Британски муслимани устају против ЛГБТ пропаганде у основним школама

ЧАСОВИ `СЕКСУАЛНОГ ПРОСВЕЋИВАЊА` ВЕЋ СТОПИРАНИ У БИРМИНГЕМУ И НЕКИМ ШКОЛАМА МАНЧЕСТЕРА

* У толерантној Британији судариле су се две мањине – ЛГБТ и исламска. Мањине чије се идеологије начин живота међусобно искључују. А није случајно почело у Бирмингему. Муслимани у Британији чине пет одсто становништва, али у Бирмингему – 21 одсто

* Британски муслимани указују да циљ ЛГБТ-активиста није тек толеранција према сексуалним мањинама, него и навођење сваког човека на мисао да је хомосексуално искуство „природно и неопходно ради потраге за властитим идентитетом“

________________________________________________________________________

         У ВЕЛИКОЈ Британији почиње побуна против ЛГБТ пропаганде у државним основним школама.

         Родитељи се организују и устају против часова по програму „Нема аутсаједера“ који подразумева „сексуално просвећивање ученика“.

         Почело је из основних школа у Бирмингему, а проширило се већ и на Манчестер и неке друге градове.        

         Симптоматично је како су се према овом `таласу` поставили британски медији.

         Дневни лист The Guardian објавио је да упознавање деце која су тек кренула у школу са „формама сексуалних односа међу људима` и са `правима сексуалних мањина`, као и са потребом искорењивања предубеђења и хомофобије, наилази на отпор међу родитељима. И навео да су неке школе обуставиле обуставиле ту обуку „до постизања договора са родитељима“.

         Лист Mail Online, који је мање политкоректан, открио је да су против ЛГБТ-часова устали родитељи деце-муслимана. Указао је да муслимани у Британији чине пет одсто становништва, али у Бирмингему – 21 одсто.

         Mail Online је објавио и фотографије на којима се виде мајке у хиџабима и очеви са `типично пакистанским капама`. Са плакатима у рукама на којима пише: „Деца имају право да изаберу поглед на свет“.        

         Све је помало комично. У толерантној Британији судариле су се две мањине – ЛГБТ и исламска. Мањине чије се идеологије и начин живота међусобно искључују.

         Има, наравно, на Западу покушаја да се укрсте ислам и западна толерантност.  Примери су градоначелник Лондона Садик Кан и америчка конгресвумен Илхан Омар. Обоје не крију свој ислам, али подржавају бројне ЛГБТ покрете.        

         Муслимани у Бирмингему и Манчестеру  желе да одбране своје право да своју децу васпитавају у оквирима ислама, своје традиције и идентитета.

         А за ЛГБТ  је рушење баријера предуслов да „гендерна револуција“ успе. Али, не само баријера у сексуалном животу.

         Британски муслимани указују да циљ ЛГБТ-активиста није тек толеранција према сексуалним мањинама, него и навођење сваког човека на мисао да је хомосексуално искуство „природно и неопходно ради потраге за властитим идентитетом“.        

         Отуда „Нема аутсајдера“. Отуда удар на класичну породицу која се оптужује да увек изнова рађа баријере и смета „тоталном и бескрајном сексуалном ослобађању личности“.

         Само, ево, не дају се британски муслимани. Њихова побуна може `заразити` и неке британске немуслимане. Па одатле кренути по немачкој, Француској, Холандији...