Уводи се интернет-диктатура која може стати на пут и на `реп` свакоме

ФЕЈСБУК  УВОДИ ФАКТЧЕКЕРЕ КОЈИ ЋЕ ЛОВИТИ САДРЖАЈЕ КОЈИ СЕ СЛУЖЕ НЕИСТИНАМА И ЛАЖИМА

* Сећате ли се времена када се `прогресивно човечанство` смејало „великом кинеском фајерволу“ иза којег постоји кинески суверени интернет са својим претраживачем, својим социјалним мрежама и својим контролорима садржаја? Сада постаје јасно да је Кина само неколико година била бржа од `прогресивног човечанства` које додаје гас не би ли је достигло

* Руководствва Facebook и Google позивају у Конгрес САД на саслушања и присиљавају да доказују да су `на страни слободног света` (ово су речи конгресмена Макартија). Она се куну да јесу. Па – да би се доказала – напросто уклањају из своје реалности исувише популарне блогере као „непријатеље слободе“. То се догодило чак и Американцу Алексу Џонсу, а на удару су и слободне међународне социјалне мреже

* Закључак је једноставан: свака земља која жели да буде самостална у најскорије време ће неизбежно бити присиљена или да натера `међународне мреже` да играју по њеним правилима или да се напросто ограде од њих и створе свој чисто национални интернет

______________________________________________________________________________

         Пише: Виктор МАРАХОВСКИЈ

         ПРВО новости. Социјальна мрежа Фејсбук објавила је нова правила на основу којих ће одсад „ограничавати постављање садржаја који као лажне означе независни фактчекери“.

         Странице које ти контролори информација означе као `носиоце неистине` биће трајно онемогућавани.       

         Фејсбук ће такође предузимати мере против страница и домена који систематично буду оцењене као „Лаж“. Што такве странице и домени буду више кршили ово правило – то ће се пропуштати мање њиховог садржаја. А ако упорно буду кришили правила – биће лишени могућности „монетизације садржаја и постављања реклама“.

         Фејсбук ће својим Екепертима Истине дати најширу слободу да повредом истине прогласе све и свашта.

         На пример, оцена „Лаж“ добвијаће се када „основне тврдње из садржаја не одговарају фактима“.

         Постојаће и оцена „Мешавина“ за садржаје са веродостојним и непузданим чињеницама који доводе у заблуду или не одражавају све потребне чињенице.

         Оцена „Лажни наслов“ даваће се за нетачан наслов текста који оперише истином.

         Лако је из овога закључити да не постоји чланак или тв-садржај који се не би могао прогласити проблематичним бар по тачки „не одражава све потребне чињенице“.

         Ово значи да ће сви могући медији и појединци који буду иритирали `власнике истине` одсад на овој друштвеној мрежи прогонити. А да неће имати коме да се жале и да ће то бити бесмислено.       

         Уосталом, ко ће бити ти експерти који ће знати шта је све истина?

         Одавно се прогнозирало да ће уследити сурова `завртања` чим државе постану свесне моћи социјалних мрежа и интернета. Данас смо сведоци како се то реализује.

         Моћне државе ће, ако се тако може рећи, национализовати  медијски простор и трудити се, буду ли у прилици, да преузимају и контролишу и туђи.

         Сећате ли се времена када се `прогресивно човечанство` смејало „великом кинеском фајерволу“ иза којег постоји кинески суверени интернет са својим претраживачем, својим социјалним мрежама и својим контролорима садржаја?

         Сада постаје јасно да је Кина само неколико година била бржа од `прогресивног човечанства` које сада форсира не би ли је достигло.

         Руководствва Facebook и Google позивају у Конгрес САД  на саслушања и присиљавају да доказују да су `на страни слободног света` (ово су речи конгресмена Макартија). Она се куну да јесу. Па – да би се доказала – напросто уклањају из своје реалности исувише популарне блогере као „непријатеље слободе“. То се догодило чак и Американцу Алексу Џонсу, а на удару су и слободне међународне социјалне мреже.

         Закључак је једноставан: свака земља која жели да буде самостална у најскорије време ће неизбежно бити присиљена или да натера `међународне мреже` да играју по њеним правилима или да се напросто ограде од њих и створе свој чисто национални интернет.

         Интернет је већ бескрајно далеко од ружичастих прогноза из 90-их да ће бити `простор ничим ограничене слободе`. А он то и није предуго ни могао бити. Јер, чим је постало јасно да је оружје које се може искористити – у њему се одмах појавили криминалци и полицијске и државне сајбервојске.

         На крају: и сајбер-границе са патролама које припуцавају на све који повређују те границе...