Меркел наумила да за канцелара ЕУ постави Немца, а да Брисел узме суверенитет државама чланицама

ПОСЛЕ ИСТУПАЊА ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ – НЕМАЧКИ КАРАКТЕР ЕУ ПОСТАЋЕ МНОГО ВИДЉИВИЈИ

Тренутак проглашавања Вебера (лео) за главног

кандидата за Јункеровог наследника

* Ангела МЕРКЕЛ и Емануел МАКРОН желе да зауставе надолазећи „девети талас национализма и евроскептицизма“ – сусретним таласом под девизом „треба нам још јединственија Европа“

* Немачкој која је себи већ потчинила економију Европе потребна је нова етапа евроинтеграција – политичка и финансијска. Таква да се ЕУ претвори у реалну имеприју, на шта је ових дана јавно позвао француски министар финансија. Французи рачунају да ће немачка економска моћ и њихово политичко искуство ЕУ претворити у немачко-француску империју новог типа

* Вебер има 46 година и католик је из баварске Хришћанско-социјалне уније. Он тренутно руководи у Европарламенту групацијом Европске народне партије. Пре две недеље, на њеном конгресу је Вебер постао кандидат за положај председника Европске комисије у 2019-ој. Захваљујући се на поверењу, на писао је: „Хајде да заједно окренемо нову страницу у историји Европе“

 _______________________________________________________________________      

         Пише: Петар АКОПОВ

         НАПУНИЛО се 13 година откако Анегела Меркел спајање руковођење немачком са лидерством у Европској унији.

         Тај `несрећни број` добро симболизује стање у којем су тренутно и Меркелова и ЕУ. Она се у својој земљи претворила у `хрому патку`,  а Унија је пред потписивањем развода брака са својом другом по значају чланицом – Великом Британијом.

         А кроз пола године ће се суочити са новим односом снага у Европском парламенту. Након избора у мају 2019-те, популисти-евроскептици – која тако презиру атлантисти и евроинтегратори – располагаће са четвртином, или чак теећином, свих места и  имати утицај на све процесе у јединственој Европи.

         А никуда неће испарити опасност Италегзита, пољска фронда и напети односи са Трамповом Америком.

         Могло би се закључити да лидери ЕУ треба да буду опрезнији и уздржанији него досад  - да мало прикоче евроинтеграције – да не би изазвали још веће проблеме. Међутим, они наступају потпуно супротно и за то имају разлоге.

         Желе да зауставе надолазећи „девети талас национализма и евроскептицизма“ – сусретним таласом под девизом „треба нам још јединственија Европа“.

         Емануел Макрон је зато минуле недеље у Бундестагу затражио „још више Европе“, тражећи опет европске армију, више самносталности и суверенитета ЕУ у спољној политици, са његовим даљем преношењем са националних нивоа на Унију. Циљ је: заједнички систем одбране, јединствени буџет и формирање тела ЕУ за избеглице.

         Макрон је чак рекао да Немачка и Француска и ЕУ имају задатак да не дозволе да у свету завлада хаос. Меркел је у томе подржала макрона, па потом сама отишла још даље.

         На конференцији у Берлину била је јасна:

         „Националне државе данас су дужне да буду спремне да предају свој суверенитет (ЕУ)“.

         Немачка и Француска фактички траже да се Европљани помире са неизбежном ликвидацијом њихових националних суверенитета („дужне су  да буду спремне“). То је ултиматум.

         Ово није, наравно, војни ултиматум из времена Хитлера, чак ни финансијско-економски диктат, већ одрицање од суверенитета тобоже не у корист Немачке већ за опште добро и у корист обједињене Европе. Само, та Европа се се у остатку Европе све више доживљава као немачки, у најбољем случају као – намачко француски пројекат.

         После иступања Велике Британије – немачки карактер ЕУ биће још видљивији.

         Многе европске земље не желе да препусте свој суверенитет ЕУ. Многе би и да врате назад део препуштених Бриселу компетенција.

         Немачкој која је себи већ потчинила економију Европе потребна је нова етапа евроинтеграција – политичка и финансијска. Таква да се ЕУ претвори у реалну имеприју, на шта је ових дана јавно позвао француски министар финансија.

         Французи рачунају да ће немачка економска моћ и њихово политичко искуство ЕУ претворити у немачко-француску империју новог типа.

         Не могу Меркел и Макрон не схватати да тражењем њиховог суверенитета плаше друге земље и њихове народе. Поготово што је и у самој Немачкој, а и у Француској, доста оних који се противе препуштању националног суверенитета ЕУ јер у таквој ЕУ виде структуру која је непријатељска интересима и Немаца и Француза.

         Да би се прогурало оно „хоћемо више Европе“ потребан је политички капитал који ни Меркел ни Макрон немају. Шта ће им онда ултиматум?

         Њих двоје напросто журе јер криза у ЕУ  ради против евроинтегратора. Зато говоре и о ЕУ са две брзине – о убрзаној интеграцији језгра које је жели и о гурању у страну осталих.

         Ова варијанта прети распаду саме ЕУ. А Макрону и Меркел је потребна као страшило за слабе земље: не будете ли послушне – нећемо вас повести са собом у светлу будућност...

         Берлин је за убрзавање и продубљивање. Жели европску владу на чијем челу ће бити Немац.

         Његово име се већ зна: Манфред Вебер. Он треба да буде канцелар Европске уније, односно шеф Европске комисије.

         Вебер има 46 година и католик је из баварске Хришћанско-социјалне уније. Он тренутно руководи у Европарламенту групацијом Европске народне партије.

         Пре две недеље, на њеном конгресу је Вебер постао кандидат за положај председника Европске комисије у 2019-ој. Захваљујући се на поверењу, на писао је: „Хајде да заједно окренемо нову страницу у историји Европе“.

         Вебер неће постати канцелар ЕУ само у случају да евроскептици наредне године остваре озбиљан изборни успех, а партије које су у саставу Европске народне партије доживе озбиљан пораз и престану да буду највећа групација у новом сазиву Европарламента.

         Ако европски народњаци прођу добро – Европа ће добити немачког руководиоца, а Меркел моћи да мирно оде у пензију...

 

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари