Политичко украјинство банкротирало за само пет година након европуча

ОНО СЕБИ НИЈЕ ДОВОЉНО И ОД САМОГ ПОЧЕТКА РАЧУНА НА МИЛОСТИЊУ ЗАПАДА       

* Кључна грешка је, наравно, у њиховој опасној заблуди да колективни просвећени Запад Украјини жели добро. Пракса је већ показала да ствари не стоје тако: земље Европе остављају Украјину на цедилу – редовно, чак и без неког посебног разлога, а САД помажу по принципу „“само да не цркну“, а још то чине у замену за кораке и мере које максимално отежавају оздрављење украјинске економије

* Може се све повезати са Порошенком којег су неки политички Украјинци склони да приказују злим демоном постмајданске Украјине. Авај, ни то није одговор: политичко украјинство је као алтернативу понудило само лиценциране битанге, веште шарлатане и комедијанте који су смешни самима себи

__________________________________________________________________________

         Пише: Јуриј ТКАЧОВ, новинар из Одесе

         ВАЖАН резултат пет година владавине Петра Порошенка је банкротство политичког украјинства као погледа на ствари.

         Све идеје у име којих су политички Украјинци долазили на кијевски Мајдан, због којих су потом ишли у рат против Руса –показале су се напросто преварним.

         Све се издогађало управо онако као што смо ми са руске стране предвиђали још 2013-те: повећање трговине са Европском унијом неће ни издалека компензовати губитке у трговини са Евроазијском економском унијом; уместо уласка у земљу страних инвестиција дошло је до бекства капитала и урушавања индустрије и затварања фабрика; дошло је и до институционалне деградације економије.

         Кључна грешка је, наравно, у њиховој опасној заблуди да колективни просвећени Запад Украјини жели добро.

         Пракса је већ показала да ствари не стоје тако: земље Европе остављају Украјину на цедилу – редовно, чак и без неког посебног разлога, а САД помажу по принципу „“само да не цркну“, а још то чине у замену за кораке и мере које максимално отежавају оздрављење украјинске економије.

         У суштини, у томе и јесте основни проблем политичког Украјинства: оно није само себи довољно и од почетка је оријентисано на тражење милостиње од Запада.

         Међутим, Запад је одавно изашао из фазе када је био  милостив. Тамо доминира сасвим друга логика, па зато сада сиромашна Украјина економски подржава богате Сједињене Државе, купујући од њих и угаљ и локомотиве и штошта друго.

         Дакако, може се све повезати са Порошенком којег су неки политички Украјинци склони да приказују злим демоном постмајданске Украјине. Авај, ни то није одговор: политичко украјинство је као алтернативу понудило само лиценциране битанге, веште шарлатане и комедијанте који су смешни самима себи.

         Шарлатани су – у поређењу са онима који им аплаудирају – паметни људи, али ни они не могу да удахну живот лешу политичког украјинства.

         Када се такви ману примитивног популизма (потрпаћемо све корупционаше у затвор, вратићемо Крим...) остају само илузорне наде да ће Украјини помоћи Запад.      

         Политички Украјинци нису у стању да из било чега извуку поуку. Једни се уздају да ће нешто променити вариградски томос расколницима, други се и даље уздају у Порошенка, а трећи да ће се нешто волшебно променити набоље ако он буде уклоњен.

         Постоје и они који се још надају да ће ЕУ зауставити градњу гасовода Северни ток-2, да Американци угаљ Украјини виеше неће продавати него поклањати за бадава, а да ће ММФ преплавити њихову земљу новцем без постављања икаквих услова.

         Што је најгоре, ни многи међу њима у све ово не верују, али морају да се праве да верују да би сачували позиције. Тако настаје зачарани круг.

         Бојим се да за политичке Украјинце из ове слепе улице нема излаза без помоћи клиничке психотерапије, ако не и психијатрије.

 

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари