеј Кудрин. Њега је, према очекивањима, највише интересовало оно што жуља све руске западњаке:
Кудрин: Ваш први председнички мандат био је карактеристичан по томе што је економски раст сваке године просечно износио 7%, а при том је цена нафте просечно била око 30 долара за барел. А током садашњег председничког мандата са ценом нафте, ако она буде чак 65-70 долара, просечан економски раст износиће око 1,5% годишње. Односно, за године пада биће потребне године пораста, али, то ће бити просечно око 1,5%, то јест, ниже од економског раста у свету.
Смањиваће се удео руске економије у свету. Нећемо имати довољно инвестиција у технички прогрес и модернизацију. Током овог периода ми ћемо у техничком смислу такође заостајати за светом. То, нажалост, може да доведе до слабљења одбрамбених могућности, будући да је главни фактор способности за одбрану - стање економије и ниво технике. И колико год данас говорили да ћемо се снаћи, ове цифре које сам навео, готова су ствар све до 2018. године. Нажалост, у том периоду ми ћемо заостајати за светом.
Ви сте у својим одговорима такође рекли да Влада већ чини неке корекције. Мени се чини да се корекцијама овде ништа не може исправити. Стари модел раста већ је застарео, а нови се за сада не наслућује.
Шта сте Ви вољни да урадите да бисмо могли да створимо нов модел раста?
Путин: Поштовани Алексеју Леонидовичу, Ви и ја смо не само заједно много радили дуго година, него имамо и веома добре међусобне односе, може се рећи, пријатељске. Мени је Ваш став добро познат. Ви сте сада прецизно изложили своју прогнозу, веома блиску ономе што се може дешавати.
Ми морамо да стварамо најбоље услове за рад бизниса, морамо да стварамо најбоље услове за приватне инвестиције, морамо да усавршавамо своју монетарну политику, свакако је потребно да на најбољи начин побољшамо систем управљања у читавој земљи, у Влади и појединим гранама индустрије, треба да унапредимо рад у области спровођења закона и судског система. То је задатак са много праваца које је лакше набројати него све то урадити, али, наравно, треба радити, као што се код нас у народу каже: у добрим рукама посао цвета. Ми тако треба и да радимо.
Рецимо, ове године Влада је замрзла социјално индексирање. Ја знам да Ваше колеге, они који заступају Ваше становиште, говоре да је то недовољно, да то треба још више смањити, да треба више замрзнути, а можда и смањити приходе грађана, сувише се код нас повећавају зараде, чак да треба што брже подићи старосну границу за пензионисање, иначе, нећемо успети да избалансирамо пензиони систем у који константно морамо да усмеравамо огромна средства из буџета и из резервних фондова.
Све то омета наш развој. У суштини, теоријски, то је, наравно, исправно. Да би се економија компетентно изградила, свакако је потребна памет, али ако желимо да људи имају поверења у нас, треба имати још и срце и треба осећати како обичан човек живи, како то на њега утиче.
Ако сачувамо поверење грађана, онда ће они подржавати све што ми чинимо и, као што колеге кажу, биће спремни и да нешто претрпе. А ако будемо радили не обраћајући пажњу на оно што се дешава у реалном животу , чини ми се да онда можемо веома брзо да стигнемо до ситуације каква је била почетком 90.-их година, када би се, у ствари, изгубило поверење у власт, а ми били приморани да настале социјалне проблеме затварамо са много већом количином новца него што је сада предвиђено.
Да ли ће то довести до озбиљног заостајања, то треба још видети. Па, погледајте државни дуг Сједињених Држава већ је већи од њиховог БДП. То је, заправо, веома алармантна ствар, то је знак за узбуну не само за Сједињене Државе, него и за читаву светску економију. Ми сада не знамо како ће се тамо одвијати ситуација.
Погледајте колико је проблема у евро-зони, она пуца по шавовима. Шта ће бити са земљама - дужницима које имају дуг 174% од БДП? Шта ће се тамо уопште десити? Да ли ће лидери евро-зоне изаћи на крај са онима који заостају? Такође се не зна. Зато ћемо се ми свакако руководити разлозима за обезбеђивање пре свега високог темпа раста, али то ћемо чинити тако да сувише не оптеретимо наше грађане.
Анатолиј Торкунов, ректор МГИМО - дипломата, историчар, политиколог: Ове недеље појавиле су се десетине, а можда и стотине коментара у вези са саопштењем које је дато у понедељак, да сада више нема сметњи за испорукупротивавионских ракетних система „С-300“ у Иран према споразуму који смо својевремено потписали са Ираном, али касније обуставили његову реализацију.
Коментари и новинара и политичара садрже и изражавају страховања да ће испоруке „С-300“ ометати завршетак наших преговора у оквиру „шесторке“ о нуклеарном програму Ирана. Сем тога, говори се чак и о томе да ће испоруке противавионских система генерално искомпликовати ситуацију на Блиском и Средњем Истоку.
