На Западу `невидљиву руку тржишта` заменила `невидљива рука државе`

ЦЕНТРАЛНА БАНКА ЈАПАНА МЕЂУ ДЕСЕТ НАЈВЕЋИХ АКЦИОНАРА У ПОЛОВИНИ ФИРМИ У ЗЕМЉИ

Токијска берза

* Основни је акционар у 23 највеће компаније Јапана међу којима су Nidec (један од највећих произвођача електромотора у свету), Fanuc (светски лидер у производњи индустријских робота) и Omron (међу највећим светским произвођачима електронике)

* Радна група за финансијска тржишта (при председнику САД) организује интервенције на тржишту великог обима. Многи у САД су уверени да она масовно купује хартије од вредности. Јер, заседала је 23. децембра – након што се, када је изгледало да је велики америчко-кинески трговински рат низбежан, индекс S&P 500 за само три недеље срозао за 16 процената. Тада је министар финансија САД Стивен Мнучин телефонирао босовима шест највећих америчких банака. Отада индекси на берзама расту, а нико не зна зашто

_______________________________________________________________________

         ЗАПАД не престаје да остатку света продаје своју бајку о „невидљивој руци тржишта“. Упркос томе што је у водећим капиталистичким земљама та рука замењена – невидљивом руком државе.

         Централна Банка Јапана је међу 10 највећих акционара у половини (49,7 одсто) свих компанија Земље излазећег сунца!

         Још конкретније: основни је акционар у 23 највеће компаније Јапана међу којима су Nidec (један од највећих произвођача електромотора у свету), Fanuc (светски лидер у производњи индустријских робота) и Omron (међу највећим светским произвођачима електронике).

         Разуме се, Централна банка Јапана не држи све те акције директно него као власник удела у највећим инвестиционим фондовима у земљи.

         Суштински, ово значи да су највеће јапанске компаније на половину национализоване. Зато су неки Јапан већ назвали Земљом излазећег социјализма. А његова Централна банка има намеру да у националну економију и наредних година упумпава по 53 милијарде долара и да тим новцем купује нове акције.

          У  суштини, Јапан у овоме само следи Сједињене Државе. Јер, Радна група за финансијска тржишта, која од 1988-ме  функционише при председнику САД, организује интервенције на тржишту великог обима. Са амбицијом и задатком да држави обезбедти пожељна кретања цена на берзама.

         У групи су представници Трампове администрације, амнеричког трезора, Система федералних резерви и Комисије за вредносне папире и берзе (SEC). Главни задатак групе је онемогућавање да инвеститори почну да истовремено и масовно  продају своје активе.

         Ради тога, група има право и да обустави трговање акцијама на америчким берзама. Многи у САД су уверени да група не разрађује само препоруке шефу државе него и да масовно купује хартије од вредности да би осујетила велике турбуленције на берзама.

         Радна група је заседала и 23. децембра – након што се, када је изгледало да је велики америчко-кинески трговински рат низбежан, индекс S&P 500 за само три недеље срозао за 16 процената.

         Тада је министар финансија САД Стивен Мнучин телефонирао  босовима шест највећих америчких банака.

         Отада индекси на америчким берзама стабилно расту и обарају своје „историјске максимуме“ . Без видљивог разлога.

         Сви који купују америчке државне обвезнице налазе се у еуфорији и могу да се наслађују, мада им штошта није јасно.

                 Питање је, међутим, колико све што се догађа у Сједињеним државама уопште има везе са тржиштем. И: до чега ће, на крају, уопште довести.

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари