Макрон угрожава макронизам – за француског председника гласају богати и старији

НАЈБОЉЕ ПРОШАО У БУРЖОАСКИМ ОБЛАСТИМА КОЈЕ СУ БИЛЕ УПОРИШТЕ ШИРАКА И САРКОЗИЈА

* „Политико“: „Заборавите идеју Емануела Макрона као 'јупитеријанског' председника, он је постао Ахил, херој освајач са потенцијално фаталном, скривеном слабошћу“

__________________________________________________________

         СТРАТЕЗИ Емануела Макрона би требало да буду забринути након прошлонедељних избора за Европски парламент, пише Политико.

         Портал оцењује да је Макрон играо опасну игру претворивши прошлонедељне изборе у двобој са крајњом десницом, а своју странку у једину алтернативу популистима.

         "Заборавите идеју Емануела Макрона као 'јупитеријанског' председника, он је постао Ахил, херој освајач са потенцијално фаталном, скривеном слабошћу", пише "Политико".

         Ова стратегија, која дозвољава Макрону да апсорбује гласове из левог центра и десног центра, довела је до тога да бројни стручњаци већ сада предвиђају његову победу 2022. године, када се Француска буде вратила на биралишта да би изабрала новог председника.

         Али, ако се погледа како и где су људи сада гласали, видеће се зашто би Макронови стратези требало да буду забринути, наводи Политико.

         Очигледан одговор на питање ко је "освојио" европске изборе прошле седмице је - Марин ле Пен.

         Крајње десничарско Национално окупљање Марин ле Пен освојило је 23,3 одсто гласова, док је Макронова Република у покрету освојила 22,4 одсто одсто гласова.

         Забележен је неочекиван и значајан замах Зелених, који су освојили 13,4 одсто.

         Резултат је био непријатан за Макрона, али права претња његовом председништву лежи на другом месту.

         Иако је Макорнова база 2019. године (22,4 одсто) скоро иста као и његова база из 2017. године (24,1 одсто), разлика је у томе што његова странка више није "нови центар" Француске, већ је прерасла у базу десног центра.

         Од општине до општине, Макрон је добио добре резултате у буржоаским областима које су донедавно биле упоришта бивших председника Жака Ширака и Николе Саркозија.

         Макрон је 2017. године био кандидат младе, оптимистичке Француске, да би излазне анкете од прошле недеље показале померање Макронових бирачких база из центра у десно, ка богатима и старијим бирачима.

         Истраживање Ипсос-Сопра Стерије о гласачима, показало је да се 27 одсто људи који су гласали десно од центра у првом кругу председничких избора 2017. одлучило да гласају за Макрона на европским изборима прошле седмице.

         Истовремено, 14 одсто Макронових гласача из првог круга гласало је за Зелене, а 11 одсто за странке лево од центра.

         Опасност која му прети је да његова нова база више не одговара опису макронизма, који би попут њега требало да буде млад и енергичан.

         Оно што га чини изузетно рањивим јесте то што је његова база у опасности да буде истиснута уколико се републиканци "старо десно средиште" врате у живот пре председничких избора, наводи Политико.