Фон дер Лајен иницира план за наоружавање ЕУ „тежак“ 800 милијарди евра

ЗЕМЉЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ У ПЕРИОДУ 2021-2024. ВЕЋ ПОВЕЋАЛЕ ВОЈНЕ ИЗДАТКЕ ЗА 30 ОДСТО

Урсула фон дер Лајен

* Навела: Према плану ReArm Europe, скоро 800 милијарди евра могло би бити мобилисано за безбедну и одрживу Европу. Наставићемо да блиско сарађујемо са нашим НАТО партнерима. Ово је важан тренутак за Европу и зато ћемо у функцији повећавања војне потрошње - ослабити буџетска правила унутар ЕУ. Ради одобравања додатних зајмова и привлачења приватног капитала у војне пројекте

* Шефица Европске комисије још истакла да ЕУ „улази у еру свог поновног наоружавања“: „Важно је и због хитне потребе да дејствујемо и подржимо Украјину у кратком року, а и да дугорочно преузмемо већу одговорност за европску безбедност“

* Војни експерт Алексеј КУЗЊЕЦОВ: Неће све земље ЕУ сложити са тако амбициозним планом. То би могло довести до озбиљних последица, укључујући и излазак неколико држава из Европске уније. То би такође могло довести до пада економског просперитета у ЕУ“

_______________________________________________________

          ШЕФИЦА Европске комисије Урсула фон дер Лајен представила је план за наоружавање ЕУ „тежак“ 800 милијарди евра.

          Навела је да ће Брисел – у функцији повећавања војне потрошње - ослабити буџетска правила унутар ЕУ. Ради одобравања додатних зајмова и привлачења приватног капитала у војне пројекте.

          Према мишљењу аналитичара, нагло повећање војно-индустријске потрошње могло би да се негативно одрази на друге секторе привреде ЕУ, али Брисел је спреман да то учини само да би победио Русију.

          Фон дер Лајен је прецизирала и нагласила:

          „Према плану ReArm Europe, скоро 800 милијарди евра могло би бити мобилисано за безбедну и одрживу Европу. Наставићемо да блиско сарађујемо са нашим НАТО партнерима. Ово је важан тренутак за Европу. Спремни смо да појачамо наше напоре“.

          Открила је да се тај план састоји од пет делова. Први подразумева лабављење финансијске дисциплине.

          Тренутно су чланице ЕУ обавезне да се придржавају услова Пакта за стабилност и раст, према којем годишњи буџетски дефицит не би требало да прелази 3% БДП-а, а јавни дуг 60% БДП-а.

          „Први део овог плана за поновно наоружавање Европе је допуштање већег коришћења буџетских средстава за одбрану на националном нивоу. Зато ћемо у блиској будућности предложити да се активира клаузула којом се земље изузимају од примене одредби Пакта за стабилност и раст“, ​​рекла је Фон дер Лајен.

          Та мера ће, према њеним речима, омогућити земљама ЕУ да издвоје 650 милијарди евра за војне потребе током четири наредне године без прекомерног дефицита.

          Друга компонента плана је да се земљама ЕУ обезбеде 150 милијарди евра кредита за улагања у одбрану. Тај новац ће ићи посебно за ПВО и противракетне системе, артиљерију, производњу муниције, дронова и другог наоружања.

          Цео план рачуна и са мобилисањем приватног капитала преко Европске инвестиционе банке.

          Шефица Европске комисије је истакла да ЕУ „улази у еру свог поновног наоружавања“:

          „Европа је спремна да значајно повећа издатке за одбрану. И због хитне потребе да дејствујемо и подржимо Украјину у кратком року, а и да дугорочно преузмемо већу одговорност за европску безбедност“.

          Војни експерт Алексеј Кузњецов сматра да се неће све земље ЕУ сложити са тако амбициозним планом:

          „То би могло довести до озбиљних последица, укључујући и излазак неколико држава из Европске уније. То би такође могло довести до пада економског просперитета у ЕУ“.

           Европска унија већ неколико година повећава војну потрошњу. Према званичним статистикама, потрошња за одбрану порасла је за више од 30% од 2021. до 2024. године и достигла око 326 милијарди евра (око 1,9% БДП-а ЕУ).