Русија и Кина ближе него да су у војном савезу, Америка се спрема за велики рат

ПУТИН И СИ ПРОДУЖИЛИ СТРАТЕШКИ ПАКТ СВОЈИХ ЗЕМАЉА У ВРЕМЕ КАДА БИ БАЈДЕН ДА ИЗМЕЂУ ЊИХ ЗАБИЈЕ КЛИН

* Руски лидер: Односи Русије и Кине достигли су висину без преседана и постали образац за међудржавну сарадњу у 21-ом веку

* Џо Бајден затражио од Конгреса 752,9 милијарди долара за наредну фискалну годину за националну одбрану. Највише након Другог светског рата. Министар одбране САД Лојд Остин: „САД морају бити спремне да иду укорак са нашим конкурентима и обезбедити да се, ако буде потребно, боримо и да победимо у следећем, али не последњем рату. Узели смо у обзир могућност нових ратова“

* Вашингтон повећава војни буџет и са намером да тако присили Москву и Пекинг да повећавају војне расходе, а да преко тога успоре њихов економски развој

_______________________________________________________

       ЏО Бајден је своје женевске преговоре са Владимиром Путином покушао да искористи за постепено забијање клина између Москве и Пекинга. И, већ је добио одговор који сигурно није очекивао.

       Путин и његов кинески колега Си Ђинпинг продужили су важење руско-кинеског споразума о `посебном стратешком партнерству` својих земаља на још две деценије.

       Учинили су то шест месеци пре истека важења тог документа потписаног пре 20 година.     За време преговора специјалним видео-линком са гарантованом заштитом од прислушкивања.

       Руски лидер је потом оценио да су односи Русије и Кине „достигли висину без преседана и постали образац за међудржавну сарадњу у 21-ом веку“.

       Нагласио је да ће се Русија и Кина и даље међусобно „подржавати у заштити државног јединства и територијалног интегритета“, да су се обавезале да неће прве применити нуклеарно оружје и да руске стратешке ракете неће `нишанити` Кину нити кинеске Русију.

       Оценио је да то у савременом свету има велики значај.

       И навео да су Русија и Кина „одлучне да заједничку границу претворе у појас вечног мира и пријатељства“.

       У Москви се процењује да су руско-кинески односи нешто што је веће од њиховог могуће војног савеза.

       У исто време је Бајден затражио од Конгреса 752,9 милијарди долара за наредну фискалну годину за националну одбрану. Највише након Другог светског рата.

       Највећи део те суме - 715 милијарди долара - припашће Пентагону.

       Министар одбране САД Лојд Остин објаснио је  конгресменима  у одбору за оружане снаге због чега је Бајден одобрио толики новац:

       „Министарство одбране САД мора бити спремно да иде укорак са нашим конкурентима и обезбедити да се, ако буде потребно, боримо и да победимо у следећем, али не последњем рату. Припремајући нацрт војног буџета, узели смо у обзир могућност нових ратова“.

       Додатно је конкретизовао:

       „Озбиљну пажњу смо посветили Кини. За „Пацифичку иницијативу за обуздавање Кине“ предвидели смо преко 5 милијарди долара. Већ сам издао интерну директиву чији главни циљеви су јаче обуздавања Пекинга, убрзање развоја напредних способности и нових оперативних концепата, са снажењем  мреже наших регионалних савезника“.

       Генерал Остин је додао да Кина није једина претња Сједињеним Државама:

       „Посебну пажњу смо  посветили и  супротстављању непријатељству Русије. Нарочиту пажњу смо поклонили сајбер простору и очекујемо да ћемо добити 10 милијарди долара за операције у тој области“.

       Остин је најавио повећана улагања у хиперсонично оружје, 5Г технологије, микроелектронику, вештачку интелигенцију, бродоградњу, модернизацију нуклеарног оружја и свемирске системе.

       Само за модернизацију нуклеарне тријаде Остин је затражио  28 милијарди долара за, а 112 милијарди - за развој и испитивање новог наоружања.

       За време свог првог телефонског разговора са јапанским колегом Нобуом Кисијем, Остин је потврдио да су САД - у случају војног сукоба између Токија и Пекинга - спремне да бране острва Сенкаку која Јапан сматра својим.

Путин и Си на крстарици "Аурора"

       Кина је тренутно супериорнија од Сједињених Држава у ракетама средњег и краћег домета.  За Пекинг су те ракете основа војног потенцијала.

       Зато САД планирају форсирано повећавање броја ракета средњег и краћег домета.

       Вашингтон повећава војни буџет и са намером да тако присили Москву и Пекинг да повећавају војне расходе, а да преко тога успоре њихов економски развој.