За „глобално руководство“ је 2018. била веома лоша, а ни 2019. неће бити мирна
УЗАЛУД СУ „ГОВОРЕЋЕ ГЛАВЕ“ 2017. ТВРДИЛЕ ДА СВЕ ВРАЋА У НОРМАЛУ И ДА ПОПУЛИСТИЧКИ ТАЛАС ПРОЛАЗИ
* Светска елита не би могла да се похвали да је изашла на крај са кризом чак ни кад би успела да смени Трампа и поништи његове економске новотарије, да поново отвори врата миграцијама и да у Европи стави ван закона партије евроскептика
* Поткрај године су планули Париз и други велики француски градови, са нередима и сукобима са полицијом. Макронов рејтинг је пао на 20 одсто. Убрзо се појавило „25 захтева Жутих прслука“ - револуционарни манифест који по радикалности надмашује програме и партије Марин Ле Пен и Непокорене Француске
* „Глобалном руководству“ као да све испада из руку. Фронт одбране естаблишмента, који је донедавно изгледао добро, видљиво се распада. Једина иницијатива западне елите своди се на тражење да јој се врати сва власти и да се казне реметиоци спокојства
_______________________________________________________________________
Пише: Дмитриј ДРОБЊИЦКИЈ
ЗАПАДНЕ елите су се – уместо да решавају проблеме – бациле на тражење криваца. Ту улогу су доделиле „немогућем Трампу“, пробуђеном национализму и Русији.
Током 2017-те су многе `говореће главе` тврдиле да популистички талас пролази и да западни естаблишмент полако преузима контролу над ситуацијом.
Најјачи утисак је оставила контраофанзива естаблишмента у Француској где је – као из цилиндра мађионичара – био извучен „политичар нове формације“ Емануел Макрон који је у два круга победио Марин Ле Пен.
Његова партија Република на маршу – која је била од нула формирана око лидера јавног мњења по градовима – брзо је стекла популарност и у савезу са Демократским покретом и Покретом прогресиста освојила апсолутну већину у доњем дому парламента.
Алтернатива за Немачку и холандска Партија слободе, мада су ојачале, ипак нису освојиле довољно гласова да реално утичу на политику својих земаља.
Светска елита не би могла да се похвали да је изашла на крај са кризом чак ни кад би успела да смени Трампа и поништи његове економске новотарије, да поново отвори врата миграцијама и да у Европи стави ван закона партије евроскептика.
Не би нестали ни унутрашњи проблеми Запада – све већа неједнакост, уништење средње класе, раразање инфраструктуре целих држава, деградација образовања, стараење становништва...
Бирачи с разлогом подозревају да `глобално руководство` има намеру да пређе у `светло сутра`, а да већину становника планете остави у прошлости.
Глобалисти су изгубили у Италији и Аустраији, а конгресни међу избори у САД јесу републиканце лишили већине у Представничком дому, али су фактички ојачали Трампове позиције. Сада чак и његови противници признају да је Републиканска партија „Трампова партија“, а то је значајнија промена него сам исход међуизбора.
Западни естаблишмент у борбу са антиглобалистима поново укључује тајне службе. Зато је амерички специјални тужилац, Роберт Милер, поново насрнуо на бивше Трампове помоћнике Пола манафорта и Мајкла Коена. Чак је почео да се интересује и за британске евроскептике.
Међутим, поново није могао да против Трампа изнесе ништа оптужујуће.
„Непотопљива“ Ангела Меркел је објавила да ће у етапама напустити велику политику. Са чела партије се повукла, а у Немачкој је могућа нова криза са расписивањем ванредних избора.
Поткрај године су планули Париз и други велики француски градови, са нередима и сукобима са полицијом. макронов рејтинг је пао на 20 одсто.
Убрзо се појавило „25 захтева Жутих прслука“ који је, у суштини, револуционарни манифест који по радикалности надмашује програме и партије Ле Пен и Непокорене Француске.
„Глобалном руководству“ као да све испада из руку.
Фронт одбране естаблишмента, који је донедавно изгледао добро, видљиво се распада.
Једина глобална иницијатива западне елите своди се на тражење да јој се врати сва власти и да се казне реметиоци спокојства.
За глобалну елиту је 2018-та била веома лоша година. Гора од 2016-те,
А ни 2019-те изгледа неће бити мирна.
