Биће потребно чудо да Бајден не пође на даље заоштравање односа са Русијом и Кином
ОНИ КОЈИ АРБИТРИРАЈУ О СУДБИНИ СВЕТА У ПОСЛЕДЊЕ ВРЕМЕ ИЗГЛЕДАЈУ ПАТЕТИЧНО И БЕСПОМОЋНО
(илустрација The Financial Times као варијација на филм
Бен Хур", са приписивањем улоге Рима Кини)
* Готово све невоље у данашњем свету догађају се кривицом естаблишмента чији је аватар Бајден. Повратак 2024. у Белу кућу, ако не самог Трампа, онда неког од његових савезника више не изгледа немогућим. Демократе брзо губе и популарност и полуге моћи
* Бајденова администрација напросто нема никакав други излаз него да појачава притисак на Русију (а и на Кину) и да мобилише допунске ресурсе за дестабилизацију Русије и целог постсовјетског простора
* Јер, Бајден ће 2024-те морати да бирачима демократа представи бар некакве успехе, а сигурно их неће имати у економији и у борби са глобалним загревањем. А неће бити ни победоносног марша Алијансе демократија
* У тим условима би остављање Русије на миру, као и смањивање америчког присуства поред руских граница, за Бајденов режим било напросто самоубилачко
________________________________________________________
Аутор: Дмитриј ДРОБЊИЦКИ
ЏО Бајден је дошао у Европу да присуствује састанку Г20 у Риму. Одмах након тога отишао је на још један, ништа мање „судбоносни” догађај – 26. конференцију УН о борби против глобалних климатских промена, која ће у Глазгову у Великој Британији трајати до 12. новембра. А за децембар 2021. планиран је можда и најдуговјечнији догађај (најављен је крајем 2019, када је тек почињала борба за председника САД): светски самит демократија.
Ово што се дешава не одаје утисак нечег значајног, упркос свим пропагандним напорима западних престоница.
Г20 би вероватно могла да реши многе светске проблеме, али последње године су показале да земље које дају око 90 одсто светског БДП нису спремне да ништа значајно ураде заједно. Америчка делегација је ипак стигла у Стари свет са намером да „демонстрира америчко вођство“ у подстицању економског раста и окончању пандемије.
(Бајден за време европске турнеје,
са U. S. AIR FORCE у позадини)
То је прилично чудно будући да је светска економија у стању конвулзивног шока у великој мери због акција Вашингтона, како недавних, тако и оних које је изводио најмање током последње три деценије.
На сцени су доларска инфлација, кидање глобалних ланаца снабдевања, поремећаји на тржишту рада, паника на глобалном енергетском тржишту – то је свакако умањило кредибилитет менаџмента Вашингтона.
Глобални финансијски систем надувава потражњу још од 2008. Кроз допунску емисију главних резервних валута и математички опредељено повећање државног дуга њихових емитената. Досад је све ишло релативно добро. Рецесија 2007-2009 је формално превазиђена, иако се стопе економског раста нису опоравиле. А 2021. године почела је инфлација долара, што доводи у сумњу саму тактику стимулације.
Уочи великих самита, Федералне резерве САД су „одушевиле” човечанство изгледима да ће се овакво стање бити и 2022. године.
Нико се још не смеје гласно на изјаве о „америчком вођству“. Бајден, тврдоглави војник америчке Демократске партије, успео је да задржи менторски тон чак и када је разговарао о пандемији коронавируса. Упркос томе што је у Сједињеним Државама више људи је умрло од ковида него пре сто година од шпанског грипа.
Европљани се и даље плаше да ће се Сједињене Државе толико окренути обуздавању Кине да ће своје дугогодишње савезнике препустити њиховој судбини. У исто време, ЕУ се боји да неће изгубити само америчку стратешку заштиту него и приступ глобалном емисионом ресурсу.
Пошто у самом Вашингтону не постоји консензус о европском правцу америчке политике, један од Бајденових циљева био је да изглади настале противречности како не би пре времена уплашио још увек уједињени Запад.
