Французи желе новог Де Гола: Изазов Макрону може упутити генерал Пјер де Вилије

МНОГИ ФРАНЦУЗИ ОЧЕКУЈУ ДА СЕ ГЕНЕРАЛ 2022. КАНДИДУЈЕ НА ПРЕДСЕДНИЧКИМ ИЗБОРИМА

Макрон и Де Вилије на

војној паради 2017.

* Француски медији потписнике „писма генерала“ државном врху назвали „пучистима почетницима“ и објавили да их подржава бивши начелник Генералштаба - генерал Пјер де Вилије

* Само недељу дана пре објављивања „генералског апела“ у Valereus Actuelle, у том листу се појавила колумна генераловог брата познатог политичара – Филипа де Вилијеа - са симптоматичним насловом: „Позивам на устанак!“

* Када је Макрон 2017. године одлучио да смањи војне издатке, Министарство одбране одмах је остало без 850 милиона евра. Генерал де Вилије гневно је изговорио историјске речи: „Нећу дозволити да ме Министарство финансија је.е!" и пркосно је дао оставку

_____________________________________________________

       ПРЕ неки дан је двадесет пензионисаних француских генерала и око хиљаду других војних лица објавило отворено писмо председнику Француске и властима Пете Републике.

       Позвали су државни врх да се придржава сопствених закона јер се само тако може избећи „расни рат“ у земљи. Притом су отоврено упозорили-запретили:

       „Ако власт ништа не буде предузимала, у све ће се умешати наши другови који су у активној служби који ће морати да преузму опасну мисију да спасу наше сународнике и наше вредности“.

       Обраћање Емануелу Макрону и врхушки око њега, објавили су под индикативним насловом „Вратимо част нашим владарима!“. А учинили су то тачно на 60. годишњицу пуча француске војске у Алжиру, у априлу 1961. године, због којег је генерал Де Гол замало изгубио власт.

       Министар одбране Флоранс Парли најавила је истрагу и кажњавање одговорне, али са генералским писмом ништа није једноставно.

       Његов аутор је Жан-Пјер Фабре-Бернадак који је после пензионисања постао популарни блогер.

        Главни потписник је 80-годишњи Кристијан Пикемал, бивши командант Легије странаца, који је лишен свих привилегија због учешћа у демонстрацијама против илегалних миграната. А међу 1200 осталих потписника много је фигура од утицаја на које није лако ударити.

       Објављено је да генерал Пјер де Вилије подржава „пучисте почетнике“, како су их називали у француској штампи.

       Само недељу дана пре објављивања „генералског апела“ у Valereus Actuelle, у том листу се појавила колумна генераловог брата познатог политичара – Филипа де Вилијеа  - са симптоматичним насловом: „Позивам на устанак!“

       Филип де Вилије познат је по оштрим критикама председника Макрона, којег сматра „незрелим младићем“.

       Још живописнија фигура је његов брат Пјер.

       Обојица су потомци вандејске племићке породице. Њихова аристократска родбина и данас је истакнути део француског естаблишмента. А активно се супротставља актуелном председнику.

       Пјер је до 2017. био начелник Генералштаба Француске.

       Када је Макрон 2017. године одлучио да смањи војне издатке, Министарство одбране одмах је остало без 850 милиона евра.

       Генерал де Вилије гневно је изговорио историјске речи: „Нећу дозволити да ме Министарство финансија је.е!" и пркосно је дао оставку.

       Харизматични генерал је остао омиљен и у војсци и у јавности.

       Де Вилијер пише књиге, критикује власти и даје интервјуе у којима упозорава: „Данашњи замор становништва лако може прерасти у бес“.

       Многи Французи га на друштвеним мрежама подржавају речима: „Ако генерал де Вилије не постане председник, наша отаџбина ће пропасти!“.

       Његове присталице очекују да се кандидује на изборима 2022. године.

       Аутори „генералског писма“ отворено су упозорили да Макронова глобалистичка политика само додатно радикализује француске исламисте. Односно: да и власт и исламисти уништавају француску културу, законе и друштвене норме, па становништво, које се нашло између две ватре, живи као у `ратним условима`.

       Указали су да се са доласком Макрона, у којег су многи полагали велике наде, па га чак називали Јупитером, ништа није побољшало јер се настављају и исламистички терор и левичарски културни ратовви.

       Макрона потписници писма сматрају учеником идеолога француских Ротшилда, Жака Аталија, који дисциплиновано реализује тезе свог учитеља о „хиперконфликту“ у који је модерно друштво једноставно мора да урони.

       Макронова Француска намеће друштву модерну глобалистичку агенду са ЛГБТ и трансродним особама, што изазива одвратност и код католика и код муслимана.

       Макрон се држи курса америчке Демократске партије, а намерним подстицањем сукоба постиже све већу ауторитарну контролу над уплашеним, атомизираним друштвом.

       Није изненађујуће што су исцрпљени грађанским сукобима и бескрајним хаосом, Французи почели да осећају `носталгију за генералом`.

       Однедавно су Французи чак почели да разговарају о могућности увођења војне обавезе.

       На таласу сличних проблема на власт је дошао генерал де Гол.