Јутрос сам слушао изјаву Ангеле Меркел о томе да је, како она каже, санкције требало укидати колективно, а не појединачно. А у Израелу, како сте, можда и сами чули, шире се свакакви разговори о томе да, ако „С-300“ буду испоручени у Иран, онда ће Израел предузимати сопствене мере, па и продају оружја Украјини. Желео бих да чујем Ваше мишљење о томе.
Путин: Ми смо тај уговор заиста потписали још 2007., а затим 2010. указом Председника уговор је привремено обустављен. То је учињено у вези са проблемима поводом иранског нуклеарног програма. То је уистину тако. Али данас, и ми то јасно видимо, и Ви као човек са искуством то одлично разумете, ирански партнери показују веома велику флексибилност и очигледну жељу да постигну компромис о том нуклеарном програму.
У ствари, сви учесници у том процесу изјавили су да је споразум постигнут. Ради се само о техничким детаљима који треба да буду завршени до јуна ове године. Зато смо ми и донели такву одлуку.
Ја нисам видео ни чуо изјаву Федералне канцеларке Немачке и зато не могу ни да је коментаришем. Али, ако неко страхује због тога што смо ми приступили укидању санкција, онда очигледно наше колеге не знају да у списак санкција УН-а не улази испорука таквих система. Ми смо зауставили реализацију тог уговора искључиво једнострано. А сада, када постоји напредак по питању иранског нуклеарног програма који је очигледно позитиван, ми не видимо разлог за даљи једнострани, желим то да нагласим, једнострани прекид.
Сем тога, наша предузећа су произвела ту опрему. Опрема је скупа и кошта скоро милијарду долара (900 милиона долара). То нашим предузећиманико не плаћа. Истина, нама је стављано до знања да има могућности за куповину, али нико не купује. Поставља се питање: а због чега ми да будемо на губитку?
Ви сте сад поменули ставове наших пријатеља у Израелу. Морам да вам кажем да ми увек кад испоручујемо наше наоружање на спољно тржиште узимамо у обзир ситуацију у овом или оном региону, и наравно, пре свега на Блиском Истоку. Иначе, ми нисмо највећи испоручилац оружја на Блиски Исток. Сједињене Државе у тај регион света испоручују много више оружја за много веће износе новца.
Тако су недавно Израелци изразили бојазан због испорука истих таквих система „С-300“ другој земљи у региону. Скренули су нам пажњу на то да ако се та испорука реализује, онда то може да доведе до кардиналних промена у том региону, чак и геополитичких, будући да са територије те земље „С-300“ може да досегне до територије Израела. Мада, то није офанзивно оружје, али како је рекао мој колега, „ниједан наш авион неће полетети“. И то је заиста озбиљна ствар.
Ми смо се консултовали са нашим купцима. Треба истаћи да су наши партнери у једној од земаља арапског света гледали на то са разумевањем. Ми смо анулирали тај уговор и вратили аванс у износу од 400 милиона долара. У том погледу радимо веома опрезно.
Што се Ирана тиче - то је сасвим другачији случај и апсолутно не угрожава Израел.То је искључиво одбрамбено оружје. Штавише, ми сматрамо да у условима који се формирају у региону, посебно у вези са догађајима у Јемену, испоруке оружја такве врсте представљају фактор обуздавања.
Клејмонов: Владимире Владимировичу, тема која је најозбиљнија и без које данас не можемо, наравно, јесте - Украјина. Желео бих да се на почетку разматрања и руско - украјинских односа и онога што се сада дешава на југоистоку Украјине, вратим на чланак који смо поменули на почетку „Директне линије“, будући да је исто ту процурила је још једна информација.
На састанку са предузетницима Ви сте рекли, како преноси то издање, да је током дугих ноћних преговора са Порошенком, Меркел и Оландом у Минску, Порешенко у неком тренутку рекао дословце следеће: „Узми Донбас, мени не треба“. Да ли је тако било?
Путин:Није, тако нешто није било. Разматрали смо питања у вези са оживљавањем економије, социјалне сфере на Донбасу где има много проблема. Ми не видимо жељу код садашњих кијевских руководилаца да успоставе ни социјални оквир ни економију Донбаса. То је истина, о томе смо много говорили. Све то је наведено у минским споразумима, у документима која су са украјинске стране потписала званична лица и која треба да се реализују.
Нажалост, ништа се не чини. Као што знамо, данас је очигледна потпуна блокада Донбаса. То се односи на област финансија (искључен је банкарски систем), на исплате социјалних примања и пензија (ништа се не исплаћује). О томе смо доста разговарали са Петром Порошенком.
Ја сам такође јавно говорио о томе… - добро, тамо постоје људи који бране своја права са оружјем у рукама. Поступају ли правилно или не то је друго питање, ја то сад нећу оцењивати, иако ја, наравно, о томе имам своје мишљење, могу то да оценим и више пута сам о томе говорио. Али, тамо постоје и људи који немају везе с тим, који су зарадили, на пример, пензију, радећи 20 година и то у независној Украјини, они имају право. Они немају никакве везе ни са ратним дејствима ни са борбом тих наоружаних људи за своја права. Какве везе они ту имају? Зашто их не исплаћујете? Ви сте по закону обавезни да то чините. Не. Не исплаћују. Према томе, може се рећи да садашње украјинске власти саме - својом руком одсецају од себе Донбас, ето, у чему је невоља и трагедија, о томе смо и разговарали.