(илустрација The Financial Times)
Не ради се ни о повећаном утицају Кине ни о чињеници да руска економија није раскомадана. Проблем је у томе што је кредибилитет вашингтонског естаблишмента пао на рекордно низак ниво. И раније је на њега било много притужби. Међутим, одржавао је ред код куће, контролисао технологије и економски развој, демонстрирао квалификације и стратешко размишљање у спољној политици и био у стању да формулише план који је увек постајао „једино исправан“ за „напредне“ људе широм света.
Данас су сви ти људи, по речима њиховог глобалног лидера (Бајдена), у незгодној позицији. Готово све невоље у данашњем свету догађају се кривицом естаблишмента чији је аватар Бајден.
Било би сношљивије да је тај естаблишмент и даље само агресиван или себичан. Да и даље никога не слуша и ради само оно што сматра да је потребно. Али, ситуација се променила.
Они који арбитрирају о судбини човечанства у последње време су подбацили. Изгледају беспомоћно и патетично. Тако да се чак и Емануел Макрон осрамотио док је седео поред Бајдена пред новинарима у Риму.
Након дводневног самита Г-20, почео је још један форум УН о климатским променама.
Програм стаклене баште је скоро централни у парадигми спољне политике Вашингтона. Пре три-четири месеца чинило се да ће клима постати озбиљан инструмент у управљању међународном поделом рада. А сада се процене ефикасности тог инструмента чине, благо речено, прецењеним.
Уочи самита је индијска влада саопштила да једноставно неће моћи да испуни своје раније преузете обавезе за смањење потрошње угља у енергетском сектору и индустрији.
Кинеске власти су готово у потпуности укинуле „зелена“ ограничења наметнута индустрији. А Индија и Кина су број два и три по доприносу загађењу атмосфере такозваним гасовима стаклене баште.
Ни Бајден нема чиме да се похвали! Бела кућа је заиста желела да Конгрес САД до Бајденовог одласка усвоји други део Предлога закона о инфраструктури који, поред мера социјалног инжењеринга, предвиђа значајне „зелене инвестиције“. Али, опет неуспех. Само, овога пута није реч о „проклетим трампистима“, већ о расцепу у владајућој Демократској странци.
Осим тога, повратак 2024. у Белу кућу, ако не самог Трампа, онда неког од његових савезника више не изгледа немогућим. Демократе брзо губе и популарност и полуге моћи.
Посебну пикантност ономе што се дешавало у Вечном граду дао је сусрет Бајдена са папом Франциском, који је претходио свим осталим догађајима.
Епископски савет Католичке цркве у САД екскомуницирао је Бајдена због његове фанатичне посвећености истополним браковима и абортусим у било ком тренутку.
Света столица није прокоментарисала резултате разговора. Бајден је, с друге стране, пожурио да увери новинаре да он и папа нису разговарали о проблему абортуса и да Франциско америчког председника сматра „добрим католиком“ који „мора да настави да прима свете дарове“.
Није било потврде из Ватикана.
Да све буде горе, Самит демократија је такође близу неуспеха. Како је објављено на сајту Стејт департмана, биће одржан у децембру 2021-ве... У виртуелном режиму.
Све у свему, напори западног либералног естаблишмента су на ивици потпуног краха.
Не сумњам да ће у наредним недељама и месецима бити напора да се мобилишу сви који могу да подрже глобално вођство које трпи неуспехе један за другим.
(илустрација The Financial Times)
И Русију ће запљуснути аргументи типа: Бајденову администрацију треба макар нечим подржати јер се са њом – колико год да нам је непријатна културно – може договорити ако не о пријатељству, оно бар о мањем мешању у унутрашње ствари Москве.
Немам веселе новости за оне који овако резонују.
Бајденова администрација напросто нема никакав други излаз него да појачава притисак на Русију (а и на Кину) и да мобилише допунске ресурсе за дестабилизацију Русије и целог постсовјетског простора.
Јер, Бајден ће 2024-те морати да бирачима демократа представи бар некакве успехе, а сигурно их неће имати у економији и у борби са глобалним загревањем. А неће бити ни победоносног марша Алијансе демократија.
У тим условима би остављање Русије на миру, као и смањивање америчког присуства поред руских граница, за Бајденов режим било напросто самоубилачко.
Да се избегне појачавање конфронтације биће потребно чудо.
Поприлично чудо...
