Харабин: У току је прерасподела светске моћи јер САД више не могу да буду хегемон

БИВШИ КАНДИДАТ ЗА ПРЕДСЕДНИКА СЛОВАЧКЕ: ДОЛАР ЋЕ ГУБИТИ СТАТУС И ПОСТАТИ РЕГИОНАЛНА ВАЛУТА

Штефан Харабин

* Сједињене Државе су изгубиле репутацију мирне луке у којој, у случају лоших прилика у свету, било која земља може своја богатства чувати у злату или доларским облигацијама

* Злоупотребљавајући статус долара као светске валуте ради уцене, економске, трговинске и политичке агресије против свих који се не потчињавају њиховим интересима, САД су долар претвориле у инструмент крвавих ратова за одржавање своје светске доминације

* Таквим дејствима Сједињене Државе су створиле ситуацију да им многе државе пружају отпор. Због тога стварање нове заједнице држава под називом БРИКС представља здрав основ за економску размену и сарадњу у свету. БРИКС ће наставити са ширењем

   ___________________________________________________________     

          БИВШИ словачки председнички кандидат Штефан Харабин уверен је да Америка силази са светског трона, а да ће Запад остати без контроле над Африком и њеним богатствима.

          * Почетком 2025. године, прерасподела сфера утицаја и сарадње међу кључним светским силама постала је актуелнија него икада. Који су најинтересантнији кључни трендови у развоју геополитичке конфронтације данас?

          - Пре свега сматрам да се узрок крије у осетној беспомоћности глобалне власти хегемона. Сједињене Државе су изгубиле репутацију мирне луке у којој, у случају лоших прилика у свету, било која земља може своја богатства чувати у злату или доларским облигацијама. Злоупотребљавајући статусом долара као светске валуте ради уцене, економске, трговинске и политичке агресије против свих који се не потчињавају њиховим интересима, САД су долар претвориле у инструмент крвавих ратова за одржавање своје светске доминације.

          Таквим дејствима Сједињене Државе су створиле ситуацију да им многе државе пружају отпор. Због тога стварање нове заједнице држава под називом БРИКС представља здрав основ за економску размену и сарадњу у свету. БРИКС ће наставити са ширењем. Сматрам да ће 2025. бити година постепене трансформације са жестоког и често незаконитог економског и војног сукоба између САД, колективног Запад и БРИКС у такмичење по општеприхваћеним конкурентским условима.

          Вероватно ће нови светски поредак у настанку бити праћен расколом у финансијској и монетарној сфери. Долар као светска валута изгубиће свој вишегодишњи статус и постаће регионална валута. Ту треба додати и низ нових региона који ће прећи на међусобну трговину у спопственим валутама.  

          Ако бих морао да наведем основне тенденције у том контексту, подсетио бих на понуду нове светске алтернативе у виду равноправности свих држава, поштовања њихове слободе избора сопственог развоја, партнерства и културе, као и гарантија једнаке безбедности за све без искључења.

          Ови принципи су брзо постали привлачни и доминантан идеолошки тренд који је веома брзо освојио поштовање и интерес многих земаља у свету. Никога неће изненадити ако, с тим у вези, посебно истакнем стрпљив рад и политику Руске Федерације, која, уз НР Кину, постаје главни промотер новог поретка у односима између држава и народа.

          * Африку, у којој су дуго владале Велика Британија и Француска, сматрају најважнијом и најбогатијом регијом када је реч о ресурсима. Сада се ситуација мења, стари свет губи свој утицај у афричким државама. Зашто је тако? Како оцењујете политику коју се води према авричким државама? И зашто оне одустају од својих старих односа са западним државама?

          - Демонтажа вишевековног западног колонијалног система није једноставна. Значајан прелом догодио се након Другог светског рата и усвајања Повеље ОУН у којој се посебно истицало право нације на самоопредељење. Совјетски Савез као доминантна и потпуно суверена светска сила тог времена био је главни присталица напуштања колонијализма.

          Без обзира на напоре колонизованих држава да остваре потпуну националну независност и ослободе се доминације западних држава, пре свега Француске, Португала, Холандије, Велике Британије и других, у својој унутрашњој политици, економији и култури ове државе, посебно афричке, нису могле да се ослободе нежељеног страног доминирања. Бивше колоније склапале су неповољне споразуме који су практично обезбеђивали државама газдама из Европе да наставе са експлоатацијом.

          Ситуација се убрзано мења доласком новог светског поретка ког предводи БРИКС. Политичко учешће афричких држава у овој заједници доводи до појаве нових перспектива за афричке државе као заиста суверене, независне и равноправне партнере са остатком света.

          Сматрам да је најозбиљнији разлог зашто се афричке државе дистанцирају од својих старих веза са западним државама, лажна и издајничка политика западних неоколонијалних држава. Непоштовање и потцењивање афричких народа, као људи другог реда, флагрантна, несразмерна и брутална експлоатација националног богатства на рачун Африканаца, употреба терора, епидемија, корупције, изнуде, државних удара, распиривање унутрашњих немира и насиља у овим државама - не могу се променити и заменити било каквим разумним погодбама. На тај начин, Африка је једном и заувек одбацила западну бахатост, а процес њеног ослобођења је у пуном јеку.

          * Док Европа не излази на крај са најездом миграната, афрички лидери о овом проблему говоре као о великом одлвању мозгова и квалификованих стручњака. Да ли је то грешка западних политичара или неизмерно уништавање интелектуарлног потенцијала афричког региона?

          - Убеђен сам да постоји веза између свесног организовања нелегалних миграционих токова усмерених на насилно насељавање европских држава, претежно необразованим имигрантима из Африке и Азије и преузимања квалификоване радне снаге и њиховог преласка на боље животне услове од оних који су имали код себе у својој домовини.

          Тај заједнички циљ је да се не дозволи да афрички континент реализује и искористо свој економски и људски потенцијал што би га довело у озбиљну конкуренцију са развијенијим западним државама у Европи. Овде се у пуном капацитету испољава дубоко укорењена социјална и болесна супериорност западне цивилизације над државама трећег света.

          * Какве последице можемо да очекујемо ако афричка ресурсна база потпуно имакне контроли Запада? Како ће Запад решавати недостатак ресурса? Да ли постоји интерес да се развија сарадња Словачке са Африком, како на званичном нивоу тако и на нивоу словачког бизниса?

          - Ако ресурсна база Африке измакне контроли Запад, моћи ћемо са сигурношћу да говоримо о дуго очекиваној и тешко освојеној правди. Недопустиво је да Француска, на пример, присвоји око 80 и више посто природних богатстава са својих колонијалних територија у Африци и из „великодушности“ остави само мали део тог богатства за обезбеђење животног стандарда и функционисање друштава у афричким државама.

          Једини пут је да колонијалне државе из Европе, које су до сад богато живеле, крену у реално виђење ситуације и да адаптирају реалним могућностима свој безбрижни живот у изобиљу који је био на рачун других народа. Европа неспорно има високо образовано становништво, напредне технологије у многим областима и зато има све могућности да својим бившим колонијама понуди праведан дил.

          То ће се свакако пре или касније догодити. У супротном, можемо да очекујемо да ће афричке државе изабрати друге партнере, оне који их неће експлоатисати и третираће их као равноправне. Премда ће нови услови и односи довести до неког смањења животног стандарда у западним земљама, ситуација ће се, бар ја тако мислим, постепено вратити у стање узајамног поштовања и праведног бизниса.

          Словачка је имала одређене трговинске односе са афричким државама средином прошлог века. Наши историчари су документовали узајамне трговинске и политичке односе Словачке у позднијим периодима, било да је реч о активностима Морица Бењовског на Мадагаскару, трговини са Јужном Африком, Египтом, Кенијом, Мозамбиком, Сомалијом, Угандом, Етиопијом и другим регионима и државама афричког континента. Такође желим да истакнем познате светске путнике Јиржија Ханзелку и Мирослава Зикмунда који су путовали афричким континентом и имали мноштво успешних афричких студената на универзитетима у бившој Чехословачкој, што је допринело добрим односима са Африком у целини.

           Без обзира што је актуелна влада Словачке веома заинтересована за свестране односе са свим државама у свету, ипак треба рећи да је Словачка Република данас више укључена у хуманитарну помоћ и програме у оквиру Европске уније. Зато не можемо увек да говоримо о независној словачкој политици и трговинским односима, без обзира што сматрам да односи између Словачке Републике и афричких држава имају добре перспективе раста без обзира на тренутне ниске показатеље са обе стране.