Британац полуцрнац саветује Британији да коначно иступи из Британске империје

ДЕЈВИД ОЛУСОГА ПРЕДАЈЕ ИСТОРИЈУ НА УНИВЕРЗИТЕТУ У МАНЧЕСТЕРУ И ТЕЛЕВИЗИЈСКА ЈЕ ЗВЕЗДА

* За лондонски The Guardian је написао поводом искрцавања у Нормандији: „Наша земља мора бити свесна да неће бити никаквог повратка у златну имепријалну еру која је плаћена крвљу и злочинима. Време је, да бисмо живели даље, да деколонизујемо своју прошлост“

* ОЛУСОГА: „Тек када се помоћу миришљаве соли реалности тргне из својих сањарења – Британија ће моћи да започне деколонизацију наше историје и наше представе о себи самима“

* Позивање народа да се одрекну националних митова (који их и чине народима) и да се `покају`- део је глобалног идеолошког покрета. У позадини је то што је у друштвима лишеним митова много лакше мењати елите. Гурати на маргину старе, традиционалне групе утицаја, а Рушитељи Националних митова под новом елитом увек имају у виду – себе

   ___________________________________________________________________     

         Пише:Виктор МАРАХОВСКИ

         НАША земља се мора коначно отрезнити. Мора престати да живи у својим империјалним илузијама. Мора почети да се оријентише на нормалне народе, да се помири са губитком величине и да гледа у будућност. Наша земља мора бити свесна да неће бити никаквог повратка у златну имепријалну еру која је плаћена крвљу и злочинима. Време је, да бисмо живели даље, да деколонизујемо своју прошлост...  

         ...Преварили сте се ако сте помсили да је ово цитат из неких руских новина и да ће даље уследити да Москва треба да врати Крим Украјини и призна да је отровала (Сергеја) Скрипаља - да би јој опростили и примили у породицу Нормалних Народа.

         Ово је део текста британског историчара Дејвида Олусога написаног за лондонски The Guardian. Ово, дакле, Велику Британију позива њен најбољи ум да се смири и покаје.

         Олусога је професор на Манчестерском универзитету. Добитник је низа награда и „један од водећих британдских историчара“. Аутор је емисије на државној телевизији Би-Би-Си и телевизијска личност.

         По оцу је Нигеријац, а то у савременој Британији, кад је карма у питању, даје сто поена форе.

         Цитирани текст је Олусога написао поводом 75-годишњице отварања Другог фронта, али је посвећен главним данашањим темама.

         Дан искрцавања у Нормандији у британији је познат као D-Day, али у британској прогресивној јавности изазива емиције које код преогресивне јавности у Русији изазива Дан Победе.

         Списак замерки D-Day  је приближно овај:

         — Нама, Британцима, предлажу да славимо тако нешто у време када смо у стању потпуне деградације и суочени са Brexit-ом.

         —Предлажу нам да славимо мит да смо ми, Британци, тобоже  победили Немачку са небитном помоћи Американаца и Руса.

         — Тај мит храни нашу глупу представу о властитој изузетности. Ми иза херојских митова скивамо своју ружну прошлост када су се били недуго поклопили наша нарасла поморска моћ и индустријски потенцијал, па смо постали империја и почели да пљачкамо и да поробљавамо целе народе. Са тим митом се ограђујемо и од будућности која нас плаши.

         — Погледајте Холандију: она се помирила са тиме да је њен златни век неповратно прошао. Холанђани су далеко од савршенства, али су признали реалност и живе даље.

         Олусога пише: „Тек када се помоћу миришљаве соли реалности тргне из својих сањарења – Британија ће моћи да започне деколонизацију наше историје и наше представе о себи самима. Британија може постати последња земља која је напустила  Британску империју“.

         Ово показује да је репертоар свих рушилаца националних митова апсолутно исти. Сви, у основи тврде: у благостању може живети само друштво које престане да о себи има високо мишљење.

         Они који изнутра позивају Русију да се `покаје`- део глобалног идеолошког покрета.

         Сви такви `прогресивни умови` баве се лишавањем народа управо онога што их и чини народима.

         Лишавају их националних легенди.

         У друштвима лишеним митова много је лакше мењати елите. Гурати на маргину старе, традиционалне групе утицаја, а Рушитељи Националних митова под новом елитом увек имају у виду – себе.

         А припадници такве нове елите себе увек представљају као мисионаре и изасланике будућности.        

         Они неизбежно тргују неком мутном, али очаравајућом `глобалном будућношћу“ у којој ће све бити еколошко, технократизовано, међународно и јефтино.  У тој будућности биће могуће ступати у брак преко Твитера и живети од неког гарантованог `базног прихода`...