Ситељ: Владимире Владимирвичу, ако је „својом руком“ и ако је Кијев већ обезвредио Минске споразуме и ако они фактички намећу рат, како уопште с њим настављати дијалог, са Порошенком? Он Вама говори једно, код куће, у земљи својим грађанима говори друго, западним партнерима говори треће - како у таквој ситуацији водити дијалог?
Путин: Ми не можемо да бирамо партнере, али у свом раду не смемо да се руководимо симпатијама или антипатијама - ми морамо да се руководимо интересима земље и да од тога полазимо.
Ситељ: СМС, такође од Владимира Владимировича: „Петар Порошенко је - прави злочинац ако се узме у обзир колико људи је погинуло због његових поступака. Владимира Владимировичу, јесте ли се осећали непријатно или имали жељу да не комуницирате с њим?“
Путин: Не, наравно, управо сам о томе и говорио. Ја сматрам да садашње руководство Украјине чини много грешака и резултати ће бити негативни, али то је избор и Председника и владе.
Својевремено смо дуго инсистирали да се не обнављају борбена дејства. Прво је господин Турчинов започео борбена дејства на Донбасу, затим је изабран Петар Алексејевич Порошенко. Он је имао шансе да покуша на миран начин да реши питања са људима на Донбасу, да се са њима договори.
И ми смо инсистирали. Ја кажем „ми“, када је разговор вођен у такозваном нормадијском формату. Ја сам га заиста убеђивао да не почиње борбена дејства, да макар покуша да се договори. Не, почела су борбена дејства.
Први пут се жалосно завршило, други пут се жалосно завршило. Трећи пут су почели - опет се трагично завршило за Украјинце, пре свега за украјинску армију. Сматрам да је то огромна грешка!
Они ту ситуацију уводе у слепу улицу, такви поступци воде у ћорсокак. Али, излаз мора да постоји. Излаз је само један: то је реализација споразума из Минска, уставна реформа и решавање социјалних и економских проблема читаве земље и Донбаса посебно.
Наравно, ми не намеравамо да се мешамо, то није наш посао да намећемо Украјини овај или онај начин понашања. Али имамо право да износимо своје мишљење, тим пре имамо право да скренемо пажњу на неопходност реализације минских споразума. Ми желимо да се они реализују и то очекујемо од свих наших партнера укључујући и руководство Украјине.
Клејмонов: Има веома много сличних оштрих питања. Људи питају зашто Русија даје попусте за гас Украјини, зашто испоручује јефтину електричну енергију, зашто испоручује јефтини угаљ, даје кредите - а као одговор добија потпуно другачију реакцију? Какав је Ваш одговор?
Путин: Знате, у тој или некој другој земљи повремено се мења политичка ситуација, а народ остаје - народ, као што сам већ рекао, нама веома близак. Ја заправо не правим разлику између Украјинаца и Руса, сматрам да је то исти народ. Али, неко има другачије мишљење, о томе може да се продискутује, ипак,ово није место да о томе говоримо. Међутим, ми помажемо људима, пре свега - ми помажемо украјинском народу.
Заинтересовани смо за то да украјинска привреда изађе из кризе, зато што су наши суседи и наши пријатељи, и заинтересовани смо за то да на нашим границама буде мир, ред, а да ми имамо могућност да нормализујемо и развијамо економску сарадњу са успешним партнером.
На исти тај гас ми дајемо попуст. Ако знамо да привреда не може да исплати чак ни цене које су предвиђене по уговору - у принципу, ми нисмо дужни да то чинимо, али сматрамо да је то сврсисходно и излазимо у сусрет. Иста је ситуација са струјом, другим компонентама, угљем итд.
Узгред, ми смо се у новембру-децембру 2013. године договорили с украјинским руководством о да Украјини дамо кредит. Фактички кредит, ми смо купили од њих хартије од вредности - обвезнице - намеравали смо да дамо 15 милијарди долара за годину дана. Петнаест милијарди долара је фактички кредит, плус још пет милијарди за изградњу путева - повлашћени кредит преко банака.
Шта је сада Украјина истрговала од својих партнера- 17,5 милијарди за четири године.
Ми смо предлагали смањење цене гаса, и већ смо почели да смањујемо, уз услов да редовно плаћају и измире стара дуговања. Смањили смо цену гаса неколико пута, а они су је сад повећали за више од 300 одсто.
Кооперативне везе које би биле сачуване - све су раскинуте. И код нас (у Русији) ситуација није једноставна, али тамо је крајње лоша.
Рад великих предузећа се реално обуставља, престаје рад у високотехнолошким сферама: у области производње ракета, авиона, бродова, у области атомске енергетике. Сматрам да су то веома тешке последице. Није ми јасно зашто је то све учињено.
Међутим, живот се одвија тако како се одвија. Ми ћемо тежити да нормализујемо односе са Украјином, то је у складу с нашим интересима.
(следи наставак)
