Немачки историчар: Оде америчка глобализација - 2020. ће бити година смене епоха

АНДРЕАС ВИРШИНГ ЈЕ ШЕФ ИНСТИТУТА (МИНХЕН – БЕРЛИН) ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ

* Економска цена пандемије биће страшна, а глобализација, која је постајала све доминантнија током последњих 50 година, потпуно ће се завршити или претрпети значајне промене

* Националне државе и државне границе – уверен је Виршинг – поново ће добити на значају. Поред осталог, и зато што су управо националне државе и њима потчињене власти и институције једине биле способни да се носе са коронавирусном кризом и затварањем граница

* Немачки историчар наглашава да постоји опасност од дуготрајног колапса потражње и - великог броја банкротстава

_________________________________________________________________

       ВЕЛИКА је вероватноћа да ће 2020. ући у историју као прекретница – година која ће означава смену епоха, каже Андреас Виршинг, шеф Института за савремену историју (Минхен - Берлин).

       Према овом истакнутом немачком историчару, већ постоје знаци да би пандемија коронавируса могла да оконча еру глобализације, преноси његове речи Die Welt.

       Пандемија је већ запањујуће смањила мобилност људи широм света, чак свела на нулу, а то неће проћи без последица.

       „Постоји много доказа да ће 2020. година ући у историју као година преокрета и завршетак једног доба. Посебно када је реч о глобализацији“ – оценио је Виршинг.

       Он је шеф Одељења за савремену историју на Универзитету у Минхену, а уверен је да ће се интернационализација и глобализација, које су постајале све доминантније током последњих 50 година, потпуно завршити или претрпети значајне промене.

       „Међународна мобилност – која је важно обележје глобализма - готово не постоји већ шест месеци. Међународна подела рада, која је снажно гурала глобализацију, биће тестирана на издржљивост. Пандемија је открила зависност Европе и Запада од робе азијске производње, попут маски или лекова. То такође неће остати без последица“.

       Виршинг наглашава и да ће  националне државе поново добити на значају. Поред осталог, и зато што су управо националне државе и њима потчињене власти и институције биле једини играчи на пољу политике и администрације, способни да се носе са коронавирусном кризом и затварањем граница.

       Према Виршингу, пандемија коронавируса тешко може да се упореди са великим епидемијама грипа 1957. и 1968–1970 јер су тада предузимане далеко уже и слабије  мере.

       „Данас смо суочени са највећим изазовом након Другог светског рата. Наравно, пад Берлинског зида и крај комунизма притиском на дугме су променили услове живота милиона људи у Европи. Али, то су били политички догађаји сасвим другог плана“.

       Виршинг сматра да је расположење јавности по свету превише оптимистично и да не одговара стварном стању ствари јер ће економски утицај пандемије бити страшан.

       По његовој процени, постоји опасност од дуготрајног колапса потражње и великог броја банкротстава.

       Немачки историчар предвиђа да ће границе опет бити важне и да се можемо само надати да слобода кретања унутар Европе - једно од највећих достигнућа ЕУ - неће бити дуго кршена.

       Виршинг једино не верује да ће пандемија коренито променити људе, али је уверен да би могла постати катализатор већ постојећих трендова.

       Опасност је, сматра Виршинг, да ће се појачати социјална неједнакост и национализам.