The National Interest о Јалти-2: „Нагодимо се са Русијом око сфера утицаја“

FRANKFURTER ALLGEMEINE: УКРАЈИНА СЕ НАЛАЗИ УНУТАР  „РУСКИХ УНУТРАШЊИХ ЛИНИЈА“

* Анализирајући разлоге због којих је Москва активна у Венецуели, познати амерички аналитичар Тед КАРПЕНТЕР долази до закључка да је то одговор на америчку провоцирајућу политику на истоку Европе и на грубо мешање САД  у ствари Украјине. Чак је написао: „Вашингтон мора поштовати руску сферу утицаја у том региону. У том случају ће и Русија поштовати доктрину Монроа. Он једноставно предлаже Белој кући да трампи Украјину за Венецуелу

* Аутор аналитичког центра Atlantic Council за украјинску тематику, Питер Дикинсон, написао је да је забринут због оживљавања „старих аргумената о неопходности постојања сфера утицаја великих сила“.  Само, о нивоу Дикинсонове аналитике довољно говори његова тврдња да се у Русији иде у затвор и помињање пакта Рибентроп-Молотов“

_____________________________________________________________________

         Пише: Владимир КОРНИЛОВ

         ЗАПАД је после победе у хладном рату нагло `охладио` према концепцији `сфера утицаја` која је дотад сматрана традицијом.

          Појавило се резоновање: шта да се дели кад се цела планета претворила у зону утицај САД?

         Изненадни повратак „доктрине Монро“ у лексику америчких дипломата зато је иницирао нова преиспитивања унутар савремене геополитике. Јер, испоставило се да концепција сфера утицаја и није толико архаична, већ – животна и савремена.

         Само, многи по инерцији тврде да су „сфере утицаја“ застареле и неприхватљиве. Примера ради, Јенс Столтгенберг је поводом дседам деценија постојања НАТО изговорио:

         „Ми верујемо у свет без сфера утицаја“.

         Приличну прашину је подигао чланак у The National Interest познатог америчкког аналитичара из Института „Катон“ Теда Карпентера.

         Наслов његовог текста говори довољно и сам за себе: „Нагодимо се са Русијом око сфера утицаја“.

         Анализирајући разлоге због којих је Москва активна у Венецуели, Карпентер долази до закључка да је то одговор на америчку провоцирајућу политику на истоку Европе и на грубо мешање САД  у ствари Украјине.

         Карпентер је чак уверен: „Вашингтон мора поштовати руску сферу утицаја у том региону. У том случају ће и Русија поштовати доктрину Монроа“.

         Једноставно: аналитичар предлаже Белој кући да трампи Украјину за Венецуелу.        

         Овакав приступ је узнемирио неке западне `пријатеље Украјине`који инсистирају на агресивнијој политици САД  у региону.

         Аутор аналитичког центра Atlantic Council за украјинску тематику, Питер Дикинсон, написао је да је забринут због оживљавања „старих аргумената о неопходности постојања сфера утицаја великих сила“.

         О нивоу Дикинсонове аналитике довољно говори његова тврдња да се у Русији иде у затвор за само помињање пакта Рибентроп-Молотов“.

         Зону утицаја Русије индиректно је поменуо и немачки лист Frankfurter Allgemeine, указујући својим читоаоцима да се Украјина фактички налази између `руских унутрашњих линија`.

         Ово може значити да је однос према сферама интереса великих сила престао да буде `архаичан`.

         Дакако, било би наивно сматрати да ће САД одустати од планетарне хегемоније ради решавања каквих тренутних тактичких задатака повезаних са обуздавањем неугодног режима у западној хемисфери.