ПУТИН: Окренимо се свом развоју, својој култури, Сибиру и Тихом океану

ЗАТРАЖИО ДА СЕ ДО КРАЈА 2017. ИЗГРАДИ ВИШЕ ОД 25 МИЛИОНА КВАДРАТНИХ МЕТАРА СТАНОВА ЗА СИРОМАШНИЈЕ ПОРОДИЦЕ

  • Предстојећа 2014. уодина у Русији је проглашена за годину културе. Она треба да постане година истинског просветитељства, повратка нашим културним коренима, патриотизму и моралности
  • Ми знамо свеобухватну и обједињујућу улогу културе, своје историје и руског језика за наш вишенационални народ. Имајући то у виду, ми морамо градити такву државну политику и у сфери образовања
  • Нама су потребне школе које немају само образовну функцију што јесте од великог значаја, већ школе које ће васпитавати личност. Грађанина Русије који је усвојио њене вредности, историју и традицију. Људе широких погледа који поседују личну културу, способне да стварају и самостално размишљају
  • Дохоци компанија које су регистроване у правном систему офшор зона а припадају руском крајњем власнику, морају бити опорезовани по нашим правилима, а порези морају бити уплаћени у руски буџет
  • Компаније које су регистроване у иностраним правним системима не смеју да имају нашу државну подршку, укључујући кредите ВЕБа и државне гаранције. Њима треба забранити да закључују  уговоре са државом, а и уговоре који имају везе са државним структурама
  • Другим речима: ко жели да користи олакшице, државну подршку и да остварује профит у Русији – има да ради у Русији и да се региструје по њеним законима

         ПРЕДСЕДНИК Руске Федерације Владимир Путин данас се – у Георгијевској сали Великог кремаљског дворца – обратио члановима горњег  (Савета Федерације) и доњег дома (Државне Думе) националног парламента.

         Факти преносе најважније делове Путинове годишње посланице (ДРУГИ ДЕО):

         „Устав је објединио два основна приоритета – врховни статус права, слободу грађана и снажну државу – истакавши обавезу да се међусобно поштују и бране. Уверен сам да њихов основ мора бити стабилан, а то се у првом реду тиче друге главе Устава која дефинише права и слободе човека и грађанина. Ове одредбе Основног закона су трајне.

         Савременој Русији је неопходна широка јавна дискусија, али са практичним резултатом у којој иницијативе друштва постају део државне политике и где друштво контролише њено извршавање.

         Сматрам да сви законски предлози, кључне државне одлуке и стратешки планови морају пролазити кроз цивилну, такозвану „нулту” расправу у друштву уз учешће некомерцијалних организација и осталих институција цивилног друштва.

         Међуетнички односи су једна од најважнијих тема и захтевају отворени разговор у друштву. Овде су фокусирани многи наши проблеми, многе тешкоће у социјално-економском и територијалном развоју, корупција, мане у раду државних институција и, наравно, неуспеси у образовној и културној политици, што понекад доводи до искривљеног разумевања истинских узрока у међуетничким напетостима.

         Те напетости не провоцирају просто представници конкретних народа лишени културе и поштовања традиција, како своје тако и туђе. То је својеврсна аморална интернационала чине распојасани и дрски досељеници из неких јужних региона Русије, корумпирани представници правосудних органа који „покривају” етничку мафију и такозвани „руски националисти” и најразличитији сепаратисти који су спремни да од сваке људске трагедије направе повод за вандализам и крваве нереде.

         Заједно морамо да изађемо на крај са овим изазовом, треба да заштитимо свој међунационални мир, а то значи - и јединство нашег друштва, јединство и целовитост Русије као државе.

         У мојим мајским указима из 2012. године биле су прецизиране  конкретне мере чији је циљ био да се обезбеди динамични развој земље у свим областима. У суштини, ти укази су целовит програм дејстава која би акумулирала вољу милиона људи и тежњу народа Русије да боље живи. Понекада се чује да за реализацију тих планова и циљева недостају средства, да треба смањити захтеве и поједноставити задатке.

         Сви добро знамо да се економска конјунктура може мењати и да се мења. Али, то не треба да буде повод да се говори о ревизији циљева. Треба радити и тражити решења, јасно постављати буџетске и друге приоритете. Молим вас да актуелизујемо све државне програме.

         Предстојећа 2014. уодина у Русији је проглашена за годину културе. Она треба да постане година истинског просветитељства, повратку нашим културним коренима, патриотизму и моралности.

