Велико померање у свету: Иран почиње припреме за ступање у Евроазијску економску унију

ПОСЛЕ РАТА ЗА КАРАБАХ – НИ АЗЕРБЕЈЏАН НЕМА РАЗЛОГА ДА НЕ УЂЕ У ЕАЕУ

* Снаге које су се противиле пуноправном чланству у Унији, држале се формуле: „Од Русије извлачити максимум, Русији не давати ни минимум, не бити у непријатељству с њом, али и не дозвољавати јој ни најмањи утицај на Иран“

* Иран као члан ЕАЕУ постаје за Москву и остале из Уније стратешки савезник, а границе ЕАЕУ долазе у Персијски залив, што озбиљно мења ситуацију на читавом Блиском истоку и у Закавказју

* Азербејџански председник Илхам Алијев већ изјавио да ће бити изграђена железничка пруга између Русије и Ирана преко Нахичевана (провинција Азербејџана), као и железничка веза између Ирана и Јерменије и између Турске и Русије“

_________________________________________________

       МОХАМАД Багер Галибаф - спикер Меџлиса (парламента) Ирана - након посете Москви изјавио је да ће Техеран ускоро започети припреме за придруживање Евроазијској економској унији (ЕАЕУ) као стални члан.

       Према његовим речима, „Иран је започео преговоре о добијању сталног чланства у Унији, а припремне процедуре за стицање статус сталног члана ЕАЕУ обавиће се у року од две недеље.

       Овај догађај у најави није само од  регионалног значаја.

        Ако се на ЕАЕУ раније гледало као на пројекат интеграције земаља бившег Совјетског Савеза, улазак у игру Техерана у најмању руку изводи интеграциони пројекат из постсовјетских граница.

Мохамад Багер Галибаф

       У Ирану постоје политичке снаге које се противе пуноправном чланству у ЕАЕУ јер у томе виде пораст економског, политичког и другог утицаја Русије.

       Те снаге се држе формуле: „Од Русије извлачити максимум, Русији не давати најмањи минимум, не бити у непријатељству с њом, али и не дозвољавати јој ни најмањи утицај на Иран“.

       Међутим, сада је Техеран одлучио да промени свој досадашњи приступ.

       Разлога за то је много.

       Снаге које су очекивале обнављање сарадње са Западом, посебно са Сједињеним Државама и рачунале са статусом највеће регионалне силе – губе позиције. Техеран као да је престао да верује да ће администрација Џоа Бајена одустати од санкција и вратити се нуклеарном споразуму без икаквих предуслова.

       Иранска владајућа елита, с друге стране, верује да Москва неће пристати ни на какав споразум са Сједињеним Државама иза леђа Ирана.

       Иран као члан ЕАЕУ постаје за Москву и остале из Уније стратешки савезник, а границе ЕАЕУ долазе у Персијски залив, што озбиљно мења ситуацију на читавом Блиском истоку и у Закавказју.

       Азербејџански председник Илхам Алијев већ изјавио да ће бити изграђена железничка пруга између Русије и Ирана преко Нахичевана (провинција Азербејџана), као и железничка веза између Ирана и Јерменије и између Турске и Русије“.

       Иран се претходних година већ показао као поуздан инвеститор у Таџикистану, где је реализовао неколико великих пројеката - изградњу хидроелектране Сангтуда-2, као и тунела Анзоб који повезује Душанбе са градом Хујандом. И у Азербејџану Иранци сарађују у изградњи и раду хидроелектрана Ордубад и Маразад на пограничној реци Араз, притоци Куре.

       Сам Азербејџан, након рата у Карабаху, више нема разлога да се не придружи ЕАЕУ.

       Чим Иран стекне статус пуноправног члана ЕАЕУ из темеља ће почети да се мења ситуацију не само у Закавказју, већ и на Блиском истоку у целини.

       Иранска економија је петнаеста у свету по националном БДП и највећа међу државама западне Азије и ОПЕК-а.

       Та земља има друге највећу резерву нафте након Саудијске Арабије и држи 5,5% светског тржишта нафтних деривата.

       Иран би престао да буде стратешки усамљеник и променио однос снага у своју корист.