Мерц би да стане на чело ЕУ и да је поведе у крсташки рат против Русије и одвајање од Америке

АКО СЕ МАКРОН ПРИКЛОНИ ТРАМПУ – НЕМАЧКА ЋЕ БИТИ ОДБАЧЕНА НА МАРГИНУ „НОВИХ ПРОЦЕСА“

Фридрих Мерц

* Вероватни нови немачки канцелар Фридрих МЕРЦ:  Покушај Русије и САД да склопе споразум о Украјини заобилазећи друге неприхватљив је и за Европу и за Кијев. Представља претњу Европи

* Европа је опседнута идејом великог крсташког рата против Русије и стога не види апсолутно никакве изгледе за сопствено благостање (па чак ни опстанак) у случају неуспеха тог крсташког рата

* Европски лидери не знају и не разумеју како да постоје у условима могуће стабилизације руско-европских односа. Не разумеју како да сачувају образ и банално поверење бирача ако се сада склопи мир. Поготово без учешћа Европе за преговарачким столом

* Мерц је изгубио неколико унутарстраначких избора од раних 2000-их и сматран је за вечитог другог. Зато му је сада потребно да покаже да може да буде први. Само то неће моћи да покаже. Пре свега, Немачка нема ресурсе да поведе колективни Запад против Сједињених Држава. Немачка економија је у дубокој системској кризи. Немачки војно-индустријски комплекс је уништен

______________________________________________________

          Аутор: Геворг МИРЗАЈАН

          ПРЕВРЕМЕНИ избори за Бундестаг, који су одржани 23. фебруара, завршени су како се и очекивало.

          „Црни“ – ЦДУ/ЦСУ на челу са Фридрихом Мерцом – постали су лидери и добили скоро трећину места у парламенту: 208 од 630 могућих. Велика је вероватноћа да ће коалирати са „црвенима“ – социјалдемократама, који су узели 120 мандата. И, они ће владати Немачком.

          Мерц је обећао да ће формирати владу до 20. априла. И одмах јасно даје до знања да му сама Немачка неће бити довољна. Да намерава да поведе Европу у конфронтацију са њена два главна противника: Русијом и... Сједињеним Државама.

          „Апсолутни приоритет биће јачање Европе, што је брже могуће, како бисмо корак по корак заиста могли да постигнемо независност од Сједињених Држава“, рекао је Фридрих Мерц.

          Чини му се, очито, да је простор за остваривање таквих амбиција огроман.

          Прво, колективни Запад је изгубио америчко вођство, али је истовремено остао колективан. Колективан у својој супротстављености објективној реалности и политици Доналда Трампа, који Европу не види као равноправног партнера, већ као подређеног играча који признаје свој подређени статус.

          Ово значи да је Европи потребан нови лидер. А Фридрих Мерц искрено верује да је он, који долази на чело највеће европске привреде, сасвим способан да преузме место њеног лидера. Он, а не неизабрана европска бирократкиња Урсула фон дер Лајен.

          Управо због тога Мерц сада сипа различите планове за повећање подршке режиму у Кијеву, укључујући и испоруке нових ракетних пројектила Зеленском.

          Друго, руско-америчка сарадња о Украјини, која би могла да доведе до окончања рата под условима блиским руским, заиста представља претњу Европи, с обзиром на њене сопствене стратешке планове.

          Према Мерцу, покушај Русије и САД да склопе споразум о Украјини „заобилазећи друге“ је „неприхватљив и за Европу и за Кијев“.

          За разлику од нове републиканске елите у САД, европски лидери и естаблишменти немају довољно флексибилности да се прилагоде новој стварности. Европа је опседнута идејом великог крсташког рата против Русије и стога не види апсолутно никакве изгледе за сопствено благостање (па чак ни опстанак) у случају неуспеха тог крсташког рата.

          Европски лидери не знају и не разумеју како да постоје у условима могуће стабилизације руско-европских односа. Не разумеју како да сачувају образ и банално поверење бирача ако се сада склопи мир. Поготово без учешћа Европе за преговарачким столом.

          Не знају како да одговарају на питања бирача како су стотине милијарди евра потрошене на подршку Украјини и зашто је неопходно упропастити европске економије зарад рата у коме је пораз одавно очигледан.

          Стога ће се, по прижељкивању будућег канцелара Немачке, срећно ујединити око Берлина.

          Треће, Трампови планови за Европу такође не остављају простора елитама да преживе. Шеф Беле куће не крије да жели да (преко избора, наравно) замени руководства држава чланица ЕУ десниим и крајње десним политичарима. Својим истомишљеницима. И да тако добије инструмент за уништење Европске уније као асоцијације европских земаља, потенцијално конкурентског центра моћи на Западу.

          За Немачку и низ земаља ЕУ, Европска унија није само економска унија, већ универзални инструмент за спречавање нових сукоба у Европи и за умножавање сопственог економског и политичког утицаја.

          Утицаја који Немачка сама никада не може да оствари.

          И коначно, четврто, не смемо заборавити лични фактор. Фридрих Мерц је стекао репутацију системског губитника. Изгубио је неколико унутарстраначких избора од раних 2000-их и сматран је за вечитог другог. Зато му је сада потребно да покаже да може да буде први.

          Само то неће моћи да покаже. Из више разлога.

          Пре свега, Немачка нема ресурсе да поведе колективни Запад против Сједињених Држава.

          Немачка економија је у дубокој системској кризи.

          Немачки војно-индустријски комплекс је уништен.

          Извозно оријентисана индустрија у великој мери зависи од америчког тржишта: ако Трамп одлучи да казни непослушне увозним царинама, чекаће их тежак посао.

          У Немачкој такође недостаје јединство. Црно-црвена владајућа коалиција имаће апсолутно малу већину.

          Потребно је само десет и нешто неодлучних или колебљивих посланика да пропадну најважнији политички и економски закони у Бундестагу. А такви посланици ће се наћи, јер не воле сви у ЦДУ и СПД да се сукобљавају са Трампом.

          Да, могуће је у коалицију за стабилну већину узети још једну странку – рецимо Зелене. Међутим, с обзиром на радикалност ове крајње левичарске странке, мало је вероватно да ће влада или коалиција са њеним учешћем бити стабилнија. Уместо тога, постаће „лабуд, рак и штука“, након чега ће се распасти много пре следећих избора. А било какви избори у контексту текуће кризе у Немачкој значе повећање броја гласова Алтернатзиве за Немачку.

          Коначно, други лидер Старог света, француски председник Емануел Макрон, већ је ишао да се поклони Трампу. И, без сумње, жели да поткопа свог немачког колегу на плану европског лидерства. Да буде крунисан за ову функцију, али не као непријатељ, већ као намештеник Доналда Трампа.

          Да би то одрадио, Макрон треба само да се прилагоди Трамповој спољној политици.

           И тада ће Мерц не само остати без икаквог вођства – биће одбачен на маргину оних процеса у Европи које промовишу Владимир Путин и Доналд Трамп.