         Ми знамо свеобухватну и обједињујућу улогу културе, своје историје и руског језика за наш вишенационални народ. Имајући то у виду ми морамо градити такву државну политику и у сфери образовања.

         Нама су потребне школе које немају само образовну функцију што јесте од великог значаја, већ школе које ће васпитавати личност. Грађанина Русије који је усвојио њене вредности, историју и традицију. Људе широких погледа који поседују личну културу, способне да стварају и самостално размишљају.

         Према последњим статистичким извештајима за јануар – октобар ове године, у Русији је забележен природни прираштај становништва.          Такав резултат смо добили први пут од 1991. године. То је веома добар показатељ.

         Наталитет је прерастао морталитет у више од половине субјеката Руске Федерације. У многим регионима Урала и Сибира, у већини региона Приволжја и Далеког Истока чак је изнад просека за земљу у целини.

         Међутим, треба имати у виду и нешто друго. Сада своје породице почиње да ствара генерација `90-тих када је морталитет био највећи, када је био катастрофалан. И зато су неопходни посебни напори да бисмо добили неповратни демографски тренд.

         Влада је већ одредила како да се приступи реализацији програма изградње доступних станова. У оквиру тог програма, до краја 2017. године у плану је да се додатно изгради више од 25 милиона квадратних метара стамбеног простора са целокупном социјалном инфраструктуром да би породице са просечним приходима могле да побољшају своје стамбене услове. Предлажем да се овај програм назове „Станови породицу” и да се на овај проблем сконцентрише сва пажња.

         Чињеница је да још осећамо последице глобалне економске кризе. Али, треба отворено рећи: основни узроци економског успоравања имају унутрашњи, а не спољашњи карактер.

         Према обиму БДП Русија добро стоји – ушла је у петорку највећих светских привреда. Међутим, према тако кључном показатељу као што је продуктивност рада, заостајемо два до три пута за водећим земљама. Треба форсирано превазићи тај заостатак.

         Да би се то остварило, треба ангажовати нове факторе развоја. Који су то фактори? Сви их добро знају. То су квалитетно високо образовање и еластично тржиште рада, повољна инвестициона клима и савремене технологије.

         Тражим од владе да заједно са Руском академијом наука обави корекцију перспективних праваца развоја науке и технике. У складу са коригованим приоритетима мора да функционише и недавно формирани Руски научни фонд. Он је позван да се усредсреди на финансирање фундаменталних истраживања и програма са дугорочним хоризонтом реализације. Овај посао сматрам општенационалним задатком.

         Примењена истраживања морају бити базирана на технолошким платформама.  

         Данас од просечно 265 добијених научних резултата само један – само један! – бива правно заштићен. Улагање у додатну вредност која се формира од промета интелектуалне својине у БДП Русије износи мање од једног процента. То не да је мало, то је веома мало. У САД овај показатељ износи 12 одсто, Немачкој 7-8, а у суседној Финској – 20 одсто. Због тога технолошке платформе морају бити усмерене на добијање конкретних резултата, на добијање патената и лиценци и на практичну примену проналазака.

         Морамо да подстакнемо унутрашњу тражњу према високим технологијама. Од посебног је значаја унутрашња тражња за таквим технологијама. У ту сврху непоходно је искористити систем државних поруџбина и инвестиционе програме државних корпорација. То је огроман новац, то су билиони рубаља.

         Следећи задатак је подршка несировинском извозу. Овај систем у пуном обиму није профункционисао. Остало је много бирократских баријера. Добијање извозних дозвола траје више од двадесет дана. Поређења ради, у Сједињеним Државама то траје шест дана, у Канади и Јужној Кореји – по осам. Сва ова питања треба уврстити у „мапу пута” за подршку извозу. Молим владу да до 1. марта 2014. године заједно са Агенцијом за стратешке иницијативе сачини програм који ће то решити.

         Важан задатак је и повећање привлачности сеоских територија за живот и рад.  

         Сада у први план избија задатак да људи остану у селу, да се направи савремена и комфорна инфраструктура у сеоским територијама.  

         Више пута се чула идеја коју подржавам: сви региони у земљи могу дати двогодишњу пореску паузу новим малим предузећима која раде у производној, социјалној и научној области.

         Осим тога треба предвидети да мала предузећа и индивидуални предузетници могу платити порезе и осигурање по принципу „једног шалтера”. То су разна плаћања. Треба их једноставно свести на једно место и да их могу платити истовремено.

         Треба уредити примање на посао страних грађана који у Русију долазе без виза, повећати одговорност послодаваца за радне обавезе страних радника. Ако живе и раде у Русији и користе њен ситем образовања и здраваствену заштиту, онда треба да имају одговарајуће обавезе, треба да плаћају порез и друге обавезе.

         Треба појачати контролу мотива уласка страних грађана у Русију. То чине све цивилизоване земље. Држава мора да зна зашто и на које време странац долази у Русију. При том треба решити питање странаца који су у земљу ушли без визе и дуго се налазе у Русији без одређеног циља. Они вероватно имају одређени циљ, али држава то треба да зна. Њихов боравак у земљи треба да буде ограничен, а онима који прекрше правила боравка треба да буде забрањен улазак у  земљу. У зависности од тежине дела - од 3 до 10 година.

         Пре две године смо, заједно са бизнис заједницом, почели системски рад на побољшању пословне климе у Русији. Директно ћу рећи: има и добрих резултата. Можда је мало ко очекивао да ће се ти резултати остварити, али они, понављам, постоје. Треба ићи даље. До 2015. године треба да буде формирана нормативно-правна база за повољно вођење бизниса.

         Због тога ћемо од следеће године активирати национални рејтинг стања инвестиционе климе у регионима Русије. У суштини, то ће постати механизам за оцену реализације националне предузетничке иницијативе у сваком од субјеката Федерације.

         Према оценама експерата, само у прошлој години, на основу оцена стручњака, проток руске робе кроз офшор зоне или полуофшор зоне износио је 111 милијарди долара – то је петина читавог нашег извоза. Половина од 50 милијарди долара руских инвестиција у друге земље такође је дошла из офшор зона. Оволики обим изношења капитала, који треба да ради за Русију представља директне губитке државног буџета.

         Дохоци компанија које су регистроване у правном систему офшор зона а припадају руском крајњем власнику, морају бити опорезовани по нашим правилима, а порези морају бити уплаћени у руски буџет. Треба смислити схему како тај новац узети.

         У неким земљама већ постоји такав систем: желите у офшор, изволите, али новац овамо.

         Компаније које су регистроване у иностраним правним системима не смеју да имају нашу државну подршку, укључујући кредите ВЕБа и државне гаранције. Њима треба забранити да закључују  уговоре са државом, а и уговоре који имају везе са државним структурама.

         Другим речима: ко жели да користи олакшице, државну подршку и да остварује профит у Русији – има да ради у Русији и да се региструје по њеним законима.

         Треба повећати транспарентност привреде. За давање потпуно нетечних и непотпуних података о реалном стању банака, осигуравајућих компанија, пензионих фондова и других финансијских организација неопходно је увести кривичну одговорност yа њихова руководства.

         Потребно је наставити принципијелну и чврсту линију на ослобађањe нашег кредитно-финансијског система од најразличитијих „канцеларија за прање новца” или како их још називају - „перионица новца”. При том интереси савесних клијената и депонената проблематичних банака морају бити поуздано заштићени. 

         Борба против разводњавања пореске основе и најразличитијих шема са офшор зонама - данас је светска тенденција. Ове теме се темељно разматрају и у групи Г-8 и у Г-20. И Русија ће водити такву политику како на међународном тако и на националном нивоу. 

         Захтеви одговорности у пуној мери се не тичу само приватног бизниса, већ и руководстава компанија које су под контролом државе и развојних институција.

         Све сличне структуре морају израдити властите дугорочне стратегије и у њима означити јасне циљеве и показатеље персоналне одбоворности руководства. У уговорима о раду менаџмента неопходно је предвидети одговорност за неизвршење постављених задатака, укључујући и материјалну одговорност. 

         На Далеком Истоку и у Источном Сибиру предлажем да се формира мрежа специјализованих територија са унапређеним економским развојем и посебним условима за организовање производњи ван сектора сировина које ће бити оријентисане на извоз. За нова предузећа у таквим зонама, на тим терторијама, мора бити предвиђено петогодишње ослабађање од плаћања пореза на профит. 

         До 1. јула 2014. године треба одредити где ће се налазити такве територије и донети све нормативно-правне акте неопходне за њихов рад, посебно имајући у виду величину постављеног задатка. Молим председника владе да овај посао стави под своју личну контролу. 

         Уверен сам да ће окретање Русије према Тихом океану и динамични развој свих наших источних територија створити нове могућности у економији и отворити нове хоризонте, што ће дати додатне инструменте за вођење активне спољне политике.

         Превео: Горан ШИМПРАГА

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари